Политички живот | |||
У Србији за Рио Тинтом нико неће заплакати |
субота, 11. јануар 2025. | |
У Србији за Рио Тинтом нико неће плакати. Чак ни они који су се бесрамно, преко медија нудили да руководе постројењем у Јадру. Уздахнуће ти, за тренутак, па ће већ наћи нову прилику да се неком другом бестидно понуде, наводи се у отвореном писму Јакобу Штаусхолму. Поштовани господине Штаусхолм,
Опростите ми, молим Вас, што Вам пишем са закашњењем од неколико недеља, али верујем да никад није касно за честитку на трезвеном пословном резоновању и одличном пословном потезу. Разлог за кашњење је што сам, ето, тек пре неколико дана, прочитавши званично саопштење за јавност објављено на вебсајту компаније Рио Тинто, спознао да је Ваша компанија 12. децембра 2024. одлучила да инвестира у проширење капацитета рудника Ринцон у Аргентини, како би га увећала за 57.000 тона литијум карбоната годишње. Александар Вучић са министрима, министаркама и Јакобом Штаусхолом у Подрињу Заједно са постојећим капацитетом тог рудника од 3.000 тона годишње, то даје лепу округлу бројку од 60.000 тона. Из истог званичног саопштења сазнао сам и да је Рио Тинто предвидео да у проширење капацитета рудника Ринкон инвестира 2,5 милијарде долара. Коначно, из истог извора долази и информација да су резерве тог налазишта такве да омогућавају 40 година експлоатације. Почетак производње се очекује 2028. У свету крупног бизниса ништа није случајно
Када се све ово упореди са информацијама о пројекту Јадар, које се налазе на званичном сајту ваше подружнице Рио Тинто Србија, не може да се не запази невероватна сличност – на корак до подударности. Предвиђени годишњи капацитет постројења Јадар износи 58.000 тона литијум карбоната, инвестиција се вреднује на 2,55 милијарди, додуше не знамо тачно чега, мењају људи који уређују тај сајт, час је евра, час долара, а век експлоатације је 40 година, када производња почне 2028. Коинциденција? У свету у коме Ви делате, нема коинциденције – ништа није случајно. Све има своје разлоге. А на те разлоге, којим се објашњава ова невероватна сличност, готово подударност, указује необорив след догађаја. Рио Тинто Прво, Ви сте бираним речима, веома пажљиво, у интервјуу који сте дали Политици, а пренео га Танјуг 21. јула 2024. изјавили да предстоји „завршетак економске процене пројеката“, чиме сте ставили до знања, јасно и недвосмислено, без обзира на преводиочево непознавање економске терминологије, да Рио Тинто није завршио рад на студији економске оправданости (feasibility study) инвестиције у постројење Јадар. Будући да се у озбиљном пословном свету ништа не предузима и никаква одлука не доноси док се не добије коначан резултат такве студије, садржан у интерној стопи рентабилитета, Ви сте тада јасно ставили до знања да Рио Тинто још увек није донео одлуку да ће инвестирати у постројење Јадар. Другим речима, оставили се отворену могућност да Рио Тинто не инвестира у Србији. Затим сте 18. новембра у интервјуу који сте дали немачком дневном листу Ханделсблат изјавили да су еколошки протести у Србији одложили отварање постројења Јадар и да ти протести угрожавају рударење литијума у Србији. Дакле, тиме сте веома мудро почели припремање терена за напуштање Србије и то у јавности земље која је из политичких разлога, нарочито популарности немачких зелених и њихове опчињености литијумом, била заинтересова за реализацију пројекта Јадар. Одлаже се, рекли сте, и не треба бити оптимиста, због еколошких протеста, на које је немачка јавност веома осетљива – таква им је данашња политичка култура – па ће имати разумевања када одлепршате из Србије. Лепа припрема терена тамо где је најбитније. Данас, пошто је компанија којом руководите одлучила да инвестира истоветан износ капитала који је наводно био предвиђен за постројење Јадар у постројење Ринкон у Аргентини, које има (готово) исти капацитет и исте резерве, постаје јасно да је Рио Тинто одлучио да се заувек повуче из Србије. Верујем да је на некој интерној табли у централи компаније прецртан Јадар, а трипут је подвучен Ринкон. Одлична пословна одлука и за компанију и за Србију То је одлична пословна одлука и ја Вам срдачно честитам на њој. Сами сте, а Ви знате шта говорите, поводом те одлуке изјавили да се проширењем капацитета рудника Ринкон стиче „првокласни, у светским размерама, ресурс“ великих резерви и уз „најниже могуће трошкове експлоатације“. И верујем да сте у праву. Горње Недељице Шта ће вама оперативно прескупи Јадар уз овакав Ринкон! Као што се у саопштењу Рио Тинта наводи, литијум ће се тамо добијати из сланих вода применом метода директног издвајања литијума (Direct Lithium Extraction – DLE). Сасвим очекивана и веома разборита одлука о избору технологије, будући да Аркадијум Литијум, компанија коју је Рио Тинто купио октобра 2024. спада у најнапредније у развоју и експерименталној примени ДЛЕ, на нивоу пилот постројења. Дакле, нема копања, нема багера, нема сумпорне киселине – преведено на језик који Ви изузетно добро разумете, процењује се да су трошкови примене ДЛЕ по тони литијум карбоната упола мањи од трошкова литијум карбоната добијем рударењем чврсте руде. Зато сте и Ви рекли за Ринкон да добијате „најниже могуће трошкове експлоатације“. Пошто сте опрезан и трезвен човек нисте рекли оно што, с правом, сматрате – шта ће вама оперативно прескупи Јадар уз овакав Ринкон! Још један разлог због чега је у питању изузетно разборита пословна одлука лежи у чињеници да у Аргентини, земљи изузетно ниске густине насељености, без икаквих проблема постоје и раде рудници литијума засновани на сланим водама – нема никаквог протеста становништва. Тамо неће бити оних проблема које имате у Србији, у којој сте успели да уједините нацију против ваше компаније. У земљи у којој чак и пензионисани универзитетски професори написмено обећавају Рио Тинту да ће му се попети на главу. Да сам на Вашем месту, и ја бих такође побегао из такве земље. У Аргентини ће бити – мирно. Вама ће бити боље без нас, а и нама без вас Поздрављајући ову Вашу пословну одлуку, имам, уколико ми допустите, само две молбе – ако можете да их услишите. Прво, замолите службу за односе са јавношћу ваше подружнице Рио Тинто Србија да се на ово моје писмо Вама не оглашава оним папагајским саопштењем да Рио Тинто остаје посвећен рударењу литијума у Србији и развоју пројекта Јадар у сарадњи са локалном заједницом. Нико им више ништа не верује, па да се више не срамоте, кад већ губе посао. Чед Блуит Друго, замолите господина Чеда Блуита, који ће ускоро бити прекомандован на неко друго место на планети, можда баш у Ринкон, да инспирисан Мадониним наступом у мјузиклу Евита (Don’t Cry For Me Argentina) случајно не запева „Не плач’ за мном Србијо“. Из два разлога. Први, будући да је господин Блуит већ показао да нема слуха, вероватно нема ни гласа. Други разлог је важнији. У Србији за Рио Тинтом нико неће плакати, Чак ни они који су се бесрамно, преко медија нудили да руководе постројењем у Јадру. Уздахнуће ти, за тренутак, па ће већ наћи нову прилику да се неком другом бестидно понуде.
Велику захвалност Вам дугујем што сте показали, мени, који верује у капитализам, слободно тржиште и глобализацију, да глобалне корпорације, ипак, мада не увек, доносе добре одлуке и да су одговорне својим акционарима, онима коју су слободно, на тржишту капитала одлучили да купе њихове акције. Дакле, корпорације опстају због тога што су одане својим акционарима, а разни вучићи, шолцови, фон дер лајенке и слични демагошки пајаци, који ником нису одани, које интересују само јефтини политички поени, нестаће са хоризонта чим изгубе власт. Александар Вучић и Урсула фон дер Лајен
За крај, мало примењене економске теорије, за вежбе из предмета „Теорија цена“. Одлазак Рио Тинта из Србије представља побољшање у смислу Парета: вама ће бити боље без нас, а нама ће бити боље без вас. Нарочито због тога што ћете отићи довољно далеко. Срећан пут вам од срца желим. Наравно, и пуни пословни успех – у Аргентини. Примите, молим Вас, осим изузетне захвалности, и изразе мог дубоког поштовања. Искрено Ваш, Борис Беговић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду, у пензији (Радар) |