Коментар дана | |||
Косово и Метохија - подељена (не)одговорност |
![]() |
![]() |
![]() |
среда, 10. април 2013. | |
Здушно су дочекали ,,демократско братство'' храњено, неговано и едуковано новцем у Будимпешти, Бечу и иним местима од иних фондација ,,хуманистичке и космополитске повенијенције'' (читај, неолибералних и неоимперијалних претпоставки коцкарског капитализма).
Да ли су ти аналитичари тада били толико наивни и неаналитични? Неки да, а неки су одрађивали своје задатке и глумили, наводну, интелектуално-публицистичку самосталност. Средином прве деценије XXI века делом је прорадила накнадна памет благо се померајући између Демократске странке и Демократске странке Србије, да би при крају те деценије и почетком друге деценије своје симпатије почела исказивати према СНС и СПС-у, притискајући обе странке да признају независност Косова као државе с једне стране, а с друге стране, део аналитичара те партије назива квислиншким са сврхом исказивања наводног патриотизма, да би цинично прикрили време од 2000. до 2012. године уз благо рангирање Ђинђићеве, Коштуничине и Тадићеве одговорности. А управо у том периоду привреда у Србији је под патронатом неолиберала потпуно уништена на неолибералној парадигми приватизуј-либерализуј-стандардизуј. Са таквом мантром нужно се морала разбити Војска Србије, задужити народ, истерати радни људи са радних места и учинити огроман социјални хијатус међу становништвом. На тај начин Србија је бачена на колена, а народ у беду, очај, апатичност која иде ка потпуном социјално-патолошком исклизнућу. За све то време многи од хваљених медијских аналитичара су мудро ћутали и крајње неумесно и цинично хвалили потезе свих влада понављајући мантру да Европа нема алтернативу. Само ретки међу њима накнадном памећу (рекао бих огољеним чињеницама здраворазумског карактера) увиђају погубне последице крајњег цинизма, пре свега, Демократске странке као водитељке ДОС-а, вајкајући се и ламентирајући над потезима Ђиласа и Пајтића, и Чанковог понављања мантре о Војводини као угроженој како у политичком, тако и у економском смислу. Једновремено Николића, Дачића и Вучића називају квислинзима – издајницима који на привидно лажан начин бране интересе Србије, а фактички пристају на све. Питање гласи: ко је утабао ту погубну-издајничку стазу уз ругање Резолуцији Савета безбедности познатој под бројем 1244? То питање – проблем се прећуткује ,,мудро''. Зашто? У име чијих интреса?
|