Ратко Ристић одговорио Рио Тинту: Уместо уопштених фраза било би делотворније да је компанија понудила чињенице и резултате који негирају моје ставове

 Професор Шумарског факултета Универзитета у Београду др Ратко Ристић реаговао је на реакцују комапније Рио Тинто на његово гостовање у емисији "Литијум: Стручњаци говоре" емитованој на Н1, наводећи да би било делотворније да је та компанија, уместо уопштених фраза, понудила чињенице и резултате који негирају његове ставове.

Ристић је у писаној изјавио подсетио да се у саопштењу компаније Рио Тинто које је потписао директор пројекта „Јадар“ Чед Блуит, наводи да је компанија „принуђена да реагује ради истинитог и тачног информисања јавности поводом нетачних, тенденциозних, селективних и научно неутемљених изјава професора доктора Ратка Ристића“.

"Уместо уопштених фраза било би делотворније да је компанија понудила чињенице и резултате који негирају ставове Ратка Ристића. На пример, да коначно прикажу где би сместили 553 хектара под депонијама, како је наведено у Студији изводљивости подземне експлоатације лежишта литијума и бора-Јадар (страна 356, Рударско-геолошки факултет, Београд, 2020). Према истом документу, предвиђена је употреба великих количина експлозива (3,5-4,0 тоне дневно), што би изазвало слегање терена (до 1,5 метара дубине) на површини већој од 850 хектара. Уколико Блуиту није јасно колико би земљишта било уништено у почетној фази реализације пројекта, довољно је да окрене страну 15, Извештаја о стратешкој процени утицаја просторног плана на животну средину (ИАУС, 2020), и прочита тачан податак: 2.030,64 хектара", поручио је Ристић.

Професор је оценио и да би јавност у Србији уместо што, како је навео, "слуша немуште тираде машинских и рударских инжењера о 'ефикасној' заштити риба, птица, сисара, биљака и гмизаваца", усхићено слушала биолога, који би, коначно побио тврдње колега са Биолошког факултета и Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, да је „оптимална мера заштите биодиверзитета, одустајање од пројекта“.

"Такође, поставља се питање ко је дозволио, и зашто нико није одговарао, због израде више од 500 истражних бушотина на обрадивом земљишту И-В категорије, што је, према Закону о пољопривредном земљишту, члан 22, строго забрањено. Можда господин Блуит зна ко је то овластио Рио Тинто, и под којим условима, да лобира у вези приступања Србије Европској унији (Транспаренцy Регистер ЕУ, са идентификационим бројем: 991744840418-06)", навео је Ристић.

Оценио је и да је упитно позивање на Стратегију управљања водама на територији Републике Србије до 2034. године, као и на Водопривредну основу Републике Србије, јер је, према Ристићевим речима, игнорисана чињеница да је Србија најсиромашнија земља региона по питању водног потенцијала сопствених површинских вода, од свега 5,7 литара у секунди по квадратном километру.

"Поред тога, формирање депонија, пуних токсичног и канцерогеног отпада, би угрозило низводне деонице приобаља Дрине, у близини Богатића, са процењеним резервама подземних вода од чак 19.500 литара у секунди, што је последње велико извориште у Западној Србији. Који је смисао било ког рударског пројекта ако долази до угрожавања површинских и подземних вода, у земљи која већ сада има значајне дефиците у водоснабдевању становништва", упитао је Ристић.

Професор Шумарског факултета на крају оцењује да "најсвеобухватнија научна истраживања која су икада спроведена у Србији за неки рударски, односно, индустријски пројекат“, како то наводи Рио Тинто, нису спроведена ради заштите јавног здравља и животне средине Републике Србије, већ "искључиво у функцији реализације профитног интереса стране, приватне рударске компаније, и убеђивања јавности да прихвати штетан и неприхватљив пројекат".

Видети још:

Ратко Ристић: У долини Јадра није могуће експлоатацију спровести на еколошки прихватљив начин. Ми не треба да допустимо да Србија постане рударска колонија запада

(Н1)