Veljko Žižić: U paničnom strahu od društvenog osvešćenja i izbora, režim potura obojenu revoluciju, kako bi zaustavio pad sopstvene popularnosti

U datoj političkoj propagandi nevažni su Veljko, prezime sa „-ić“ i činjenica da je građanin samo Srbije. Važna je sintagma „čovek iz Londona“: petparačka spona sa špijunima, MI6, ponuđena kao dokaz da je u pitanju spoljno finansirana šarena revolucija. Takvo pisanje usmereno je ka uzdrmanim glasačima SNS-a.

Primisao sajta „Mala biblioteka“ rodila se 2003. godine, pri crkvi Sveti Sava u Londonu. Učitelj nedeljne škole, ekonomista Veljko Žižić, poželeo je da u doba ranog interneta srpski jezik približi najmlađim naraštajima u dijaspori. Svestan da je bogatstvo manjinskog jezika uvek manje očevidno u odnosu na bogatstvo većinskog, naš sagovornik pokrenuo je poduhvat da se dečja biblioteka koju su izgradili pri crkvi rasprostre po „mreži širom sveta“ i postane interaktivna. Njegov trud je 2010. godine nagrađen i Poveljom Zmajevih dečjih igara za izuzetan doprinos jeziku i književnosti. Premotamo li na 2025. godinu, o Žižiću se priča drugačije, makar u prorežimskim medijima. O njemu se govori kao o „čoveku iz Londona“ – gde Žižić živi od 1993. godine – bezmalo kao o pripadniku obaveštajne službe Ujedinjenog Kraljevstva MI6 koji vedri i oblači nad trusnom situacijom u Srbiji, a njegovo se lice više puta pojavljivalo u programu televizije Informer. Doduše, ni to ne bi bilo neočekivano da isti ti prorežimski mediji od 2023. godine nisu pohvalno izveštavali o drugoj zamisli ovog jezikoljupca – naime, o izboru za najbolju novu srpsku reč. Da li je našeg sagovornika ovakav zaokret iznenadio?

„Razdvojio bih pisanje o kulturnim sadržajima od propagandnog političkog pisanja. Kao i sva ostala javna glasila (Danas, Nova, Novosti), tako su i Politika i Informer izveštavali veoma lepo o takmičenju i na tome sam im zahvalan. Nasuprot tome, u datoj političkoj propagandi nevažni su Veljko, prezime sa ’-ić‘ i činjenica da je građanin samo Srbije. Važna je sintagma ’čovek iz Londona‘: petparačka spona sa špijunima, MI6, ponuđena kao dokaz da je u pitanju spoljno finansirana šarena revolucija. Takvo pisanje usmereno je ka uzdrmanim glasačima Srpske napredne stranke. Propagandi istina nije važna“, kaže Žižić za Radar.

Upravo je Politika pre desetak dana spojila izjave Boža Prelevića i profesora Univerziteta u Kragujevcu Zorana Čvorovića, zaključivši da utičete na koncipiranje studentske liste. Šta je istina, a šta laž?

Stvaranje studentske liste isključivo je studentski zadatak. Iako sam učestvovao i učestvujem u brojnim otvorenim društvenim razgovorima, moj uticaj na studentske odluke ravan je nuli, a moja saznanja o imenima koja će biti na toj listi dolaze iz dnevnih novina i sa društvenih mreža. Upotrebljene sintagme da „ljudi sa raznih meridijana“, kako je napisao predsednik Novog DSS-a Miloš Jovanović, baš u tekstu za Politiku,i „čovek iz Londona“, prema rečima Čvorovića, „utiču“ na bilo šta, sačinjene su zlonamerno i predstavljaju pokušaje režimski dirigovanog, horskog pevanja o šarenoj revoluciji. Ipak, kako ne bi bilo nedoumice, od srca podržavam stvaranje studentske liste, smatram je neophodnom, a studentima držim palčeve i želim da istraju.

Zašto mislite da je Jovanović aludirao na vas?

Zato što je Skupština u rasejanju (SUR), čiji sam jedan od članova, a koja okuplja gotovo hiljadu visoko obrazovanih iseljenika širom sveta u dobrotvornom delovanju, na Zum sastancima razgovarala s predstavnicima opozicionih političkih opcija. Između ostalog. Razgovara se s mnogima, jer je važno čuti svačiju stranu i razumeti motivaciju. Jedno od pitanja bilo je i da li bi svoj politički prostor prepustili studentskoj listi, u slučaju da se ona napravi. Razgovori su vođeni pre no što se znalo da će se tome uopšte pristupiti, ali još tad se znalo da su studenti najsnažniji društveno-politički činilac, da su stranke prokazane, s pravom ili ne, i da je vodu i ulje u tom trenutku bilo nemoguće spojiti.

SUR je osnovana u januaru tekuće godine. S kojim ciljem?

Reč je o neformalnoj zajednici slobodno mislećih iseljenika, osnovanoj tokom studentskih protesta. Podsticaj osnivanju bila je zajednička želja da pomognemo studentima u protestu i, šire, razvoju demokratije u zemlji. Posvetili smo se praktičnoj podršci, kako trkačima do Brisela tako i biciklistima do Strazbura. Istovremeno, uključili smo se u redovne otvorene društvene razgovore, sa strankama, pojedincima od ugleda, studentima, udruženjima. Osim krize promene vlasti, u Srbiji postoji i kriza poverenja, zbog čega su podrška i podsticaj društvenom razgovoru činjenje u korist trajnog društvenog oporavka. U tom pogledu, SUR čini sve da se dobar i mudar razgovor svih društvenih činilaca pospeši. Naravno, autoritarni režim u panici će u tome videti neprijateljsko delovanje.

Profesor Čvorović je u tekstu za Novi standard zaključio da je SUR odgovoran i za traženje izbora i za sastavljanje studentske liste, ali i za desuverenizaciju Srbije. Kako vidite te i slične ocene?

Tvrdnje iz članka nemaštovito su mešetarenje sa pozicije navodne desnice. Većina tvrdnji nije vredna dubljeg promišljanja. Suverenizacija na kakvu poziva Čvorović poručuje rasejanju da ono nema pravo na učešće u političkom razgovoru. Pravi rodoljub takav stav sebi ne bi dozvolio. Postavio bih poveći znak pitanja uz imena uslužnih opozicionara koji podmeću naizgled naručene, a svakako neiskrene tekstove za tvrdo krilo režimske propagandne štampe. Čvorović je u prošli ponedeljak objavio još jedan tekst na nekom opskurnom sajtu koji su potom preuzele Novosti. Kao da su ga one naručile. U paničnom strahu od društvenog osvešćenja i izbora, režim potura obojenu revoluciju, kako bi zaustavio pad sopstvene popularnosti. Zaključak mi je da su naručioci ovih članaka krizni propagandni štabovi SNS-a.

Suverenizacija na kakvu poziva Čvorović poručuje rasejanju da ono nema pravo na učešće u političkom razgovoru. Pravi rodoljub takav stav sebi ne bi dozvolio. Postavio bih poveći znak pitanja uz imena uslužnih opozicionara

Vratimo se na sastanke s opozicionim partijama. Koji je bio njihov odgovor?

Gotovo sve su rekle da bi na izborima pružile podršku studentskoj listi. Jovanović je bio otvoren rekavši da bi bez učešća u parlamentu Novi DSS ostao bez sredstava za funkcionisanje. Imam razumevanje za tu stranačku bojazan i želeo bih kao građanin da se o tom pitanju razmišlja državotvorno, uz odstoj od trenutne ispravne kritike ka opoziciji. U interesu političkog života Srbije je da stranke budu bolje nego što jesu. Jer, vlast formirana na osnovu studentske liste morala da bi da bude oročena, recimo na osamnaest meseci, a posle tog perioda bi trenutna opozicija morala da bude dovoljno jaka da vlast preuzme i zadrži je. SNS će možda izgubiti izbore, ali će trendovi koji su ga održavali na vlasti opstati. Pre svega mislim na geopolitička stremljenja i korumpirani i koruptivni krupni kapital. SNS će možda i nestati u tom obliku, ali će ostati opasnost da se pojavi u nekom novom ruhu. Neophodno je razmišljati o krizi koju rešavamo danas, ali i o krizama koje slede. Sposobne stranke će nam biti neophodne.

Glasač rodoljubive desnice zabrinut je oko pitanja državotvornosti, prava Srba, odnosa ka velikim silama. Kleptonacionalistički režim u Srbiji to plodno polje decenijama zloupotrebljava. Neiskusan glasač je nevin plen te političke opsene

SNS će možda izgubiti izbore, ali će trendovi koji su ga održavali na vlasti opstati. Pre svega mislim na geopolitička stremljenja i korumpirani i koruptivni krupni kapital. Neophodno je razmišljati o krizi koju rešavamo danas, ali i o krizama koje slede

Razumete li bojazni dela javnosti Srbije koja u polugodišnjim gibanjima vidi opasnost po državu i narod?

Prirodno je da tema rodoljublja bude temelj političkog razgovora, posebno u zemlji poput Srbije koja već decenijama prolazi kroz teške potrese. Glasač rodoljubive desnice zabrinut je oko pitanja državotvornosti, prava Srba, odnosa ka velikim silama. Kleptonacionalistički režim u Srbiji to plodno polje decenijama zloupotrebljava. Neiskusan glasač je nevin plen te političke opsene.

Režim predstavlja udruženje političke zloupotrebe, propagandne opsene i organizovanog kriminala, gde je svaka vrsta nasilja moguća. Preoteti vlasništvo Srbije tom udruženom zločinačkom klanu je veoma težak, opštedruštveni zadatak.

(Radar)