Debata ili javni linč na Filozofskom fakultetu

U tekstu objavljenom u „Politici“ posvećenom prikazu tribine održane 22. maja 2015. godine na Filozofskom Fakultetu u Beogradu o knjizi profesora Slobodana Žunjića „Istorija srpske filozofije“, postavljeno je pitanje o čemu se polemiše na ovom fakultetu. Pri tome se posebno ističe da je ovo delo tom prilikom okarakterisano kao „tabloidno“, „banalno“, „pamfletsko“, i da se bavi obračunom sa analitičkom filozofijom, te da je kao takvo izazvalo oštru reakciju Odeljenja za filozofiju na Filozofskom fakultetu.

Nevolja je u tome što se autor ovog teksta opredelio upravo za pamfletski i tabloidni pristup u izveštavanju o ovoj tribini, trudeći se da zabeleži samo najdrastičnije i najgrublje napade, a da čitaocima ne pruži objektivan uvid u sam tok i karakter ove tribine. Posebno što na njoj nije bilo ni traga od bilo kakve polemike i sučeljavanja mišljenja, jer je ona bila ciljano organizovana kao klasično suđenje autoru ove knjige i njenom recenzentu, profesoru Danilu Basti, sekretaru odeljenja društvenih nauka SANU.

Govornici na tribini - svojevrsnom suđenju - nisu se libili da se upuste u najgrublje diskvalifikacije knjige Slobodana Žunjića, ali i njegove ukupne naučne delatnosti. Oni su stavili poseban akcenat na poslednje poglavlje ove knjige u kojoj se iznosi viđenje Slobodana Žunjića o sadašnjem stanju u našoj filozofiji, što je očigledno izazvalo njihove neodmerene reakcije i optužbe. Žunjić je, sudeći po komentarima učesnika ove tribine, izneo stav o opštem padu filozofske obrazovanosti, rigidnosti analitičke filozofije i širokom uticaju posmoderne orijentacije u beogradskoj akademskoj zajednici, koja je pod paskom analitičara, doprinela opštoj srpskoj „kontra-revoluciji“, nemanju dubine i relevantnih filozofskih uvida.

Ovakve ocene Slobodana Žunjića, u interpretaciji učesnika ovog pseudo filozofskog suđenja, izazvale su na pravu harangu i niz ideoloških i personalnih diskvalifikacija, koje su poslužile samo za ogoljeni obračun sa Žunjićem i Bastom, nedostojan onih koji pretenduju da se bave filozofijom i traganjem za istinom i smislom ljudskog postojanja. Jedino je u izlaganju Milorada Stupara postojala određena minimalna distanca od ukupnog negatorskog tona, jer je on ocenio da ova knjiga ipak predstavlja značajan filozofski poduhvat. Ali, i on se zbog famoznog poslednjeg poglavlja pridružio bespoštednoj kritici koju su iznele njegove kolege.

Disvalifikatorski i harangirajući ton koji je dominirao na ovoj tzv. filozofskoj tribini, pokazuje do koje mere je razorena i obesmišljena intelektualna zajednica, i to ne samo na našem Univerzitetu. Jer, kako je moguće da ovakvom nepriličnom obračunu sa jednom knjigom i njenim autorom, ne budu pošteđeni ni Mihailo Đurić i Mihailo Marković, istinski velikani naše filozofije, koji su dali izuzetan doprinos našoj društvenoj nauci, i to u raznim oblastima. Oni su stavljeni u kontekst problematizovanja pristupa Slobodana Žunjića velikoj tradiciji evropskog filozofskog mišljenja, koja je potisnuta iz nastave na Odeljenju za filozofiju, što je na ovoj tribini istaknuto kao najspornija ocena stanja u našem filozofskom životu i njegovim institucijama.

U tekstu u „Politici“ izostalo je suštinsko objašnjenje šta je bio stvarni povod i prava svrha odražavanja ovako koncipirane i intonirane tribine. „Politikin“ izveštač sa tribine ne postavlja pitanje zašto se tek sada upriličuje fingirani razgovor o knjizi Slobodana Žunjića „Istorija srpske filozofije“. „Odgovor“ na ovo pitanje u svom kratkom izlaganju dao je dekan Filozofskog fakulteta Miloš Arsenijević, istakavši da je, na osnovu ovakve pamfletske knjige, njen autor predložen za člana SANU i da je dobio podršku Odeljenja društvenih nauka, iako ona po njemu predstavlja izraz režirane mržnje prema našoj filozofiji i pljuvanje po svemu u Srbiji.

Miloš Arsenijević samo nije rekao da je i on bio jedan od kandidata za članstvo u SANU koji, za razliku od Žunjića, nije dobio nijedan glas članova tog istog odeljenja. Kao što je, naravno, u ovakvom difamatorskom pristupu prećutano da je Žunjić poverenje Odeljenja SANU dobio ne tek na osnovu jedne („pamfletske“) knjige, već na osnovu svog celokupnog, višedecenijskog pregalačkog angažmana u filozofiji koji obuhvata veliki broj knjiga, članaka i prevoda vezanih za sve periode iz istorije filozofije. Jer, svakome ko je iole upućen u filozofski opus profesora Žunjića poznato je da se on izrazito savesno i znalački, između ostalog, bavio presokratovcima, Aristotelom i ostalim starogrčkim filozofima, vizantijskom filozofijom, misliocima klasične nemačke filozofije, Ničeom, Hajdegerom, Habermasom, postmodernistima itd. I da je na osnovu tako ozbiljnog i svestranog rada bio dugogodišnji profesor filozofije na fakultetima u zemlji i inostranstvu što je, sve skupa, rezultiralo sasvim razumljivim i opravdanim predlogom da postane član SANU.

Da li ovo onda znači da je Arsenijević dobio većinsku podršku glasova da ova tribina ne bi ni bila ovako ciljano inscenirana, jer je očigledno da je njena prava namera bila da se dovede u pitanje, nakon izjašnjavanja o kandidatima za prijem u SANU, moralni i naučni integritet Slobodana Žunjića, ali i akademika Danila Baste, sjajnog prevodioca i uglednog tumača i istraživača fundamentalnih mislilaca evropske filozofije (Kanta, Fihtea, Šelinga, Kasirera, Laska i dr.), po čemu je on poznat i van granica naše zemlje. Osudu nije izbegao ni ugledni izdavač ove knjige, „Zavod za izdavanje udžbenika“, koji je izdao niz kapitalnih dela iz oblasti filozofije, a koja ne bi nikada ni bila štampana bez nesebičnog angažovanja ove izdavačke kuće.

Na ovom grotesknom sudilištu jasno je rečeno da recenzija knjige Slobodana Žunjića „Istorija srpske filozofije“ od strane profesora Danila Baste dovodi u pitanje njegov moralni i intelektualni integritet. Čak smo mogli čuti i pseudo lingvističku analizu teksta ove recenzije. Ali, ko i ovlaš poznaje filozofsko i načno delo profesora Danila Baste, zna da se radi o  intelektualcu od ranga, retkog moralnog i naučnog kredibiliteta i integriteta. I koji nikada nije dovodio u pitanje svoj filozofski poziv služeći se političkim, personalnim ili ideološkim diskvalifikacijama, onako kako su to nemilice činili učesnici ove „tribine“, koja je očigledno samo deo kampanje koja se odvija povodom predstojećih izbora u SANU.

O tome najbolje svedoči i ovako tendenziozan i pristrasan tekst objavljen u „Politici“, kao drastičan primer beskrupuloznosti koja urušava svaku izgledniju mogućnost za afirmaciju profesionalnosti i elementarne objektivnosti u našoj medijskoj sferi.