Sramotni muk Beograda pred golgotom srpskog naroda na Kosovu i Metohiji - mi nikome nećemo biti „slavni preci“

Mi pristadosmo da ne postojimo

Pred gorima se postidismo sebe

Milovan Danojlić

Beograd spava, Kosovo se budi. U čemu će se Beograd naći ako se ikada probudi, možda uzalud ako se to i bude desilo. Može li kosovsko buđenje biti stvarno ako Beograd MUKOM dočekuje sadašnju golgotu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Koja je danas najskuplja srpska reč, da li ona i dalje postoji. Doživljavamo gorko buđenje Srba na Kosovu i Metohiji. Odigrava se prljavi tango između Beograda i Prištine. Ustati ili nestati. Sudbina Srba na Kosovu ponavlja se na gotovo isti način kao i sudbina Srba u građanskom ratu u Hrvatskoj. Da li iko može očekivati da Srbima na Kosovu pomogne čovek koji je onako „usrećio“ Srbe u Hrvatskoj.

Ovo je samo nekoliko rečenica koje najbolje govore o reagovanju Srba sa Kosova i Metohije nakon konačnog i definitivnog sloma tzv. kosovske politike A. Vučića i poništavanja državnih institucija Srbije u našoj pokrajini, ali je i izraz očajanja i neverice što je u Beogradu propraćeno gotovo apsolutnim nedostatkom elementarnog saosećanja, solidarnosti, protesta i MUKOM koji se gotovo može opipati.

Miloš Ković je tu zastrašujuću i potmulu tišinu, mirenje sa izuzetno teškom situacijom nastalom nakon ukidanja srpskih institucija, ali i odsustvo bilo kakve ozbiljne političke i društvene reakcije označio sledećim rečima: „Naš odnos prema Kosovu odrediće naš odnos prema istoriji, nacionalnom dostojanstvu i golgoti srpskog naroda koji danas nemo posmatramo, ali i prema našem životu i postojanju“.

Nažalost, Beograd nije doživeo gorko buđenje, naprotiv ,ostao je i dalje u svojoj samozadovoljnoj i samonametnutoj hibernaciji prihvatajući da A. Vučić sprovede još jedan svoj „uspešan“ politički inžinjering skidajući sa dnevnog reda pitanje srpskog naroda sa Kosova i Metohije kao uslova za dalji „napredak“ Srbije na evroatlantskom putu. Ni sijaset nevladinih i građanističkih organizacija koje zdušno brane ljudska prava nusu našle za shodno da se oglase nakon drastičnih primera kršenja ljudskih i građanskih prava Srba na kosovu i Metohiji, to očigledno nije u njihovoj političkoj agendi dovoljno politički korektno, ali ni profitabilno. Čak smo imali prilike da čujemo predlog novinarke Danasa S. Čongradin da je „Kosovo nezavisna država. To je rečenica kojom bi s obzirom na stepen zaslepljenosti naroda treba nazvati predmet u osnovnoj školi“. Nema ni odlučnog reagovanja i angažovanja Srpske Pravoslavne Crkve, koja se opredelila za saradnju sa vladajućim režimom prateći njegove tzv. „diplomatske napore“, pozivajući na molitvu i izbegavajući bavljenje dnevnom politikom, i to u istorijskom trenutku kada je njeno delovanje nasušno potrebno i neophodno. Osim nekoliko sporadičnih slučajeva nismo mogli da čujemo ni političke organizacije, koje su gradile svoju političku poziciju na odbrani Kosova i Metohije, izostalo je novo nacionalno okupljanje upravo u trenutku kada je ono bilo najpotrebnije i moglo da bude najdelotvornije.

Dejvid Kameron i Aleksandar Vučić na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti

Vučić je na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti posebno istakao: „Nakon što smo usvojili Briselski sporazum, ispunili smo obaveze 100 %. To znači da smo učestvovali na lokalnim i parlamentarnim izborima po kosovskim zakonima. Predali smo Telekom, to znači da su dobili svoj pozivni broj. To znači da smo predali pravosuđe i sudstvo, regionalnu policiju i jedinice civilne zaštite“

A.Vučić, nakon oštrog i upornog negiranja činjenice da je u potpunosti prihvatio da dosledno sprovede francusko -nemački sporazum iz Ohrida, sada to ubrzano čini  i na taj način zadaje najteži i najrazorniji udarac opstanku srpske zajednice na Kosovu i Metohiji. On je na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti posebno istakao: „Nakon što smo usvojili Briselski sporazum, ispunili smo obaveze 100 %. To znači da smo učestvovali na lokalnim i parlamentarnim izborima po kosovskim zakonima. Predali smo Telekom, to znači da su dobili svoj pozivni broj. To znači da smo predali pravosuđe i sudstvo, regionalnu policiju i jedinice civilne zaštite“.

Zato se i ne treba mnogo čuditi što se na ovako sraman način okončava proces tzv. „zaokruživanja pseudo državnosti Kosova“ o čemu svedoči i brutalni i ničim opravdani upad specijalnih albanskih jedinica u institucije srpske države, kao i konačno sprovođenje plana A. Kurtija (podržavanog kao i uvek do sada od njegovih međunarodnih pokrovitelja i mentora iz EU i SAD) da definitivno reši „srpsko pitanje“ na Kosovu i Metohiji, primenjujući sva moguća sredstva kako bi sproveo plan etničkog čišćenja Srba, svodeći ih na građane drugog reda bez ikakvih ljudskih i građanskih prava.

Nakon prihvatanja i doslednog sprovođenja Ohridskog sporazuma jasno je da nema više nikakvih crvenih linija o kojima niko od predstavnika SNS-a, kao i A . Vučić više makar i deklarativno ne govore . Očigledno da sudeći po, izuzetno teškom i pogubnom stanju, Srbi na Kosovu i Metohiji su izgubili mogućnost, sposobnost, kao i efikasnu volju za pružanje iole ozbiljnijeg i organizovanijeg otpora, ne postoje stvarne i delatne prepreke za ostvarivanje Ohridskog sporazuma - koji neminovno vodi priznavanju kosovske nezavisnosti. I to pre svega zahvaljujući katastrofalnoj, izdajničkoj i diletantskoj tzv. „kosovskoj politici“ A. Vučića, koja se sada svela na oslanjanje na njegove prijatelje i saveznike iz EU i SAD, ali i kao poslednja slamka spasa na delovanje KFOR-a, koji do sada nije učinio ništa da osigura elementarnu bezbednost i zaštitu ljudskih prava Srba na Kosovu i Metohiji. Njegov zadatak nije ni bio da se to uradi, već da obezbedi sprovođenje političke agende koju su kreirali pokrovitelji tzv. kosovske državnosti EU i SAD.

Potpisivanje Briselkog sporazuma 2013.

Aleksandar Vučić u Ohridu, mart 2023.

Potpisivanje Vašingtonskog sporazuma 2020. godine

Pri tome, usred golgote koju preživljavaju Srbi na Kosovu i Metohiji A. Vučić govori da je „Srbija i dalje posvećena dijalogu (on više nema nikakvog smisla jer nije ni do sada doneo Srbima ništa dobro osim što je dao najširi mogući prostor albanskoj strani za ostvarivanje njihovih političkih ciljeva) između Beograda i Prištine i da ostaje čvrsto na evropskom putu“. A osnovno pitanje je ko plaća svojim životima i egzistencijom ovu vučićevsku posvećenost neproduktivnom i katastrofalno vođenom “pregovaračkom“ procesu i njegovom evroatlantskom opredeljenju, očigledno da taj strahotni ceh se sada naplaćuje pre svega našim Srbima na Kosovu i Metohiji.

A. Vučić za ovakvu politiku predaje i izdaje Kosova i Metohije ima otvorenu podršku EU o čemu govori i nedavna trijumfalna najava o stizanju prve rate od 113 miliona evra iz Plana EU rasta za Zapadni Balkan, dok je planirano da Srbija ukupno dobije 1,58 milijardi evra u narednim godinama

A. Vučić za ovakvu politiku predaje i izdaje Kosova i Metohije ima otvorenu podršku EU o čemu govori i nedavna trijumfalna najava o stizanju prve rate od 113 miliona evra iz Plana EU rasta za Zapadni Balkan, dok je planirano da Srbija ukupno dobije1,58 milijardi evra u narednim godinama. Zalog za ovu tzv. „evropsku pomoć“ opet su Srbi sa Kosova i Metohije, koji su bili i ostali samo moneta za politikantske potkusurivanje A. Vučića u političkoj težnji da očuva svoju apsolutnu političku moć. Zato se sa puno prava može reći , što se tiče rešavanja kosovskog pitanja da je on obavio sve što su EU i  SAD očekivale od njega kao „faktora stabilnosti“ u ovom regionu. Sada su za njega predviđeni novi zadaci i „istorijski poduhvati“, nove izdaje, manipulacije i učvršćivanje njegove stabilokratske diktature, uz nesebičnu podršku njegovih prijatelja, a sada i saveznika iz EU i SAD.

Zato se sa puno prava može reći , što se tiče rešavanja kosovskog pitanja da je on obavio sve što su EU i  SAD očekivale od njega kao „faktora stabilnosti“ u ovom regionu. Sada su za njega predviđeni novi zadaci i „istorijski poduhvati“, nove izdaje, manipulacije i učvršćivanje njegove stabilokratske diktature

Još grotesknije i otužnije zvuči njegovo zalaganje za stvaranje Otvorenog Balkana, koji će „omogućiti slobodan protok ljudi, robe i kapitala“ i to u vreme kada su Srbi na Kosovu i Metohiji merama i potezima A. Kurtija (zabrana uvoza robe iz Srbije, ukidanje platnog prometa i poštanskih komunikacija), kao i njegovih pokrovitelja ostali bez elementarnih ljudskih i socijalnih prava, mogućnosti za normalan i dostojanstven život i prinuđeni su da žive u velikom, za njih zatvorenom getou.

Sada je potpuno očigledno da preuzimanje srpskih opština i institucija negira svako nastojanje za formiranjem Zajednice srpskih opština, a što je bilo predviđeno nakon potpisivanja antiustavnog Briselskog sporazuma još pre više od 13 godina. Iz izjava vodećih zvaničnika tzv. kosovske države može se jasno uočiti njihova rešenost da do kraja sprovedu svoj naum, gušenjem svih tragova srpske države u našoj južnoj pokrajini. Oni tu nameru ni ne kriju, naprotiv, dosledno je i sve brutalniji i osornije sprovode. Na ovakvo delovanje albanskih specijalnih jedinica možemo samo čuti izanđale i prigodne izjave i isprazna zaklinjanja A. Vučića da „neće nikada priznati“ nezavisnost tzv. „kosovske državnosti“, da on vodi „slobodarsku i suverenističku politiku“, „zalaže se za mir po svaku cenu“, a pri tome sprovodi Ohridski sporazum - što je akt otvorene veleizdaje i antiustavno delovanje, koje podleže krivičnoj odgovornosti.

Očigledno je da „insistiranje“ na formiranju Zajednice srpskih opština bilo samo dugotrajna i isprazna politikantska mantra A. Vučića, kao i kupovina vremena da se prikrije njegova izdajnička predaja svih institucija koje su oličavale suverenitet srpske države na Kosovu i Metohiji

Ipak vrhunac njegovog licemerstva i hipokrizije je izjava da „na Kosovu i Metohiji rade dve najvažnije srpske institucije“. „Nije tačno da na KiM ne funkcionišu institucije Srbije, funkcionišu dve najvažnije - to su zdravstvo i prosveta“, rekao je Vučić. Pitanje je dana kada će i ove preostale srpske institucije doći pod udar albanskih specijalnih jedinica i biti ukinute.

Očigledno je da „insistiranje“ na formiranju Zajednice srpskih opština bilo samo dugotrajna i isprazna politikantska mantra A. Vučića, kao i kupovina vremena da se prikrije njegova izdajnička predaja svih institucija koje su oličavale suverenitet srpske države na Kosovu i Metohiji koja je i danas po našem važećem Ustavu neodvojivi deo Republike Srbije. A pri tome veliki i iskreni prijatelji i saveznici A. Vučića već više od trinaest godina izražavaju svoju zabrinutost što još nije formirana ZSO, iako i te kako dobro znaju (i to otvoreno kažu, tolerišu i podržavaju) da Albanci i A. Kurti nikada to neće uraditi jer ni do sada nisu poštovali i sproveli u delo nijedan postignuti sporazum, uz očitu podršku i ohrabrivanje EU i SAD.

Od „mudre i dalekovide“ tzv. kosovske politike A. Vučića ostale su samo otužne floskule o njegovoj „lavovskoj borbi“ za interese i opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji koji je izložen stalnom nasilju i progonima. Sada se jasno vidi da je kolaboracija i otvorena izdaja A. Vučića dovela do sve intenzivnijeg iseljavanja Srba sa Kosova i Metohije. Tako će se ostvariti najprihvatljiviji politički scenario EU i SAD da pošto Srbi više neće biti ozbiljan i uticajan politički i društveni faktor , sve će se svesti na realno prihvatanje nasiljem stvorenog stanja, nema više Srba na Kosovu i Metohiji i tako će konačno biti rešeno kosovsko pitanje kao što se to desilo i sa Srbima u Hrvatskoj nakon što su proterani sa prostora na kome su živeli kao autohtoni narod vekovima.

Sama ideja i predlog mera A Vučića da izmesti srpske opštine i institucije na administrativne prelaze u stvari je jasan pokazatelj da je on ozvaničio pomeranje državnih granica Srbije, a to je neoprostiva veleizdaja, kršenje Ustava i predsedničke zakletve nad Miroslavljevim Jevanđeljem. To je stvarni razlog za pokretanje njegovog opoziva ili podnošenje ostavke, ali se to nažalost neće desiti jer je A. Vučić opijen svojom „mesijanskom istorijskom ulogom“ i apsolutnom vlašću, i dalje istrajava na svom lažnom patriotizmu, jer je i dalje jedini njegov cilj da po svaku cenu obezbedi opstanak na vlasti njemu i njegovoj kleptokratskoj kasti.

Sada se jasno vidi da je kolaboracija i otvorena izdaja A. Vučića dovela do sve intenzivnijeg iseljavanja Srba sa Kosova i Metohije. Tako će se ostvariti najprihvatljiviji politički scenario EU i SAD

Nama treba stalno da budu pred očima potresne reči Srba sa Kosova i Metohije koji najjasnije svedoče o njihovom stvarnom položaju, što je za nas upozorenje i gorka opomena da nismo uspeli da damo pravu i istinsku podršku našem narodu na Kosovu i Metohiji što će dugoročno imati izuzetno teške i pogubne posledice. Milija Biševac na ovaj način govori o položaju Srba: „Narod na  Severu KiM se oseća izdano, prepušten samom sebi, bez očekivanja da će se išta promeniti na bolje. Tretman Prištine je ogoljen u čistu mržnju, koja za cilj ima etničko čišćenje i održavanje rejtinga A. Kurtija, koji je od početka bavljenja politikom svoje delovanje utemeljio na antisrpskoj i velikoalbanskoj ideologiji. Beograd sa druge strane čuva kreiranu sliku javnosti da vlast radi sve što može da sačuva Srbe na Kosovu. Očigledno ne radi ništa, kao ni međunarodna zajednica koja samo anarhizuje situaciju. Razočarenje zbog nepravde i nepotizma, nedostajanje nade da će biti bolje su glavni razlozi odlaska sa KiM. Za to najveću odgovornost snosi ‘Srpska Lista’ inače ekspozitura SNS-a i A. Vučić“. „Ljudi strahuju od potpunog zatvaranja pre svega zdravstva i obrazovnih institucija. Nadam se da se te crne prognoze neće ostvariti i da ćemo ipak sačuvati neki minimum svojih institucija. Ono što nam se sada nudi kao rešenje iz Beograda je ništa. Projekat Srpske liste je potpuno uništen“, kaže Branimir Stojanović predsednik Srpskog nacionalnog pokreta iz Gračanice.

A .Vučić živi u svom projektovano svetu obuzet mesijanskim nastojanjima da sebe predstavi kao jednog od najvećih modernizatora i preporoditelja u srpskoj istoriji a ostaće samo njegova sramotna veleizdaja i brutalno izneveravanje kosovskog zaveta koji je bio i ostao centralno i nezamenljivo središte i izvorište srpskog istorijskog i nacionalnog identiteta. Ali moramo i mi sebi postaviti pitanje kako je moguće da je Beograd ostao nem i bez reagovanja na golgotu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, koja se danas odvija pred našim očima .Sa puno prava je B. Ljubenović rekao „Mi nikome nećemo biti slavni preci„ i to je istina koja već počinje da se obistinjuje.

(NSPM)