Валентин Катасонов: Завршити са федералним резервама - у интересу Америке и целог света

Овде се ради о борби између светских банкара и америчке нације. За сада банкари успевају да одбране и сачувају своје позиције

Нема никаквих сумњи да је Федералне резерве одавно требало лишити свих овлашћења због драстичних кршења америчког законодавства. Најбољи пример за то је – тајна операција давања кредита највећим приватним банкама у периоду последње кризе. Приватни ревизори су доказали да је ФЕД дао преко 16 билиона долара таквих кредита. Интересантно је да је међу корисницима велики број неамеричких банака

Последњих месеци у медијима су се проредиле публикације на тему скорог „краја света” иако је већ одређен тачан датим 21. децембар 2012. године (21.12.12). Смисао свих тих саопштења је исти: тог дана наводно истиче 99-годишњи рок на који су Федералне резерве САД закупиле машине за штампање долара...

Како је то било: доношење закона о Федералним резервама 1913. године

Рок закупа траје од 21. децембра 1913. г., када је у Конгресу САД донет закон о Федералним резервама који је предвиђао стварење централне банке под називом „Федерални резервни систем САД” и дао овлашћења тој институцији да емитује новац у земљи. Аутори у својим публикацијама на тему „21.12.12.” дају следеће предлоге:

1) На тај дан престаје са радом „машина за штампање новца” у ФЕД;

2) У кратком року америчка и светска привреда, које зависе од емисије долара, почињу да осећају дефицит ликвидности (новца); то доводи до дезорганизације економског живота на свим нивоима, до наглог пада производње и потрошње и оштрог компликовања социјалне напетости;

3) Изазвани економским противречностима и социјалним напетостима, почињу оружани сукоби на свим нивоима; на глобалном нивоу неизбежан је светски рат уз кориштење оружја за масовно уништење.

Другим речима, 21. децембом само почиње низ догађаја који воде у апокалипсу, док ће крај света наступити мало касније.

Шта значи то што су америчке Федералне резерве „закупиле машину за штампање новца”?

Да будемо мало прецизнији, за нешто мање од три месеца истиче овлашћење које је Конгрес САД у виду лиценце или концесије (на енглеском – цхарт) дао поменутој поштеној установи. Основно право ове институције је право да емитује законско платежно средство (легал тендер) – амерички долар.

Покушаћу да прецизно дефинишем шта значи рок овлашћења Федералних резерви и да уједно дам лично виђење будућности ове установе.  

Дакле, у децембру 1913. г. био је донет Закон о Федералним резервама (Федерал Ресерве Ацт оф 1913). Хронолошки догађаји су текли на следећи начин:

а) 22. децембра 1913. г. – гласа се о законском предлогу у доњем дому Конгреса САД;

б) 23. децембра 1913. г. – гласа се у горњем дому (Сенату);  

в) тог истог дана, 23. децембра 1913. г. (буквално кроз један сат након гласања у Сенату) – закон је потписао председник САД Вудро Вилсон тако да је закон одмах ступио на снагу.

Зашто у поменутим публикацијама о „крају света” фигурише 21. децембар, уопште није јасно. Вероватно се ауторима ових публикација свидела лепа комбинација цифара: 21.12.12. Подсећа на кабалу.

О роковима „закупа машине за штампање новца”

У 4. делу поменутог закона (у форми како је донет 1913. г.) речено је да се овлашћења Федералним резервним банкама, које чине Федерални резервни систем (укупно их је дванаест), дају на рок од 20 година, тј. до краја 1933. г. При том је било речено да овлашћења могу бити опозвана и пре предвиђеног рока, уколико Конгрес САД буде тим поводом донео специјални закон или ако ФЕД буде нарушавао одредбе закона из 1913. године (у оригиналном тексту закона постоји следећа формулација: „То хаве суццессион фор а период оф тwентy yеарс фром итс организатион унлесс ит ис соонер диссолвед бy ан Ацт оф Цонгресс, ор унлесс итс францхисе бецомес форфеитед бy соме виолатион оф лаw. // П.Л. 63-43, 38 СТАТ. 251, 12 УСЦ 221).

Ни о каквих 99 година „закупа” у закону из 1913. године нема, дакле, ни помена.  

У америчкој историји је оснивањем ФЕД-а почела, ако хоћете, одређена традиција да се централној банци даје лиценца (хартија, овлашћење – цхарт) управо на 20 година.

Први прототип централне банке у Америци је била Банка Америке. Затим – Прва Банка Сједињених Држава. Потом – Друга Банка Сједињених Држава.

Банка Америке је 1781. године, добила хартију, иако су очеви-оснивачи брзо схватили какву претњу достигнућима америчке револуције може донети ова институција, тако да су после четири године опозвали ово овлашћење.

Прва Банка Сједињених Држава добила је 1791. године овлашћења која су трајала двадесет година. Иако није добила продужење рока, на крају је Друга Банка САД добила од америчког Конгреса 1816. г. хартију, која је опозвана пре времена 1834. г. То није ишло без тешкоћа и ризика за живот америчког председника Ендрјуа Џексона.

После тога, Америка је читавих осамдесет година живела без централне банке, иако су банкари све време покушавали да америчком народу наметну ту институцију.

Од 16 билиона добар део отишао неамеричким банкама

У многим изворима се тврди да је ФЕД већ одавно добио временски неорочена овлашћења.

То је тачно. Али, није увек тачно одређен моменат преласка Федералних резерви на временски неограничено коришћење машине за штампање новца. То није тако лако схватити, зато што је током готово стогодишњег постојања ФЕД-а у Америци донето око 200 закона са изменама и допунама закона о ФЕД из 1913. г.

У САД постоји сводна збирка свих закона која се зове Законик САД (Унитед Статес Цоде - У.С.Ц.). У њој се налазе сви важећи амерички закони уз измене и допуне које су учињене у различито време. У том Законику постоји и актуелна законска верзија закона О Федералним резервама САД.

Због нечега се прелазак ФЕД-а на „неограничено време закупа машине за штампање новца” везује за долазак председника Франклина Рузвелта у Белу кућу (у јануару 1933. године). Наводно је прво што је он учинио – било то што је прогурао у Конгресу (на тајном заседању) допуне закона које су ФЕД-у дале временски неограничена овлашћења.

Једна од најпопуларнијих конспиролошких публикација ове врсте је чланак Вејна Крауткрамера „Федералне резерве – њихов настанак, историја и текућа стратегија” (Wаyне Н. Крауткрамер. Тхе Федерал Ресерве - Итс Оригинс, Хисторy & Цуррент Стратегy // ЦуреЗоне.цом // 11.11.2010).

Он пише о судбини закона из 1913. године: „Параграф 341, 2. део. Закон је на снази током 20 г., уколико га у том периоду не укине Конгрес или ако се лиценца ФЕД-у не одузме због кршења закона. Федералним резервама је дат рок  постојања од 20 година! То јест до 1933. године. Ко је био тада председник? Наравно, Френклин Рузвелт. Престанак рада Федералних резерви није се десио”.

Међутим, Френклину Рузвелту приписују непостојећу заслугу пред банкарима Федералних резерви. У суштини, још је 1927. г. донет закон који је скинуо временска ограничења са права Федералних резерви да емитују новац.

У оригиналном тексту закона стоји: „То хаве суццессион афтер Фебруарy 25, 1927, унтил диссолвед бy Ацт оф Цонгресс ор унтил форфеитуре оф францхисе фор виолатион оф лаw”. Веома слично формулцији из 1913. г., само без фразе „на рок од двадесет година” (дата одредба се налази у збирци Закона САД): 12 У.С.Ц. § 341. //http://www.law.cornell.edu/uscode/us...1----000-.html).

Савремене страсти око ФЕД

Важно је, међутим, истаћи чињеницу да је у закону о Федералним резервама остала одредба да Конгрес САД има право да Федералне резерве лиши овлашћења по једној од две основе:

а) ако Конгрес донесе закон о таквом лишавању (чак и у случају да ФЕД у потпуности извршава све законске захтеве);

б) ако Федералне резерве наруше одредбе закона из 1913. године.

За мене лично нема никаквих сумњи да је Федералне резерве одавно требало лишити свих овлашћења због драстичних кршења америчког законодавства.

Најбољи пример за то је – тајна операција давања кредита највећим приватним банкама у периоду последње кризе. Приватни ревизори су доказали да је ФЕД дао преко 16 билиона долара таквих кредита. Интересантно је да је међу корисницима велики број неамеричких банака.

Федералне резерве могу да одлуче да дају кредите нерезидентима (страним организацијама) само уз сагласност Конгреса САД. Још је интересантно и то да се све чинило без знања „народних слугу” - конгресмена и сенатора.

Откако су приватни ревизори објавили своје налазе прошло је више од годину дана, а још увек није стављена тачка на и. Председник ФЕД Бен Бернанке није понудио разумно објашњење поводом тајних операција.  

Нема никакве посебне мистерије око рада Федералних резерви.

Овде се ради о борби између светских банкара и америчке нације.  За сада банкари успевају да одбране и сачувају своје позиције. Иако је народни отпор поводом отворене корупцијско-бандитске делатности банкара - за све време постојања ФЕД-а од 1913. – сада достигао свој апогеј.

Светски медији су у лето 2012. године остали забезекнути вешћу: Конгрес САД је 25. јула већином гласова изласао закон о одитовању Федералних резерви (Аудит тхе Фед Билл), чији је иницијатор био легендарни конгресмен Рон Пол. За је било 327, а против - 98.

Приметимо да закон предвиђа потпуно одитовање  ФЕД-а, укључујући и проверу да ли је рад ове институције у складу са одредбама америчког Устава. А по америчком Уставу неотуђиво право да штампа новац припада само народу и Конгресу којег је он изабрао.

Истина, велики број Американаца је тек сада „открио”: пре 99 година право да штампа новац дато је у закуп приватној корпорацији. Али, то није све.

Американци ни до дан данас немају појма коме она припада. Многа педантна истраживања (на пример, Јустаса Мулиса који је написао књигу „Тајне Федералних резерви” - Сецретс оф тхе Федерал Ресерве) доказују да су међу главним акционарима ФЕД-а – највеће неамеричке банке.  

Ипак, ни Рон Пол, а ни други жестоки и професионални опоненти ФЕД-а из Конгреса САД ни једном нису споменули да ће наводно крајем ове године бити окончано право ФЕД-а да „штампа новац”. Мислим да они знају сваку запету у закону о Федералним резервама. Уосталом, још увек није ступио на снагу Закон о ревизији ФЕД-а, пошто акционари ове приватне корпорације пружају бесни отпор (тренутно покушавају да „сахране” законски предлог у Сенату САД).

Гласање у Конгресу је важнији догађај за Америку (чак и свет) од мистичке шифре „21.12.12”.

Да ли су због тога Бен Бернанке и Савет за операције на отвореном тржишту ФЕД („савет мудраца”) пожурили да донесу одлуку о старту треће такозване етапе „квантитативних олакшица”?

Иза тог термина крије се, иначе, огромна расподела новца коју Федералне резерве треба да дају приватним банкама на Вол Стриту  иза чега се крије наводна „борба са незапосленошћу” (по 40 милијарди долара месечно за откуп „прљавих” хипотекарних хартија из портфеља банака). Банкари покушавају да из „машине за штампање новца” исцеде све што је могуће.

Шта ако им одједном заиста одузму права на „машину”?

Банкари из ФЕД-а грчевито траже кардинална решења за своје спасење. Нагло су порасли њихов авантуризам и агресивност.

Прављење ратова изван Америке – представља важан стратешки потез који, сматрају они, може да усмери пажњу америчких законодаваца и америчког народа са ФЕД-а на друге објекте (терористе, исламисте, диктаторе и сл.). А на увлачењу Америке у стални рат са остатком света, банкари рачунају да би добро зарадили.

Реализација ове стратешке замисли газда ФЕД-а – директан је пут у светску апокалипсу.  

Федералне резерве могу бити и потребно је да буду лишене својих права до мистичког датума 21.12.12. Америчко законодавство не само што то омогућује већ то и захтева. Рон Пол ово веома уверљиво објашњава у својој књизи „Завршити са Федералним резервама” (Енд тхе Фед), која је у САД постала бестселер.

Завршити са Федералним резервама – у интересу је не само Америке, већ и читавог света...

Превео: Горан Шимпрага

(Факти, 01. 10. 2012.)