Ratko Ristić odgovorio Rio Tintu: Umesto uopštenih fraza bilo bi delotvornije da je kompanija ponudila činjenice i rezultate koji negiraju moje stavove

 Profesor Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Ratko Ristić reagovao je na reakcuju komapnije Rio Tinto na njegovo gostovanje u emisiji "Litijum: Stručnjaci govore" emitovanoj na N1, navodeći da bi bilo delotvornije da je ta kompanija, umesto uopštenih fraza, ponudila činjenice i rezultate koji negiraju njegove stavove.

Ristić je u pisanoj izjavio podsetio da se u saopštenju kompanije Rio Tinto koje je potpisao direktor projekta „Jadar“ Čed Bluit, navodi da je kompanija „prinuđena da reaguje radi istinitog i tačnog informisanja javnosti povodom netačnih, tendencioznih, selektivnih i naučno neutemljenih izjava profesora doktora Ratka Ristića“.

"Umesto uopštenih fraza bilo bi delotvornije da je kompanija ponudila činjenice i rezultate koji negiraju stavove Ratka Ristića. Na primer, da konačno prikažu gde bi smestili 553 hektara pod deponijama, kako je navedeno u Studiji izvodljivosti podzemne eksploatacije ležišta litijuma i bora-Jadar (strana 356, Rudarsko-geološki fakultet, Beograd, 2020). Prema istom dokumentu, predviđena je upotreba velikih količina eksploziva (3,5-4,0 tone dnevno), što bi izazvalo sleganje terena (do 1,5 metara dubine) na površini većoj od 850 hektara. Ukoliko Bluitu nije jasno koliko bi zemljišta bilo uništeno u početnoj fazi realizacije projekta, dovoljno je da okrene stranu 15, Izveštaja o strateškoj proceni uticaja prostornog plana na životnu sredinu (IAUS, 2020), i pročita tačan podatak: 2.030,64 hektara", poručio je Ristić.

Profesor je ocenio i da bi javnost u Srbiji umesto što, kako je naveo, "sluša nemušte tirade mašinskih i rudarskih inženjera o 'efikasnoj' zaštiti riba, ptica, sisara, biljaka i gmizavaca", ushićeno slušala biologa, koji bi, konačno pobio tvrdnje kolega sa Biološkog fakulteta i Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, da je „optimalna mera zaštite biodiverziteta, odustajanje od projekta“.

"Takođe, postavlja se pitanje ko je dozvolio, i zašto niko nije odgovarao, zbog izrade više od 500 istražnih bušotina na obradivom zemljištu I-V kategorije, što je, prema Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, član 22, strogo zabranjeno. Možda gospodin Bluit zna ko je to ovlastio Rio Tinto, i pod kojim uslovima, da lobira u vezi pristupanja Srbije Evropskoj uniji (Transparency Register EU, sa identifikacionim brojem: 991744840418-06)", naveo je Ristić.

Ocenio je i da je upitno pozivanje na Strategiju upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine, kao i na Vodoprivrednu osnovu Republike Srbije, jer je, prema Ristićevim rečima, ignorisana činjenica da je Srbija najsiromašnija zemlja regiona po pitanju vodnog potencijala sopstvenih površinskih voda, od svega 5,7 litara u sekundi po kvadratnom kilometru.

"Pored toga, formiranje deponija, punih toksičnog i kancerogenog otpada, bi ugrozilo nizvodne deonice priobalja Drine, u blizini Bogatića, sa procenjenim rezervama podzemnih voda od čak 19.500 litara u sekundi, što je poslednje veliko izvorište u Zapadnoj Srbiji. Koji je smisao bilo kog rudarskog projekta ako dolazi do ugrožavanja površinskih i podzemnih voda, u zemlji koja već sada ima značajne deficite u vodosnabdevanju stanovništva", upitao je Ristić.

Profesor Šumarskog fakulteta na kraju ocenjuje da "najsveobuhvatnija naučna istraživanja koja su ikada sprovedena u Srbiji za neki rudarski, odnosno, industrijski projekat“, kako to navodi Rio Tinto, nisu sprovedena radi zaštite javnog zdravlja i životne sredine Republike Srbije, već "isključivo u funkciji realizacije profitnog interesa strane, privatne rudarske kompanije, i ubeđivanja javnosti da prihvati štetan i neprihvatljiv projekat".

Videti još:

Ratko Ristić: U dolini Jadra nije moguće eksploataciju sprovesti na ekološki prihvatljiv način. Mi ne treba da dopustimo da Srbija postane rudarska kolonija zapada

(N1)