Важније је бити човек него аутошовиниста

На моју велику жалост прочитах текст „Важније је бити човек него Србин“ објављен у Данасу 23. септембра. Прочитах га и сад ми та реченица из наслова не да мира. Основ мог васпитања је да бити Србин значи управо бити што бољи човјек, чувати своје и не дирати туђе. Чули сте ваљда и за оно од Марка Миљанова да је јунаштво „одбрана себе од других“, а чојство „одбрана других од себе“.

Ипак, на трагу свуда замирућег и истрошеног фејк космополитизма (који често иде у аутошовинизам), наши "грађани свијета" изгледа мисле да се не може бити и Србин и човјек или да се, у најмању руку, мора бирати шта ти је битније.

Па још мисле да се не може студирати на Западу, а мислити српски (па тако ауторка поменутог текста спочитава Милошу Јовановићу, председнику Новог ДСС, што је студирао у Француској а против је ЕУ интеграција).

Пробаћу што једноставније - то вам је оно кад нећете да будете ничија колонија већ у погледу спољне политике гледате шта је у вашем националном интересу

Изгледа ваља подсјетити на Дучића, Ракића, или Слободана Јовановића. Сви школовани на Западу и били дипломате тамо. Или Григорија Божовића, књижевника и посланика, школованог у Русији. Свима њима је на првом мјесту био, пазите сад – СРПСКИ ИНТЕРЕС. Пробаћу што једноставније - то вам је оно кад нећете да будете ничија колонија већ у погледу спољне политике гледате шта је у вашем националном интересу (наравно онолико колико вам то геополитичке околности и Ваш реалан положај омогућавају).

Да ли је наставак ЕУ интеграција у тренутним околностима у српском интересу? Одговор се сам намеће: ЕУ нас притиска око Косова и Метохије, притиска Републику Српску, супер би им било да се код нас копа литијум, намеће нам бројне теме које су мимо воље и традиције већине становништва (нпр. истополни бракови). И при том док Србија све то трпи и испоручује, жмуре и на питања као што су политичке слободе, корупција, правна држава…

Ауторка текста на који реагујем пита „коме ће се онда аутентични десничари окренути“, као да још прије 100 година Милош Црњански није дефинисао српско становиште. Просто, интересима државе Србије и онима који нас не притискају да чинимо нова национална понижења. А није згорег поменути да таквих има и у самој ЕУ, те ту сарадњу са појединачним земљама чланицама наклоњенијим суверенистичким политикама свакако треба појачати. Бити против ЕУ интеграција не значи бити против економске и политичке сарадње која је нормална и потребна.

Бити против ЕУ интеграција не значи бити против економске и политичке сарадње која је нормална и потребна.

Када је ријеч о изборима и унутрашњој политици и ту је политика Новог ДСС и аутентичне деснице јасна. Не само да нисмо „гласове народа поклонили власти“ већ смо тражили да се сви који сарађују с нама обавежу да неће сарађивати са партијама власти. И то ће бити критеријум и убудуће. А о томе зашто је таква опција и стратешки потребна стоји у тексту који сам прије пар мјесеци писала, а пренио је и НСПМ (http://www.nspm.rs/prenosimo/izbori-kao-resenje-ima-li-treceg-puta.html). Писала сам га осврћући се на чињенице, резултате избора и статистику (ако то иког више занима) – а не на емоције и предрасуде.

На крају, кад сам се већ ухватила у коло не могу а да се не осврнем и на следеће тезе из текста из Данаса: „сопствени кратак и сиромашан живот важнији од прежвакавања историје“ и „крајње је време да се променимо из народа у грађане“, поменуте у тексту у Данасу. - Само ћу рећи, био је један период кад смо се промјенили из народа у „другове и другарице“ и кад смо ту нашу „прежвакану“ али изгледа никад лијепо сварену и схваћену славну историју ставили под тепих, па није баш добро завршило по нас. Што оно написа Његош у Горскођ вијенацу, „спуштавах се ја на ваше уже умало се уже не претрже“. Било не поновило се.

Члан Председништва Новог ДСС-а

(Одговор на текст „Важније је бити човек него Србин“ објављен у Данасу)

Линк до текста на који реагујем:

https://tinyurl.com/2yc58kgp