понедељак, 23. децембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Одговор на оптужбе Александра Вучића
Политички живот

Одговор на оптужбе Александра Вучића

PDF Штампа Ел. пошта
Марко Јакшић   
среда, 13. септембар 2017.

Поштовани грађани Србије,

Разлог да Вам се на овај начин обратим јесте спомињање мог имена од стране председника Републике Александра Вучића у свом наступу пред јавним гласилима Републике Србије.

Како мени нису доступни медији, изузев неких сајтова, овим путем желим да одговорим на изречене оптужбе председника. Јасно ми је да ће тек можда хиљадити грађанин од оних који су гледали синоћ председника имати прилике да прочита моје демантије, али и то је нешто.

Желим да обавестим грађане Србије да је синоћне јавно обраћање председника Републике иницирала конференција за штампу Народног покрета Срба са Косова и Метохије “Отаџбина” и Државотворног покрета Србије у Медија-центру у Београду. На конференцији су говорли проф. др Слободан Самарџић, Владимир Гвозденовић, Славиша Ристић и ја. Наши политички ставови су толико узбудили председника Републике да се синоћ на драматичан начин обратио грађанима Србије.

Председник Републике је синоћ покушавао да оправда избор Рамуша Харадинаја, кога је нешто раније назвао кољачем српске деце, за председника владе самопроглашене републике Косово гласовима његове “Српске листе”. Верујем поштовани грађани да Вас није убедио, јер без обзира на његове политичке калкулације ратни злочинац се не може именовати за председника. Председник Републике још каже да је једна од могућности била да Срби не гласају или да пак не излазе на сепаратистичке изборе. Наглашава да би Срби неизласком на сепаратистичке изборе били изложени погрому Албанаца нарочито јужно од реке Ибар. Ово је монструозна констатација, јер се нико не може убијати зато што не жели сепаратистичке изборе. Подсећам грађане Србије да су Албанци више од дванаест година бојкотовали све наше изборе које је организовала Република Србија, таквом политичком стратегијом су на добром путу да добију своју државу.

Председник још каже да су Срби гласајући за Харадинаја гласали за своју безбедност. Размишљајући тако, председник се посвађао са логиком. Не може кољач српске деце, како сам рече, гарантовати безбедност Србима.

Поштовани грађани, председник у свом обраћању сасвим произвољно без икаквог пописа своди број Срба на Косову и Метохији на 6 до 8%, ближе 6 него 8. Ако је веровати протеклим сепаратистичким изборима који су одржани на Косову и Метохији на изборима је гласало 470.000 људи, од тога  50.000 Срба и 420.000 Албанаца. Ако је то неки показатељ онда би број Срба био близу 12%. Овом игром бројкама очита је намера нашег председника да Косово и Метохију препусти Албанцима тиме што смањује број сопственог народа.

Председник се хвали да је степен насиља над Србима за време његове владавне смањен. То је нормално, јер је од рата прошло скоро 20 година. Говори да није било етнички мотивисаних убистава у времену његове власти. Како су тада убијени Јанићијевић и Рајчић, један на кућном прагу а други испред дечијег обданишта, испада да су убице Срби. Председник треба да каже који Срби. Председник не говори истину када каже да је безбедност Срба повећана. На северу Косова и Метохије у задњих пет година запаљено је више од сто аутомобила, извршен велики број оружаних напада на Србе. По правилу су жртве противници његовог режима. Нема значајнијег Србина да није на било који начин нападнут. Запаљено је возило некадашњем председнику општине Звечан Драгиши Миловићу, извршен оружани напад на кућу народног посланика Славише Ристића, запаљено возило политичког супарника “Српске листе” Оливера Ивановића, итд. Мени лично је 2013. године запаљено возило. Ја сам садашњем председнку Републике, а ондашњем првом потпредседнику Владе, пред више од 500 људи казао да цео град прича да иза паљевине мог возила стоји лично он. Ако није тачно, с обзиром да је на челу четири обавештајне службе, нека пронађе онога ко је то учинио. До дана данашњег извршиоц није пронађен. Занимљиво је да од стране КПС полиције није откривен ниједан виновник ових напада. Очита је спрега извршиоца и полиције. Зато терор и страховлада на северу Косова и Метохије коју Срби трпе попримају озбиљне димензије.

Подсећам грађане Србије, да је после неуспешних локалних избора у Косвоској Митровици 2013. године Александар Вучић затражио од НАТО пакта 45 миниута да уђе са својим безбедносним снагама и да дисциплинује непокорне Србе. Како их дисциплинује, види се из наведених примера.

Председник се у свом обраћању захваљује Ракићу, Радојичићу, Јефтићу за бригу о Србима. Како брину показује недавно каменовање незаконито смењеног ректора проф. др Срећка Милачића. На снимку презентованом јавности Србије јасно се види да напад изводе особе за које се претпоставља да су део Цивилне заштите општине Косовска Митровица, којима командује Горан Ракић. Сам професор је њега лично оптужио за напад.

Поштовани грађани Србије, председник Републике најављује унутарсрпски дијалог о Косову и Метохији који треба да почне у октобру месецу. Необично, када он током пет година своје владавине није хтео да удостоји и да прочита платформу о Косову и Метохији коју му је предочавао некадашњи председник Републике Србије Томислав Николић. Ово само показује како председник замишља дијалог. Он је само једна шарена-лажа, пуки политички декор, јер је председник већ донео одлуку. А то је свеобухватни мировни спразум који Србија треба да потпише са својом јужном покрајином. То у преводу значи признање сецесије дела територије Србије. Током свог доласка на власт председник је то обећао Западу, и он то мора да испуни. У противном случају он зна да они могу да буду јако брутални и груби према ономе ко обећање не испуни.

Председник у свом обраћању спомиње мене и Слободана Самарџића јер смо преговарали са Хашимом Тачијем у Бечу. Јесмо, али су ти преговори били на строгој дистанци и без руковања. Предложени Ахтисаријев план од стране Запада наш преговарачки тим је одбио. Скупштина Србије је ту нашу политичку одлуку потврдила  када су и посланици Ивица Дачић и Александар Вучић гласали за њу. Међутим, само неколико година касније су потписали Бриселски споразум који много мање нуди Србима од тзв. Ахтисаријевог плана. Наш преговарачки тим су чинили и уважени професор покојни Душан Батаковић, проф. др Леон Коен, проф. др Борис Беговић и други. Преговарачки тим Александра Вучића, сем њега и Ивице Дачића, чинили су Горан Ракић -ватрогасац, Зоран Милојевић - пумпачија, Стеван Вуловић – тркач, итд. Српска делагација у Беч није ишла да тргује српским нацоналним интересима него да се бори да Косово и Метохију поново врати у сатстав Републике Србије. Вучићева делегација је била само група за испуњавање политичких жеља Брисела и Приштине.

Гласовима “Српске листе” Хашим Тачи је избаран за председника самопроглашене републике Косово. Сагласност за тај политички корак директно су добили од ондашњег председника владе Александра Вучића. Швајцарски адвокат Дик Марти, подсећам грађане Србије, Хашима Тачија је оптужио за трговину људским органима Срба на Косову и Метохији.

Поштовани грађани Србије, ја лично ништа немам против председника Републике Србије и од њега ми ништа не треба, али не могу мирно да посматрам како предаје моју дедовину. Рођен сам у Републици Србији, цео свој живот сам провео у Републици Србији и желим да умрем у Републици Србији.

Поштовани грађани Србије, Косово и Метохија није изгубљена територија за Србију. Албанци су у великој политичкој кризи. Међу њима постоји стално присутна миграција у земље Запада. Ја из мог стана у северном делу Косовске Митровице посматрам планинску област звану Бајгора која је део Копаоника. До 1999. године ноћу су бројна светла показивала присуство великог броја житеља. Током рата српска полиција и војска имале су бројне окршаје са УЧК терористима на овом простору. Данас нема ни светала, ни терориста, ни народа. Слична ситуација је и у другим деловима Косова и Метохије. Ако нема народа, нема ни независног Косова, а још мање Велике Албаније. Први пут време ради за Србе. Како у свету, тако и на Балкану па и на Косову и Метохији. Због нерешеног статуса Косова и Метохије нема инвестиција, нема нових радних места јер капитал не иде у оне просторе који су правно несигурни.

Под притиском Запада председник Александар Вучић жури да фактички призна Косово, омогући му столицу у Уједињеним нацијама, отвори Косово према свету и обезбеди Албанцима будућност.

Његове обавезе према Западу, грађани Србије, нису и наше обавезе. Зато не дозволимо да овај темељ Србије који се зове Косово и Метохија буде срушен. Јер ако се он сруши, срушиће се и његов кров, урушиће се Србија.

(Аутор је члан Председништва Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“)

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер