Мирослав Алексић у „Утиску недеље“: Најбоље је да буде једна антирежимска листа. Иван Живков: Две листе би можда имале боље шансе. Мило Ломпар: Не знам да ли сам на студентској листи

Да ли је опозиција спремна за ванредне парламентарне изборе, да ли је идеалан сценарио са заједничком листом опозиције и студената истовремено и реалан, питања су на која су вечерас покушали да одговоре гости "Утиска недеље".

Гости ауторке и водитељке Оље Бећковић вечерас су били: Мирослав Алексић, председник Народног покрета Србије и народни посланик; Мило Ломпар, професор Филолошког факултета Универзитета у Београду и Иван Живков, социолог.

На самом почетку, Бећковићева је упитала проф. др Ломпара да ли је он на студентској листи, он је казао да "не зна".

"Читао сам да су ме три пута брисали, једном Бојан Пајтић, други пут Драган Ђилас, трећи пут Вучић. Значи вишеструко сам избрисан и немам никакве контакте са студентима", казао је проф. др Ломпар.

Да ли је опозиција спремна да победи на изборима кад год они били раписани, питање је којим је отпочела вечерашња емисија.

"Све указује на то да би 12. јул могао да буде датум када би избори могли да се одрже, али то ће на крају зависти од тога шта ће у том тренутку показивати бројеви. Сигуран сам да овог тренутка не постоји било какав повољан термин за СНС који би им омогућио победу.Већина грађана је против режима, са озбиљном стратегијом, они немају никакве шансе. Ми сви треба да се припремао као да ће бити 12. јула", рекао је Мирослав Алексић.

Коментаришући закључак недавно одржаног састанка на ком су били представници девет опозиционих странака, да је једна листа, односно референдумска атмосфера најбоља варијанта, Алексић је казао да је то идеални сценарио, као и да на тако нешто указују истраживања и бројеви.

Да ли је тај идеалан сценарио истовремено и реалан, Живков је казао да у једном делу јесте реалан, ако се политички актери договоре, али не и идеалан.

"Нисам сигуран да је могуће правити референдумску атмосферу само на парламентарним изборима. Она се ствара на председничким изборима. То је најбоља прилика и за студенте и опозицију да раде на заједничком кандидату.То би била победа. На парламентарним изборима то се теже постиже, овде се власт мењала на председничким изборима, а не кад неко с малим процентом победи на парламентарним ", рекао је Живков.

Проф. др Ломпар је подсетио на своју идеју о заједничкој листи, на којој би били и студенти и опозиција, под условом да опозиција у први план пусти академске представнике из својих редова.

"Уступак с једне и друге стране послао би добру поруку грађанима, да су сви спремни да се нечега одрекну. Мислим да је опозиција пропустила прилику да се наметне студентима у првим месецима прошле године док су шетње по Србији биле у јеку и то тако што је требало да напусте скупштину", казао је проф. др Ломпар.

На то се реферисао Живков.

"Не делује ми то реално, јер се ниједан корак не прави у смеру заједничког наступа и референдумске атмосфере. Са друге стране, ми и даље не знамо ко представља студентску листу што је велики проблем. Велико је питање да ли ће то бити и највећа синергија јер оног тренутка кад буде било обелодањено ко су кандидати на студентској листи, неминовно ће доћи до одређеног незадовољства, ма ко они били. Док говоримо о студентској листи као о појму, свако у то може да учита оно што жели", казао је Живков, напомињући да је истраживање то које треба да покаже да ли је биље бити на једној или можда две листе са чврстим договорима.

На питање да ли студентска листа може да победи, уколико би све опозиционе партије примениле модел Демократске странке, односно "замрзле" своје деловање у њихову корист, Живков је казао да му то не делује реално.

"Могуће је да добију највише гласова, али то не значи да ће формирати нову Владу и сменити власт. Најслабија карика су председнички избори", поновио је Живков.

На питање да ли је Народни покрет Србије спреман да следи пример Демократске странке што се тиче учешћа на изборима, Мирослав Алексић је рекао да је странка донела одлуку да учествује на свим изборима.

На питање каква је то референдумска атмосфера ако би постојале две колоне, студентска и опозициона.

"Опозиција и студенти морају да размишљају у целини о изборима. Мислим да веће шансе имају две колоне, ако створе у јавности утисак да би након парламентарних, у случају да буду први, наставили да сарађују и на председничким", додао је Живков.

О Марти Кос и ректору Ђокићу

"Нисам сигуран да је могуће направити кохезију између студената и опозиције јер се у том случају боре за исте гласове. Актуелни режим ће ићи на то да се цела опозиција покаже као издајничка, то је основни наум, зато мислим да грађанска и национална опција могу да сарађују, али не лажно. То је једини начин да се одговори кампањи коју ће водити режим, а која је базирана на сукобима и класној мржњи", казао је проф. др Ломпар, указујући да је у након састанка Марте Кос и ректора Владана Ђокића, Вучић разговарао са Урсулом фон дер Лајен, указујући да он, упркос свему, има подршку у Европи, што је Живков оспорио тврдњом да је подршка ректору далеко већа.

(Нова.рс)