СПЦ данас прославља дан Светог великомученика Димитрија - Митровдан

Српска православна црква слави дан Светог великомученика Димитрија, који је у народу познатији као Митровдан. Овај датум се у народу означава и као хајдучки растанак, и доба године када почиње зима. У српском народу Митровдан је једна од већих слава, крсно име неких еснафа и дан одржавања заветине у многим местима.

Митровдан је посвећен античком команданту Солуна из трећег века, мученом и погубљеном због ширења хришћанства.

Солунски хришћани Димитрија су тајно сахранили. На месту његовог гроба касније је подигнута црква и проглашен је заштитником града Солуна.

По предању, Димитријев гроб одисао је босиљком и смирном, те је зато назван Мироточиви.

И данас се верује у лековитост његових моштију. Црквени списи наводе да је потом свети Димитрије "бдео над својим градом и спасавао га земљотреса и других несрећа".

Код Руса, култ св. Димитрија почео је да се шири још у 12. веку. 1581. проглашен је заштитником Сибира.

И у Србији светом Димитрију посвећени су многобројни храмови, више од 120.

Крсна је слава бројних породица и име неких еснафа. У многим местима одржавају се заветине.

Обичаји и веровања

Народна веровања кажу да уочи Митровдана треба да је свако код своје куће, јер ко тада не буде у свом дому, тај ће преко целе године ноћивати по туђим кућама. Ово се уједно сматра и најважнијим митровданским обичајем.

У народу постоји веровање да на Митровдан никако не би требало грдити децу, колико год да су погрешила или била безобразна, јер ће наводно онда целе године бити несташна. Сматра се да уколико родитељ на тај дан дигне глас или прекорева дете, оно би целе године могло бити неваљало и својеглаво. Зато се на овај дан деци све "гледа кроз прсте".

Негде се верује и да до Митровдана морају да буду завршени сви велики радови на пољу и друге ствари које се раде напољу. Верује се да после Митровдана зима може сваког часа да изненади, па се зато усталило мишљење да је лоша срећа ако се неки посао остави за после великог празника.

Обичај је код нашег народа и да се на Митровдан отпуштају слуге којима је истекао уговор и изнајмљују нове.

Овај дан је познат и према томе што су се хајдуци тада растајали да би код јатака презимили зиму и поново се састали о Ђурђеву дану следеће године. Тако је и настала крилатица: Митровданак – хајдучки растанак и Ђурђевданак – хајдучки састанак.

Какво је време на Митровдан – таква ће бити зима

По томе какво је време на овај дан, од давнина се предвиђала предстојећа зима.

Ако данас пада снег, каже се да је Свети Димитрије дошао на белом коњу, а верује се да ће се снежни прекривач задржати све до априла. Ако је облачно чека нас топла зима, а ако је пак ведро, према народном веровању, зима пред нама је оштра.

Сељаци у Шумадији на Митровдан од давнина у сваки угао собе стављају белутак да их брани од мишева.

Жене на овај дан не дирају вретено, чешљеве и маказе.

(РТС)