Važnije je biti čovek nego autošovinista

Na moju veliku žalost pročitah tekst „Važnije je biti čovek nego Srbin“ objavljen u Danasu 23. septembra. Pročitah ga i sad mi ta rečenica iz naslova ne da mira. Osnov mog vaspitanja je da biti Srbin znači upravo biti što bolji čovjek, čuvati svoje i ne dirati tuđe. Čuli ste valjda i za ono od Marka Miljanova da je junaštvo „odbrana sebe od drugih“, a čojstvo „odbrana drugih od sebe“.

Ipak, na tragu svuda zamirućeg i istrošenog fejk kosmopolitizma (koji često ide u autošovinizam), naši "građani svijeta" izgleda misle da se ne može biti i Srbin i čovjek ili da se, u najmanju ruku, mora birati šta ti je bitnije.

Pa još misle da se ne može studirati na Zapadu, a misliti srpski (pa tako autorka pomenutog teksta spočitava Milošu Jovanoviću, predsedniku Novog DSS, što je studirao u Francuskoj a protiv je EU integracija).

Probaću što jednostavnije - to vam je ono kad nećete da budete ničija kolonija već u pogledu spoljne politike gledate šta je u vašem nacionalnom interesu

Izgleda valja podsjetiti na Dučića, Rakića, ili Slobodana Jovanovića. Svi školovani na Zapadu i bili diplomate tamo. Ili Grigorija Božovića, književnika i poslanika, školovanog u Rusiji. Svima njima je na prvom mjestu bio, pazite sad – SRPSKI INTERES. Probaću što jednostavnije - to vam je ono kad nećete da budete ničija kolonija već u pogledu spoljne politike gledate šta je u vašem nacionalnom interesu (naravno onoliko koliko vam to geopolitičke okolnosti i Vaš realan položaj omogućavaju).

Da li je nastavak EU integracija u trenutnim okolnostima u srpskom interesu? Odgovor se sam nameće: EU nas pritiska oko Kosova i Metohije, pritiska Republiku Srpsku, super bi im bilo da se kod nas kopa litijum, nameće nam brojne teme koje su mimo volje i tradicije većine stanovništva (npr. istopolni brakovi). I pri tom dok Srbija sve to trpi i isporučuje, žmure i na pitanja kao što su političke slobode, korupcija, pravna država…

Autorka teksta na koji reagujem pita „kome će se onda autentični desničari okrenuti“, kao da još prije 100 godina Miloš Crnjanski nije definisao srpsko stanovište. Prosto, interesima države Srbije i onima koji nas ne pritiskaju da činimo nova nacionalna poniženja. A nije zgoreg pomenuti da takvih ima i u samoj EU, te tu saradnju sa pojedinačnim zemljama članicama naklonjenijim suverenističkim politikama svakako treba pojačati. Biti protiv EU integracija ne znači biti protiv ekonomske i političke saradnje koja je normalna i potrebna.

Biti protiv EU integracija ne znači biti protiv ekonomske i političke saradnje koja je normalna i potrebna.

Kada je riječ o izborima i unutrašnjoj politici i tu je politika Novog DSS i autentične desnice jasna. Ne samo da nismo „glasove naroda poklonili vlasti“ već smo tražili da se svi koji sarađuju s nama obavežu da neće sarađivati sa partijama vlasti. I to će biti kriterijum i ubuduće. A o tome zašto je takva opcija i strateški potrebna stoji u tekstu koji sam prije par mjeseci pisala, a prenio je i NSPM (http://www.nspm.rs/prenosimo/izbori-kao-resenje-ima-li-treceg-puta.html). Pisala sam ga osvrćući se na činjenice, rezultate izbora i statistiku (ako to ikog više zanima) – a ne na emocije i predrasude.

Na kraju, kad sam se već uhvatila u kolo ne mogu a da se ne osvrnem i na sledeće teze iz teksta iz Danasa: „sopstveni kratak i siromašan život važniji od prežvakavanja istorije“ i „krajnje je vreme da se promenimo iz naroda u građane“, pomenute u tekstu u Danasu. - Samo ću reći, bio je jedan period kad smo se promjenili iz naroda u „drugove i drugarice“ i kad smo tu našu „prežvakanu“ ali izgleda nikad lijepo svarenu i shvaćenu slavnu istoriju stavili pod tepih, pa nije baš dobro završilo po nas. Što ono napisa Njegoš u Gorskođ vijenacu, „spuštavah se ja na vaše uže umalo se uže ne pretrže“. Bilo ne ponovilo se.

Član Predsedništva Novog DSS-a

(Odgovor na tekst „Važnije je biti čovek nego Srbin“ objavljen u Danasu)

Link do teksta na koji reagujem:

https://tinyurl.com/2yc58kgp