Синиша Мали: Србија је решила проблем инфлације. Изложба Експо је највећа развојна шанса

 Министар финансија Синиша Мали рекао је данас да је од шест највећих глобалних изазова током прошле године у Србији решен један значајан, а то је - инфлација.

„Прошле године смо само причали о инфлацији, да је висока, да треба да је победимо, ту пошаст смо успели да решимо, тога више нема овде“, рекао је Синиша Мали на Копаоник бизнис форуму чија је централна тема „Србија 2027: Тежећи економији са високим приносима“.

Додао је да остају исти изазови који се односе на потенцијалне „корона вирусе“, рат у Украјини траје, убрзани разој вештачке интелигенције, прекиди у гобалним ланцима снабдевања су могући, као и трговински ратови САД према Кини и ЕУ.

„Моја порука је да живимо у доба велике глобалне неизвесности“, рекао је Мали и додао да није лако носити се са тим изазовима, посебно ако је земља мала, као Србија, „али да се она носи на прави начин“.

Мали је истакао да „сви треба да запамте добар резултат рада, као што је додела Србији инвестиционог кредитног рејтинга, што за грађане и привреду значи мање трошкове задуживања и улазак у ред земаља где су сигурне инвестиције“.

„Инвестициони кредитни рејтинг се заснива на расту и стабилности, прошле године остварена је стопа раста бруто домаћег производа (БДП) од 3,9 одсто и ушли смо у зоне високог раста по први пут. Просек привредног раста 27 земаља ЕУ је био 0,9 одсто. Прешли смо, први пут у историји, и ниво од 82 милијарде евра БДП-а, који је 2012. године износио 35 милијарди евра“, навео је Мали.

Удео јавног дуга Србије у БДП-у је, како је рекао 44,2 одсто, а просек еврозоне је 89 одсто.

Истакао је да постоје „апсолутна рекордна запосленост и незапосленост и стабилан прилив страних директних инвестиција које су прошле године биле 5,2 милијарде евра.

Циљ је, према његовим речима, да 2027. године, када се завршава инвестициони циклус, који је дефинисан програмом „Србија 2020-2027 Скок у будућност“, да БДП пређе 100 милијарди евра.

Од 2018, после фискалне консолидације до 2024. просечна стопа раста БДП-а је, како је навео, 3,8 одсто, а највећи допринос дају инвестиције са годишњом просечном стопом раста 9,7 одсто и извоз са просечном стопом раста од 7,7 одсто.

За капиталне инвестиције се, како је навео, издваја 7,4 одсто БДП-а да би се градили путеви, пруге, болнице, школе како би се подигао кавлитет живота грађана.

„За сада је Србија на првом месту у Европи по расту БДП-а у 2024. години, чекају се резултати Малте, али Србија ће бити на првом, другом или трећем месту“, рекао је Мали.

Додао је да „ће радити на томе да плата, пензија и минимална зарада буду изнад инфлације“.

У децембру прошле године просечна зарада била је, како је навео, 926 евра, а у програму „Србија 2020-2027“ је предвиђено да ће у децембру ове године бити преко 1.000 евра.

„Овај податак говори да су (та примања) у динамици да се то обећање оствари, као и раст минималне зараде која је три године расла двоцифрено и износи колико и минимална корпа намирница – 53.529 динара, а 2011. је била 15.700 динара.

Просечна пензија је, према његовим речима, 436 евра, а 2012. је била 202 евра.

одао је да се државна обвезница у еврима сада боље котира јер има нижи ризик од румунске обвезнице која је „чланица ЕУ и НАТО, а гласала је за санкције Русији“.

„Идемо у добром смеру и на добром смо путу, нећемо ту да станемо. За Србију је највећа развојна шанса изложба Експо за коју се до сада пријавило 75 земаља и искористићемо овај период да унапредимо инфраструктуру и подигнемо животни стандард“, рекао је Мали.

Навео је да је од 1945. године до 2012. године (за 67 година) изграђено 596 километра ауто-путева и брзих саобраћајница, а од 2012. до 2025. изграђено је 586 километра, а гради се још 505 километара.

„Потпуно смо у динамици да нам просечна зарада до краја 2027. буде 1.400 евра, пензија и минимална зарада по 650 евра и тиме испуњавамо обећања“, рекао је Мали.

Истакао је да је потписан споразум о слободној трговини са Кином, Египтом и Уједињеним Арапским Емиратима, а да се преговара са Јужном Корејом и да се тиме отвора тржиште од 2,2 милијарде људи где може да се извози без царине.

Додао је да је потписан и нови трогодишњи споразум са Међународним монетраним фондом чиме је, како је рекао, послата порука да се настављају реформе и да се Србија неће играти са одговорном економском политиком.

„Дефицит буџета неће прећи три одсто, а просек ЕУ је три одсто. Наставићемо са реформама у управљању државним предузећима, у секторима енергетике, пореској управи. Сутра је на седници Скупштине усвајање првог дела реформске агенде са ЕУ за 112 милиона евра“, рекао је Мали.

Истакао је да ће Србија „убрзати пут ка ЕУ, да ће усвојити све законе, усаглашене са стандардима ЕУ до краја 2026. године, како би посла пуноправни члан, а да ли ће постати не зна, јер је то политичка одлука“.

(Бета)