Зоран Стојиљковић: Репресија се не може примењивати док су отпор и солидарност масовни0

 Професор Факултета политичких наука у пензији Зоран Стојиљковић изјавио је да су грађани у студентима очито нашли актера којем верују, док власт балансира и настоји да држи ствари под контролом. "Кад год је отпор масован и када је дошло до усправљања, а ми смо се усправили од поданика до грађана, не верујем у могућност високог степена репресије", истакао је он.

Стојиљковић је у емисији Н1 Студио Ливе рекао да су грађани нашли актера коме верују, а то нису цивилне организације, ни медији, ни странке.

„Власт балансира, не напада студенте директно, већ их оптужује за наивност – да је неко иза њих, да их је неко споља инструирао. Очито иза свега тога стоји да се ствари држе под контролом и простор ограничи“, сматра Стојиљковић.

„Председникова залетања у политикологију“

„Тврдња да је ово обојена револуција нема никаквих основа“, рекао је Стојиљковић прецизирајући да за њу треба да имате изборе који су купљени или лажирани, побуну која је снажно – логистички, материјални и на сваки други начин подржан и прављење некакве власти.

„Шта ми ту овде – у студентским протестима, имамо. Прича о некаквој револуцији, па прича о контрареволуцији. О каквој контраеволуцији?“, пита се Стојиљковић.

Како једину „натегнуту аналогију“ навео је претеривање француске буржоаске револуције у фази гиљотина, па је настала контрареволуција која је стабилизовала ствар.

„Не знам о чему говори. Контрареволуцији која би значила стабилизацију режима дубоко корумпираног…“, наводи Стојиљковић.

„Нема репресије где су отпор и солидарност масовни“

Не верује, како истиче, у могућност великог степена репресије против свих оних који су дигли глас против система, и подржали студенте.

Спин диктатори се, како истиче, играју између попушања и повремене најаве неке репресије.

„Кад год је отпор масован и када је дошло до усправљања, од поданика до грађана не верујем у могућност високог степена репресеије. Пре очекујемо да ћемо вдети још неко хапшење за коруопцију које само купује време“, навео је он.

Репресија се, истиче, не може примењивати док су отпор и солидарност доста велики.

„Протести су сваки пут живнули после неког аутогола и претње власти“, нагласио је.

„Протест у Нишу пулсирао невиђеном енергијом“

Говорећи о „Студентском едикту“ који је прочитан на великом протесту у Нишу, Стојиљковић је казао да он представља повратак на оно против чега нико чак и са минималним демократским капацитетом не може имати ништа против.

„Јасна порука која говори у којим оквирима би свака власт требало да се креће, не само овде. Јесте нека врста моралног компаса али и најширег институционалног оквира који говори о каквој држави се ради, подели власти, солидарној политици, јавним политикама посебно образовним које гарантују, уз солидарност и правду и неку врсту просперитета“, навео је он.

Ова врста документа у оквиру скупа који је, како је оценио, „пулсирао невиђеном енергијом“ је порука која је послата на више адреса – нама грађанима, стручној јавности и полтичким актерима, како опозиције тако и позиције.

(Н1)