Globalna ekonomska i društvena kriza koja se širi poslednjih godina ponovo otvara pitanja koja su izgledala zaključena sa trijumfom ekonomski i tehnološki “emancipovanog” dela čovečanstva.

Upravo je to suština udžbenika – propaganda u službi dnevnopolitičkih zbivanja, korak napred ka „pomirenju u regionu“. Naučio sam da je Marička bitka bila katastrofa makedonske, a ne srpske države i naroda. Makedonija je, kaže autor, „izgubila samostalnost“.

Svetsko prvenstvo uvek će implicirati sliku sveta u kome svi imaju pravo na pobedu, i u kome neće biti dobrih i loših, civlizovanih i necivilizovanih, superiornih i inferiornih. Oni koji ne mogu podneti tu  sliku sveta, okrenuće se Ligi Šampiona.

Holivud je odličan u pričanju priča, ali tek treba da ispriča jednu od najvećih priča od svih, priču o kapitalizmu, najhumanijem i najproduktivnijem ekonomskom sistemu koga je svet upoznao.

Ako FSS ne želi da im Luković u sredu smečuje loptu u petercu protiv Australije, pod hitno, o svom trošku, treba da šalje u Afriku jednog belog (a po mogućstvu i jednog crnog) maga, sa katancem! Da „zaključa“ loš džudžu (i ruke srpske odbrane), a reprezentaciji otključa vrata završnice.

Konkurs dakle, uređuje jednu morbidnu ranglistu žrtvi po kojoj su one iz '96 veći skandal od onih iz '99, ili od onih iz 1914. ili recimo, 1941. godine?

„Zamrzavajući“ u određenom okviru ono što je živa pisana reč i neprekidna igra označitelja, kako bi to Derida nazvao, savremene književne sablasti pretvaraju književnost u političkog monstruma, čime ona postaje još jedna crtica iz liberalno-demokratskog paviljona srpske svakodnevne politike.

Međutim, iako se nova vlast deklarativno zalagala za usvajanje evropskih demokratskih standarda i punu afirmaciju nezavisne regulatorne prakse, ubrzo je postalo jasno da ni novi vlastodršci, a ni oni koji su s njima došli u paketu, nisu želeli da se olako odreknu uticaja na medije.

Svetozar Stojanović, taj neponovljivi čovek, mislilac i delatnik začuđujuće energije i neuništive vedrine svima će nedostajati. On je bio i ostaje primer toga kako se može osmisliti kratko i prolazno postojanje.

„Samoobmana je ubitačna i za ljude i za narode“, govorio je Njegoš. Mi smo u istoriji često podlegali takvim samoobmanama i pristajali na žrtvovanje najsvetijih nacionalnih interesa u ime održavanja raznih ideoloških himera, kao što je bilo i jugoslovenstvo.