Радар: Шта пореским обвезницима предлогом буџета за 2026. поручује Влада Србије - уместо 250 милиона, Национални стадион коштаће 1,3 милијарде евра

Може ли се веровати министру финансија да ће Србија бити међу најбрже растућим економијама ако у години у којој се очекују избори председник обећава раст плата у јавном сектору од 5,1 а не за четири одсто, као што је наводно тражио ММФ. И може ли разлика од 30 динара дневно икога усрећити.

Да све и није тако сјајно могло се наслутити када је председник Александар Вучић пожурио да ухвати муштулук и гледаоцима Ћирилице саопшти „радосну вест“ о повећању плата у јавном сектору од 1. јануара. Не, плате неће бити повећане за четири одсто, како је то наводно тражио ММФ, већ „много више“ – за 5,1 одсто.

Елем, да је Влада послушала ММФ, више од половине запослених би у јануару добило повишицу од 3.341 динар, јер би увећана за четири одсто медијална нето зарада из августа од 83.535 порасла на 86.876 динара. Овако, са повећањем од 5,1 одсто могу да рачунају на додатних 919 или око 30 динара дневно. А за тај новац више не би могли да купе ни два јајета док је министар трговине био Томислав Момировић и пре него што је завршена акција „Најбоља цена“.

Акција „Најбоља цена“, Томислав Момировић

Рекао је Вучић, додуше, и да би то повећање плата било седам одсто да је Србија ове године имала већу стопу раста БДП-а. Али није. ММФ процењује да ће Србија у 2025. расти за трећину спорије од целог света, коме прогнозира раст од 3,2 одсто, док ће земље у развоју, сличне нама, у просеку расти дупло брже, по стопи од 4,2 одсто. Очито брже, јаче, боље расту неке друге економије.

Зашто грађани неће видети ни цент од 1.000 евра за колико ће порасти БДП по становнику

Уместо 250 милиона, као што је власт првобитно обећала, изградња Националног стадиона коштаће грађане Србије више од 900 милиона евра, а ако се урачунају и трошкови пруге од Земун Поља до стадиона, укупни цех се пење на скоро 1,3 милијарде евра

У таквом амбијенту Влада је усвојила предлог буџета за 2026, којим планира минус у државној каси од 2,9 милијарди евра. За тај дефицит министар финансија Синиша Мали каже да ће бити око три одсто БДП-а, што значи да он и неформални премијер Александар Вучић очекују да ће вредност свега што ће се наредне године створити у Србији достићи 96 милијарди евра.

Поређења ради, БДП је лане био 83,3 милијарде, а већ догодине биће већи за скоро 13 милијарди евра. Уз реални раст ове и наредне године од 2,1 и три одсто, као што процењује ММФ, и потпуно стабилне цене БДП би се у 2026. зауставио на 87,6 милијарди евра. За недостајућих 8,4 милијарде евра постараће се инфлација. За девет месеци ове године просечне цене биле су веће за 4,3 одсто него у истом периоду прошле, а за наредну Влада планира инфлацију од 3,7 одсто. Само због тога, уз исти курс динара, БДП ће номинално да порасте за око 6,8 милијарди евра.

Вештачки ће, дакле, уз помоћ инфлације, БДП по становнику само у овој и наредној години бити повећан за више од 1.000 евра. Баш у то ће власт покушати да увери грађане, нарочито кад и ако распише изборе. Само, грађани би требало да буду свесни да им од тих 1.000 евра, за колико су наводно постали богатији, неће остати ниједан евро, јер ће им за толико порасти и трошкови живота.

Нова магија фискалних илузиониста из Немањине 11 и са Андрићевог венца

Кућни буџети, дакле, неће бити много пунији него до сада, а минус у државној каси ће порасти на 2,9 милијарди евра и биће за 7,3 одсто већи од планираног за ову годину. Због тога што је крајем септембра минус у републичком буџету био само 646 милиона евра могао би се стећи погрешан утисак и да је скоро немогуће да у последњем кварталу дефицит може да буде 4,5 пута већи него у прва три. Нажалост, то је само још једна „магија“ фискалних илузиониста из Немањине 11 и са Андрићевог венца.

Иако је Вучић отварање Моравског коридора најавио за следећи Видовдан, у Министарству финансија за тај ауто-пут планирају 63 милиона евра и у буџету за 2027, чиме се укупни трошак са 900 милиона повећава на више од 2,1 милијарду евра

Уосталом, и крајем септембра 2024. власт се хвалила вишком од 160 милиона евра. И две године раније, на крају трећег квартала 2022. буџет је био у суфициту од 80 милиона евра, док су на крају августа 2023. приходи били за 270 милиона евра већи од расхода. А онда за само пар месеци плус пређе у минус, па дефицит на крају 2022. нагура на две милијарде евра, годину касније на милијарду и по, а лане на 1,8 милијарди.

Отуда није искључено ни да ће до краја ове године достићи планираних 2,7 милијарди, а следеће скоро три милијарде евра, чиме ће, ако се изузме пандемијска 2020, поставити нови рекорд у 21. веку. Тим пре ако се има у виду да је само у децембру 2024. власт направила мањак од чак 1,2 милијарде евра, а може се очекивати да ће и ове године делити јавни новац као Деда Мраз поклоне уочи Нове године или као Божић Бата, да би могао да споји нерадне дане за Нову годину и Божић.

Осим што ће наредна година бити четврта у низу у којој буџетски дефицит расте, а држава планира све веће задуживање, власт намерава да обори још један рекорд, по суми новца који ће потрошити за велике инфраструктурне пројекте. За те намене Влада је у републичком буџету резервисала више од 5,1 милијарду, а у локалним још 1,2 милијарде евра. Истине ради, ове је планирала да само из буџета Србије за те намене издвоји још више, 5,2 милијарде евра, али колико год се трудила изгледа да неће баш толико успети да потроши. У прва три квартала у капиталне инвестиције усмерила је пола од те суме, па је мало вероватно да ће још 2,6 милијарди потрошити за три пута краћи период.

Рокови за завршетак великих пројеката се стално одлажу, а трошкови зидају

То, нажалост, не значи да је власт почела да се понаша домаћински. Напротив. Рокови се стално померају, а трошкови расту. Тако је и у 2026. планирано нових 140 милиона евра за брзу саобраћајницу од Новог Сада до Руме, иако је Вучић у октобру 2020. обећао да ће Фрушкогорски коридор бити завршен до половине марта 2024. Комерцијални уговор вредан 606 милиона евра са кинеском компанијом ЦРБЦ потписала је тадашња ресорна министарка Зорана Михајловић. Радар сазнаје да је до краја прошлог месеца за радове на тој деоници из буџета већ исплаћено пола милијарде евра, а са 160 плус 132 милиона, планираних у две наредне године, јасно је да ће и тај пут пореске обвезнике коштати много више него што је власт првобитно договорила директном погодбом са кинеским извођачем.

2,9 милијарди евра

планиран је минус у државној каси за 2026. и ако се изузме пандемијска 2020, биће то највећи буџетски дефицит у 21. веку

Влада додатних 45 милиона евра планира и за саобраћајницу од Руме, преко Шапца, до Лознице, која је, по уговору са азербејџанском фирмом Азвирт, требало да буде завршена још пре три године, до краја 2022. Уместо тога, у новембру 2023. потписан је анекс, којим је првобитно уговорена цена од 467,5 милиона повећана на 554,7 милиона евра. Ту се, нажалост, прича не завршава. Закључно са октобром ове године, радови на том инфраструктурном пројекту су државну касу већ олакшали за скоро 860 милиона, а у наредне три године рачун ће се повећати на 980 милиона или скоро милијарду евра, тако да ће сваки километар на крају бити више него дупло скупљи од првобитно договорене цене.

А да овај случај није изузетак, већ правило, потврђује и Моравски коридор. Негова изградња уговорена је са америчким Бехтелом и турском Енком за 745 милиона евра, плус 20 одсто за непредвиђене трошкове. У децембру 2019. Вучић је обећао да ће он бити готов најкасније до краја 2023, а недавно је његово свечано отварање најавио за наредни Видовдан. Биће да му ни у Министарству финансија више не верују, јер су за ауто-пут од Појата до Прељине, у буџету за 2026. планирали 243 милиона, а за 2027. још 63 милиона евра. С обзиром на то да је до овог месеца из буџета за тај коридор већ исплаћено више од 1,8 милијарди, коначна цена премашиће 2,1 милијарду евра и биће најмање 2,3 пута већа од вредности потписаног уговора са Бехтелом и Енком.

Национални стадион коштаће скоро као и Експо 2027

Појединачно највише новца, ипак, планирано је за актуелној власти најважнији пројекат, припреме за специјализовану међународну изложбу Експо 2027. Ту се сигурно неће штедети, па ће Експо са приступним саобраћајницама пореске обвезнике у наредне две године коштати 589 милиона евра. С обзиром на то да је до краја прошлог месеца за Експо потрошено 637 милиона и уз претпоставку да ће у наредном периоду држава потрошити и последњи евроцент који је за то планирала, испада да ће сама изложба коштати око 1,4 милијарде евра.

2,3 милијарде евра

предвиђено је у буџетима за наредне три године само за отплату рата за набавку француских борбених авиона, рафала

Остатак до 17 или 18 милијарди евра, колико су у оквиру непостојећег програма „Скок у будућност – Србија 2027“, најављивали Вучић и Мали, нема директне везе са Експом. Осим Националног стадиона, за који је у буџету за 2026. резервисано 180 милиона, годину касније 140 милиона, а у 2028. још 60 милиона. Ове године за стадион је планирано скоро 154 милиона, али је до краја октобра потрошено тек нешто више од милион евра, па је и по томе јасно да радови прилично касне.

Без обзира на то кад ће бити готов, стадион је до почетка новембра државну касу олакшао за 368 милиона евра. Ако власт успе да у судијској надокнади времена, пре краја године, потроши још 153 милиона, колико је планирала, цех ће нарасти на 521 милион евра. Када се тој суми дода још 380 милиона из буџета за наредне три године, укупни цех се пење на преко 900 милиона евра, као што је аутор овог текста тврдио још пре три године.

Драган Џајић, Милорад Додик и Александар Вучић на отварању радова за Национални стадион

И то без пруге од Земун Поља до Националног стадиона, за чију је изградњу до почетка овог месеца већ потрошено 168 милиона, а у буџетима за наредне две године је планирано још 153 плус 70 милиона евра. Ако се и тај трошак дода планираној суми за сам стадион, укупна цена овог пројекта пење се на скоро 1,3 милијарде евра. И биће пет пута већа од 250 милиона евра, колико је Вучић тврдио да ће коштати, када је по други пут лансирао ту идеју, у јулу 2018.

Истине ради, први пут тај пројекат поменуо је у октобру 2015. Тада је као премијер, после победе Србије над Албанијом од 2:0, рекао да је Влада спремна да издвоји 150 милиона за Национални стадион. Деценију касније стадион се и даље гради, али му је цена у међувремену назидана осам и по пута. Приде је Србија поразом од Албаније задржала само теоријске шансе да се пласира на наредно Светско првенство у фудбалу.

Министар Мали је РТС-у изјавио да је Србија прошле године била трећа најбрже растућа економија у Европи, „ове смо планирали да будемо прва, али нећемо успети због блокада, наредне очекујемо раст БДП-а од најмање три одсто, а већ 2027. да убрзамо на 4,5 до пет одсто“. Логично, за ову годину избегао је поређења са другима, јер ће већина суседа имати веће стопе – БиХ 2,4 одсто, Хрватска 3,1, Црна Гора 3,2, Северна Македонија 3,4 и Бугарска три одсто.

Док је правила планове за 2026, власт је очито пошла од претпоставке да је упола мањи прилив страних инвестиција ове у односу на прошлу годину само пролазна епизода, а не нова реалност, на коју мора да рачуна. А није рачунала ни на проблеме са којима би могао да се суочи НИС

Док је правио план за 2026, први благајник и његов шеф су очито пошли од претпоставке да је упола мањи прилив страних инвестиција ове у односу на прошлу годину само пролазна епизода, а не нова реалност, на коју морају да рачунају. У својим пројекцијама нису рачунали ни на проблеме које би за српску економију и државну касу могао да има прекид рада једине рафинерије ако не нађу решење за већинско руско власништво у НИС-у. Из предлога новог буџета јасно је да нису уважили ни упозорење ММФ-а да би „пролонгирање решавање питања НИС-а и домаћих политичких тензија могло да ослаби економску активност“.

Јоргованка Табаковић, Синиша Мали и Александар Вучић

Упркос томе, власт рачуна да ће се и у 2026. у државну касу само од акциза на нафтне деривате слити око 1,9 милијарди евра. Као да није рачунала на пад потрошње горива у случају несташица или поскупљења. Или просто није желела да додатно прекраја ионако тесно скројено буџетско одело. Тим пре што Закон о буџету свакако не ограничава актуелну власт, јер одлуке о томе за шта ће и како да троши јавни новац често доноси напречац. А и ко ће се држати било ког закона ако 2026. буде изборна година. Осим што ће порески обвезници за француске борбене авионе, рафале, чију је куповину уговорио „врховни командант“, наредне три године морати да искеширају скоро 2,3 милијарде евра. Хоће ли због тога неко морати да лети, остаје да се види.

(Радар)