Erupcija vulkana na Islandu izaziva tehničke probleme, za koje bi odgovorni donosioci odluka trebalo da iznađu brza razumna rešenja. Umesto toga, Evropa je odlučila da problem pretvori u dramu.

Samo imajući u vidu nivoe onog što je etički dozvoljeno može da se odredi stepen spremnosti jednog društva za konkretne promene. Studije tržišta i sociologija u službi vlasti, deluju kao termometar koji meri mogućnosti za društvenu involuciju ili evoluciju.

Ransijerova politika radikalne jednakosti pretpostavlja raskid sa percepcijom šizofrenog sveta, koji bi bio pocepan između „čuvara znanja”, „stručnjaka” i „eksperata” sa jedne, i zaglupljene mase neukih i nesposobnih sa druge strane.

Svaka kriza predstavlja sud nad raskorakom i napuklinama stvorenim između samoobmanutog, zatvorenog "ja", i stvarnih posledica onoga što je, zarad sebe samog, to "ja" prouzrokovalo.

Problem nastaje kada naši najčitaniji pisci nastoje da se njihova uspešna „literatura“ tretira ne samo kao proizvod određene medijske i marketinške mašinerije, već kao respektabilna književnost koja uspostavlja određeni standard.

U "Katancu za bol" moralnog preispitivanja nema ni u tragovima. Protagonisti doživljavaju službu u Iraku kao opasnu i postavljaju se prema njoj zavisno od toga da li su spremni da se suoče sa njenim rizicima, ali niko ne razmišlja o opravdanosti njihovog boravka u Bagdadu, ili vojne okupacije uopšte.

Najzabranjivaniji autor u istoriji srpskog filma tvrdi da je u istoriji filma srpska kinematografija jedina čiji autori od 90-ih godina izbegavaju da prikažu na filmu srpsku dramu i tragediju svog naroda

Zamislivo je videti Darvinovu teoriju kao racionalizaciju biblijskih propisa. „Idite i množite se“ može da bude shvaćeno kao „vrh ledenog brega“ ispod kog se kriju što naučni, što kvazinaučni zapleti.

Svako ko se ponešto razume u politiku prozreće da je ovakva medijska centifuga retko plod istraživačkog novinarstva te da “otrovna strela“ nije namenjena  samo ambasadorki Tomić, već i njenom šefu, ministru Jeremiću.

Knjiga Biljane Živković nas uči da duhovni provincijalizam nije stvar prošlosti i da je slobodna misao prva žrtva ideologije – čak i one „progresivne“. Biti palanka to nije pitanje geografije već misaone okoštalosti.