Govor na mitingu "Ostajemo u Srbiji"

Dame i gospodo, braćo Srbi i sestre Srpkinje, pomaže Bog!

Ovo je treći put u poslednjih desetak dana da dolazim u Beograd. Prethodna dva puta, dolazio sam sa svojom braćom iz Gračanice, Obilića, Lipljana, Prištine, Raniluga... Dolazili smo kako bismo Aleksandru Vučiću i Ivici Dačiću rekli šta mislimo o dokumentu koji oni nazivaju Briselskim sporazumom, a koji srpski narod prepoznaje kao briselsku kapitulaciju. Želeo sam da onima koji danas vode Srbiju kažem kako je 14 godina živeti u najjužnijoj srpskoj enklavi Štrpcu, u potpunom šiptarskom okruženju. Kako je živeti bez slobode kretanja, kako je živeti u konstantnom strahu za bezbednost svoje dece, kako je strepeti svaki put kada krenu u školu ili da se igraju sa drugovima i drugaricama. Kako je buditi se svako jutro sa pitanjem da li je danas neki novi 17. mart? Mnogo toga želeli smo da pitamo Vučića i Dačića. Ali, bivši i ovaj danas promovisani najevropljanin ostavili su nas da na ulici ispred Vlade satima čekamo prijem koji nikad nismo dočekali.

Zato je draga braćo i sestre, za nas, Srbe sa Kosova i Metohije, posebno važno što ste nas u Beogradu u ovolikom broju dočekali vi. Hvala vam što nam svojim dolaskom pokazujete da ako su nas zaboravili i precrtali Vučić, Dačić i Tomislav Nikolić, da nas nije zaboravio srpski narod.

Tokom prethodnih četrnaest godina, mi Srbi, koji i danas živimo na Kosovu i Metohiji, svašta smo preživeli i preturili preko glave. Nisu nas oterale ni Nato bombe 1999, ni martovski pogrom 2004, nerazjašnjena ubistva, kidnapovanja, nasilno vađenje organa, otimanje imovine. Bez obzira na sve muke, nismo prodali svoje kuće, oranice, livade, šume, reke, već želimo da ih ostavimo svojoj deci kao što su ih i nama ostavile naše majke i očevi. Ostali smo da živimo uz naše crkve i manastire, uz Svete arhangele, uz Pećku patrijaršiju, Gračanicu. Ostali smo uz grobove svojih predaka.

Bez obzira na sve muke, bez obzira na to što poput Jevreja u nacističkoj Nemačkoj živimo u getu, nismo se predali i nikada nismo izgubili nadu da ćemo opet normalno živeti. Mi ne tražimo duple plate ili bilo kakve druge privilegije. Jedino što tražimo je da živimo normalno poput ljudi u Kraljevu, Vranju, Novom Sadu, Loznici, Beogradu. Vučić i Dačić žele da ugase srpske institucije koje ni šiptarski teror nije ugasio. Traže od nas da prihvatimo Tačija za premijera, Bajrama Redžepija za ministra policije, nadležnost Vrhovnog suda Kosova, mirno integrisanje u njihov obrazovni i zdravstveni sistem. Ako Dačić i Vučić veruju u garancije NATO pakta i Hašima Tačija neka nam to dokažu tako što će svoju decu upisati u škole sa našom decom, neka nam dokažu tako što će svoje majke i očeve lečiti kod onih koji su nam do juče čupali srca iz nedara i prodavali srpske organe po Evropi u koju toliko žure.

Srpski narod na Kosovu i Metohiji uvek je, u manjoj ili većoj meri, imao podršku Vlade Republike Srbije. Potpisivanjem Briselskog sporazuma po prvi put se Vlada Republike Srbije i srpski narod nalaze na suprotnim stranama. Potpisivanje Briselskog sporazuma pozdravili su svi neprijatelji srpskog naroda. Na istu stranu stali su Sjedinjene Američke Države, Evropska Unija, Ketrin Ešton, Hašim Tači, Ramuš, Haradinaj, ali, nažalost, rame uz rame sa njima stali su i domaći izdajnici Vučić, Dačić, Nikolić, Dinkić i Čedomir Jovanović.

Ja znam da mnogi od vas nisu verovali kada je Srpska radikalna stranka upozoravala kakve će biti posledice Vučićeve i Nikolićeve izdaje. Mnogi nisu verovali kada je iz Haškog tribinala srpski junak Vojislav Šešelj upozoravao da je poturica gori od Turčina i da će Vučić i Nikolić po nalogu zapada predati Kosovo i Metohiju što čak ni Boris Tadić nije smeo.

Sada je poslednji trenutak da se srpski narod probudi, opameti i ujedini u borbi protiv onih koji izdaju Kosovo i Metohiju. Vreme je da se odvoji žito od kukolja, vreme je da se svaka politička stranka otvoreno izjasni da li u Vučiću i Dačiću vidi najveće neprijatelje srpskog naroda ili potencijalne koalicione partnere u Vojvodini ili Beogradu. Oni koji danas izdaju Kosovo i Metohiju, sutra će izdati Rašku a prekosutra Vojvodinu. Sa izdajnicima ne sme biti saradnje i koalicije ni na jednom nivou, već se protiv njih moramo boriti na svakom koraku do konačne pobede!

Srbija je večna dok su joj deca verna! Živela Srbija! 

Autor je predsednik opštine Štrpce