Valentin Katasonov: Završiti sa federalnim rezervama - u interesu Amerike i celog sveta

Ovde se radi o borbi između svetskih bankara i američke nacije. Za sada bankari uspevaju da odbrane i sačuvaju svoje pozicije

Nema nikakvih sumnji da je Federalne rezerve odavno trebalo lišiti svih ovlašćenja zbog drastičnih kršenja američkog zakonodavstva. Najbolji primer za to je – tajna operacija davanja kredita najvećim privatnim bankama u periodu poslednje krize. Privatni revizori su dokazali da je FED dao preko 16 biliona dolara takvih kredita. Interesantno je da je među korisnicima veliki broj neameričkih banaka

Poslednjih meseci u medijima su se proredile publikacije na temu skorog „kraja sveta” iako je već određen tačan datim 21. decembar 2012. godine (21.12.12). Smisao svih tih saopštenja je isti: tog dana navodno ističe 99-godišnji rok na koji su Federalne rezerve SAD zakupile mašine za štampanje dolara...

Kako je to bilo: donošenje zakona o Federalnim rezervama 1913. godine

Rok zakupa traje od 21. decembra 1913. g., kada je u Kongresu SAD donet zakon o Federalnim rezervama koji je predviđao stvarenje centralne banke pod nazivom „Federalni rezervni sistem SAD” i dao ovlašćenja toj instituciji da emituje novac u zemlji. Autori u svojim publikacijama na temu „21.12.12.” daju sledeće predloge:

1) Na taj dan prestaje sa radom „mašina za štampanje novca” u FED;

2) U kratkom roku američka i svetska privreda, koje zavise od emisije dolara, počinju da osećaju deficit likvidnosti (novca); to dovodi do dezorganizacije ekonomskog života na svim nivoima, do naglog pada proizvodnje i potrošnje i oštrog komplikovanja socijalne napetosti;

3) Izazvani ekonomskim protivrečnostima i socijalnim napetostima, počinju oružani sukobi na svim nivoima; na globalnom nivou neizbežan je svetski rat uz korištenje oružja za masovno uništenje.

Drugim rečima, 21. decembom samo počinje niz događaja koji vode u apokalipsu, dok će kraj sveta nastupiti malo kasnije.

Šta znači to što su američke Federalne rezerve „zakupile mašinu za štampanje novca”?

Da budemo malo precizniji, za nešto manje od tri meseca ističe ovlašćenje koje je Kongres SAD u vidu licence ili koncesije (na engleskom – chart) dao pomenutoj poštenoj ustanovi. Osnovno pravo ove institucije je pravo da emituje zakonsko platežno sredstvo (legal tender) – američki dolar.

Pokušaću da precizno definišem šta znači rok ovlašćenja Federalnih rezervi i da ujedno dam lično viđenje budućnosti ove ustanove.  

Dakle, u decembru 1913. g. bio je donet Zakon o Federalnim rezervama (Federal Reserve Act of 1913). Hronološki događaji su tekli na sledeći način:

a) 22. decembra 1913. g. – glasa se o zakonskom predlogu u donjem domu Kongresa SAD;

b) 23. decembra 1913. g. – glasa se u gornjem domu (Senatu);  

v) tog istog dana, 23. decembra 1913. g. (bukvalno kroz jedan sat nakon glasanja u Senatu) – zakon je potpisao predsednik SAD Vudro Vilson tako da je zakon odmah stupio na snagu.

Zašto u pomenutim publikacijama o „kraju sveta” figuriše 21. decembar, uopšte nije jasno. Verovatno se autorima ovih publikacija svidela lepa kombinacija cifara: 21.12.12. Podseća na kabalu.

O rokovima „zakupa mašine za štampanje novca”

U 4. delu pomenutog zakona (u formi kako je donet 1913. g.) rečeno je da se ovlašćenja Federalnim rezervnim bankama, koje čine Federalni rezervni sistem (ukupno ih je dvanaest), daju na rok od 20 godina, tj. do kraja 1933. g. Pri tom je bilo rečeno da ovlašćenja mogu biti opozvana i pre predviđenog roka, ukoliko Kongres SAD bude tim povodom doneo specijalni zakon ili ako FED bude narušavao odredbe zakona iz 1913. godine (u originalnom tekstu zakona postoji sledeća formulacija: „To have succession for a period of twenty years from its organization unless it is sooner dissolved by an Act of Congress, or unless its franchise becomes forfeited by some violation of law. // P.L. 63-43, 38 STAT. 251, 12 USC 221).

Ni o kakvih 99 godina „zakupa” u zakonu iz 1913. godine nema, dakle, ni pomena.  

U američkoj istoriji je osnivanjem FED-a počela, ako hoćete, određena tradicija da se centralnoj banci daje licenca (hartija, ovlašćenje – chart) upravo na 20 godina.

Prvi prototip centralne banke u Americi je bila Banka Amerike. Zatim – Prva Banka Sjedinjenih Država. Potom – Druga Banka Sjedinjenih Država.

Banka Amerike je 1781. godine, dobila hartiju, iako su očevi-osnivači brzo shvatili kakvu pretnju dostignućima američke revolucije može doneti ova institucija, tako da su posle četiri godine opozvali ovo ovlašćenje.

Prva Banka Sjedinjenih Država dobila je 1791. godine ovlašćenja koja su trajala dvadeset godina. Iako nije dobila produženje roka, na kraju je Druga Banka SAD dobila od američkog Kongresa 1816. g. hartiju, koja je opozvana pre vremena 1834. g. To nije išlo bez teškoća i rizika za život američkog predsednika Endrjua DŽeksona.

Posle toga, Amerika je čitavih osamdeset godina živela bez centralne banke, iako su bankari sve vreme pokušavali da američkom narodu nametnu tu instituciju.

Od 16 biliona dobar deo otišao neameričkim bankama

U mnogim izvorima se tvrdi da je FED već odavno dobio vremenski neoročena ovlašćenja.

To je tačno. Ali, nije uvek tačno određen momenat prelaska Federalnih rezervi na vremenski neograničeno korišćenje mašine za štampanje novca. To nije tako lako shvatiti, zato što je tokom gotovo stogodišnjeg postojanja FED-a u Americi doneto oko 200 zakona sa izmenama i dopunama zakona o FED iz 1913. g.

U SAD postoji svodna zbirka svih zakona koja se zove Zakonik SAD (United States Code - U.S.C.). U njoj se nalaze svi važeći američki zakoni uz izmene i dopune koje su učinjene u različito vreme. U tom Zakoniku postoji i aktuelna zakonska verzija zakona O Federalnim rezervama SAD.

Zbog nečega se prelazak FED-a na „neograničeno vreme zakupa mašine za štampanje novca” vezuje za dolazak predsednika Franklina Ruzvelta u Belu kuću (u januaru 1933. godine). Navodno je prvo što je on učinio – bilo to što je progurao u Kongresu (na tajnom zasedanju) dopune zakona koje su FED-u dale vremenski neograničena ovlašćenja.

Jedna od najpopularnijih konspiroloških publikacija ove vrste je članak Vejna Krautkramera „Federalne rezerve – njihov nastanak, istorija i tekuća strategija” (Wayne N. Krautkramer. The Federal Reserve - Its Origins, History & Current Strategy // CureZone.com // 11.11.2010).

On piše o sudbini zakona iz 1913. godine: „Paragraf 341, 2. deo. Zakon je na snazi tokom 20 g., ukoliko ga u tom periodu ne ukine Kongres ili ako se licenca FED-u ne oduzme zbog kršenja zakona. Federalnim rezervama je dat rok  postojanja od 20 godina! To jest do 1933. godine. Ko je bio tada predsednik? Naravno, Frenklin Ruzvelt. Prestanak rada Federalnih rezervi nije se desio”.

Međutim, Frenklinu Ruzveltu pripisuju nepostojeću zaslugu pred bankarima Federalnih rezervi. U suštini, još je 1927. g. donet zakon koji je skinuo vremenska ograničenja sa prava Federalnih rezervi da emituju novac.

U originalnom tekstu zakona stoji: „To have succession after February 25, 1927, until dissolved by Act of Congress or until forfeiture of franchise for violation of law”. Veoma slično formulciji iz 1913. g., samo bez fraze „na rok od dvadeset godina” (data odredba se nalazi u zbirci Zakona SAD): 12 U.S.C. § 341. //http://www.law.cornell.edu/uscode/us...1----000-.html).

Savremene strasti oko FED

Važno je, međutim, istaći činjenicu da je u zakonu o Federalnim rezervama ostala odredba da Kongres SAD ima pravo da Federalne rezerve liši ovlašćenja po jednoj od dve osnove:

a) ako Kongres donese zakon o takvom lišavanju (čak i u slučaju da FED u potpunosti izvršava sve zakonske zahteve);

b) ako Federalne rezerve naruše odredbe zakona iz 1913. godine.

Za mene lično nema nikakvih sumnji da je Federalne rezerve odavno trebalo lišiti svih ovlašćenja zbog drastičnih kršenja američkog zakonodavstva.

Najbolji primer za to je – tajna operacija davanja kredita najvećim privatnim bankama u periodu poslednje krize. Privatni revizori su dokazali da je FED dao preko 16 biliona dolara takvih kredita. Interesantno je da je među korisnicima veliki broj neameričkih banaka.

Federalne rezerve mogu da odluče da daju kredite nerezidentima (stranim organizacijama) samo uz saglasnost Kongresa SAD. Još je interesantno i to da se sve činilo bez znanja „narodnih slugu” - kongresmena i senatora.

Otkako su privatni revizori objavili svoje nalaze prošlo je više od godinu dana, a još uvek nije stavljena tačka na i. Predsednik FED Ben Bernanke nije ponudio razumno objašnjenje povodom tajnih operacija.  

Nema nikakve posebne misterije oko rada Federalnih rezervi.

Ovde se radi o borbi između svetskih bankara i američke nacije.  Za sada bankari uspevaju da odbrane i sačuvaju svoje pozicije. Iako je narodni otpor povodom otvorene korupcijsko-banditske delatnosti bankara - za sve vreme postojanja FED-a od 1913. – sada dostigao svoj apogej.

Svetski mediji su u leto 2012. godine ostali zabezeknuti vešću: Kongres SAD je 25. jula većinom glasova izlasao zakon o oditovanju Federalnih rezervi (Audit the Fed Bill), čiji je inicijator bio legendarni kongresmen Ron Pol. Za je bilo 327, a protiv - 98.

Primetimo da zakon predviđa potpuno oditovanje  FED-a, uključujući i proveru da li je rad ove institucije u skladu sa odredbama američkog Ustava. A po američkom Ustavu neotuđivo pravo da štampa novac pripada samo narodu i Kongresu kojeg je on izabrao.

Istina, veliki broj Amerikanaca je tek sada „otkrio”: pre 99 godina pravo da štampa novac dato je u zakup privatnoj korporaciji. Ali, to nije sve.

Amerikanci ni do dan danas nemaju pojma kome ona pripada. Mnoga pedantna istraživanja (na primer, Justasa Mulisa koji je napisao knjigu „Tajne Federalnih rezervi” - Secrets of the Federal Reserve) dokazuju da su među glavnim akcionarima FED-a – najveće neameričke banke.  

Ipak, ni Ron Pol, a ni drugi žestoki i profesionalni oponenti FED-a iz Kongresa SAD ni jednom nisu spomenuli da će navodno krajem ove godine biti okončano pravo FED-a da „štampa novac”. Mislim da oni znaju svaku zapetu u zakonu o Federalnim rezervama. Uostalom, još uvek nije stupio na snagu Zakon o reviziji FED-a, pošto akcionari ove privatne korporacije pružaju besni otpor (trenutno pokušavaju da „sahrane” zakonski predlog u Senatu SAD).

Glasanje u Kongresu je važniji događaj za Ameriku (čak i svet) od mističke šifre „21.12.12”.

Da li su zbog toga Ben Bernanke i Savet za operacije na otvorenom tržištu FED („savet mudraca”) požurili da donesu odluku o startu treće takozvane etape „kvantitativnih olakšica”?

Iza tog termina krije se, inače, ogromna raspodela novca koju Federalne rezerve treba da daju privatnim bankama na Vol Stritu  iza čega se krije navodna „borba sa nezaposlenošću” (po 40 milijardi dolara mesečno za otkup „prljavih” hipotekarnih hartija iz portfelja banaka). Bankari pokušavaju da iz „mašine za štampanje novca” iscede sve što je moguće.

Šta ako im odjednom zaista oduzmu prava na „mašinu”?

Bankari iz FED-a grčevito traže kardinalna rešenja za svoje spasenje. Naglo su porasli njihov avanturizam i agresivnost.

Pravljenje ratova izvan Amerike – predstavlja važan strateški potez koji, smatraju oni, može da usmeri pažnju američkih zakonodavaca i američkog naroda sa FED-a na druge objekte (teroriste, islamiste, diktatore i sl.). A na uvlačenju Amerike u stalni rat sa ostatkom sveta, bankari računaju da bi dobro zaradili.

Realizacija ove strateške zamisli gazda FED-a – direktan je put u svetsku apokalipsu.  

Federalne rezerve mogu biti i potrebno je da budu lišene svojih prava do mističkog datuma 21.12.12. Američko zakonodavstvo ne samo što to omogućuje već to i zahteva. Ron Pol ovo veoma uverljivo objašnjava u svojoj knjizi „Završiti sa Federalnim rezervama” (End the Fed), koja je u SAD postala bestseler.

Završiti sa Federalnim rezervama – u interesu je ne samo Amerike, već i čitavog sveta...

Preveo: Goran Šimpraga

(Fakti, 01. 10. 2012.)