Хроника | |||
Вељко Жижић: У паничном страху од друштвеног освешћења и избора, режим потура обојену револуцију, како би зауставио пад сопствене популарности |
![]() |
![]() |
![]() |
субота, 07. јун 2025. | |
У датој политичкој пропаганди неважни су Вељко, презиме са „-ић“ и чињеница да је грађанин само Србије. Важна је синтагма „човек из Лондона“: петпарачка спона са шпијунима, МИ6, понуђена као доказ да је у питању спољно финансирана шарена револуција. Такво писање усмерено је ка уздрманим гласачима СНС-а. Примисао сајта „Мала библиотека“ родила се 2003. године, при цркви Свети Сава у Лондону. Учитељ недељне школе, економиста Вељко Жижић, пожелео је да у доба раног интернета српски језик приближи најмлађим нараштајима у дијаспори. Свестан да је богатство мањинског језика увек мање очевидно у односу на богатство већинског, наш саговорник покренуо је подухват да се дечја библиотека коју су изградили при цркви распростре по „мрежи широм света“ и постане интерактивна. Његов труд је 2010. године награђен и Повељом Змајевих дечјих игара за изузетан допринос језику и књижевности. Премотамо ли на 2025. годину, о Жижићу се прича другачије, макар у прорежимским медијима. О њему се говори као о „човеку из Лондона“ – где Жижић живи од 1993. године – безмало као о припаднику обавештајне службе Уједињеног Краљевства МИ6 који ведри и облачи над трусном ситуацијом у Србији, а његово се лице више пута појављивало у програму телевизије Информер. Додуше, ни то не би било неочекивано да исти ти прорежимски медији од 2023. године нису похвално извештавали о другој замисли овог језикољупца – наиме, о избору за најбољу нову српску реч. Да ли је нашег саговорника овакав заокрет изненадио? „Раздвојио бих писање о културним садржајима од пропагандног политичког писања. Као и сва остала јавна гласила (Данас, Нова, Новости), тако су и Политика и Информер извештавали веома лепо о такмичењу и на томе сам им захвалан. Насупрот томе, у датој политичкој пропаганди неважни су Вељко, презиме са ’-ић‘ и чињеница да је грађанин само Србије. Важна је синтагма ’човек из Лондона‘: петпарачка спона са шпијунима, МИ6, понуђена као доказ да је у питању спољно финансирана шарена револуција. Такво писање усмерено је ка уздрманим гласачима Српске напредне странке. Пропаганди истина није важна“, каже Жижић за Радар. Управо је Политика пре десетак дана спојила изјаве Божа Прелевића и професора Универзитета у Крагујевцу Зорана Чворовића, закључивши да утичете на конципирање студентске листе. Шта је истина, а шта лаж? Стварање студентске листе искључиво је студентски задатак. Иако сам учествовао и учествујем у бројним отвореним друштвеним разговорима, мој утицај на студентске одлуке раван је нули, а моја сазнања о именима која ће бити на тој листи долазе из дневних новина и са друштвених мрежа. Употребљене синтагме да „људи са разних меридијана“, како је написао председник Новог ДСС-а Милош Јовановић, баш у тексту за Политику,и „човек из Лондона“, према речима Чворовића, „утичу“ на било шта, сачињене су злонамерно и представљају покушаје режимски диригованог, хорског певања о шареној револуцији. Ипак, како не би било недоумице, од срца подржавам стварање студентске листе, сматрам је неопходном, а студентима држим палчеве и желим да истрају. Зашто мислите да је Јовановић алудирао на вас? Зато што је Скупштина у расејању (СУР), чији сам један од чланова, а која окупља готово хиљаду високо образованих исељеника широм света у добротворном деловању, на Зум састанцима разговарала с представницима опозиционих политичких опција. Између осталог. Разговара се с многима, јер је важно чути свачију страну и разумети мотивацију. Једно од питања било је и да ли би свој политички простор препустили студентској листи, у случају да се она направи. Разговори су вођени пре но што се знало да ће се томе уопште приступити, али још тад се знало да су студенти најснажнији друштвено-политички чинилац, да су странке проказане, с правом или не, и да је воду и уље у том тренутку било немогуће спојити. СУР је основана у јануару текуће године. С којим циљем? Реч је о неформалној заједници слободно мислећих исељеника, основаној током студентских протеста. Подстицај оснивању била је заједничка жеља да помогнемо студентима у протесту и, шире, развоју демократије у земљи. Посветили смо се практичној подршци, како тркачима до Брисела тако и бициклистима до Стразбура. Истовремено, укључили смо се у редовне отворене друштвене разговоре, са странкама, појединцима од угледа, студентима, удружењима. Осим кризе промене власти, у Србији постоји и криза поверења, због чега су подршка и подстицај друштвеном разговору чињење у корист трајног друштвеног опоравка. У том погледу, СУР чини све да се добар и мудар разговор свих друштвених чинилаца поспеши. Наравно, ауторитарни режим у паници ће у томе видети непријатељско деловање. Професор Чворовић је у тексту за Нови стандард закључио да је СУР одговоран и за тражење избора и за састављање студентске листе, али и за десуверенизацију Србије. Како видите те и сличне оцене? Тврдње из чланка немаштовито су мешетарење са позиције наводне деснице. Већина тврдњи није вредна дубљег промишљања. Суверенизација на какву позива Чворовић поручује расејању да оно нема право на учешће у политичком разговору. Прави родољуб такав став себи не би дозволио. Поставио бих повећи знак питања уз имена услужних опозиционара који подмећу наизглед наручене, а свакако неискрене текстове за тврдо крило режимске пропагандне штампе. Чворовић је у прошли понедељак објавио још један текст на неком опскурном сајту који су потом преузеле Новости. Као да су га оне наручиле. У паничном страху од друштвеног освешћења и избора, режим потура обојену револуцију, како би зауставио пад сопствене популарности. Закључак ми је да су наручиоци ових чланака кризни пропагандни штабови СНС-а.
Вратимо се на састанке с опозиционим партијама. Који је био њихов одговор? Готово све су рекле да би на изборима пружиле подршку студентској листи. Јовановић је био отворен рекавши да би без учешћа у парламенту Нови ДСС остао без средстава за функционисање. Имам разумевање за ту страначку бојазан и желео бих као грађанин да се о том питању размишља државотворно, уз одстој од тренутне исправне критике ка опозицији. У интересу политичког живота Србије је да странке буду боље него што јесу. Јер, власт формирана на основу студентске листе морала да би да буде орочена, рецимо на осамнаест месеци, а после тог периода би тренутна опозиција морала да буде довољно јака да власт преузме и задржи је. СНС ће можда изгубити изборе, али ће трендови који су га одржавали на власти опстати. Пре свега мислим на геополитичка стремљења и корумпирани и коруптивни крупни капитал. СНС ће можда и нестати у том облику, али ће остати опасност да се појави у неком новом руху. Неопходно је размишљати о кризи коју решавамо данас, али и о кризама које следе. Способне странке ће нам бити неопходне.
СНС ће можда изгубити изборе, али ће трендови који су га одржавали на власти опстати. Пре свега мислим на геополитичка стремљења и корумпирани и коруптивни крупни капитал. Неопходно је размишљати о кризи коју решавамо данас, али и о кризама које следе Разумете ли бојазни дела јавности Србије која у полугодишњим гибањима види опасност по државу и народ? Природно је да тема родољубља буде темељ политичког разговора, посебно у земљи попут Србије која већ деценијама пролази кроз тешке потресе. Гласач родољубиве деснице забринут је око питања државотворности, права Срба, односа ка великим силама. Клептонационалистички режим у Србији то плодно поље деценијама злоупотребљава. Неискусан гласач је невин плен те политичке опсене. Режим представља удружење политичке злоупотребе, пропагандне опсене и организованог криминала, где је свака врста насиља могућа. Преотети власништво Србије том удруженом злочиначком клану је веома тежак, општедруштвени задатак. (Радар)
|