Њујорк тајмс: Дијана Хрка постала лице широко распрострањених антивладиних протеста у Србији. Нјен син је убијен, заједно са још 15 људи, у урушавању надстрешнице железничке станице у Новом Саду

Откако је њен син убијен заједно са још 15 људи у урушавању надстрешнице железничке станице у Новом Саду, Дијана Хрка постала је лице широко распрострањених антивладиних протеста у Србији, пише Њујорк Тајмс (The New York Times).

Као тинејџерка која је одрастала током година рата на Западном Балкану, Дијана Хрка је научила да живи са глађу. Није било хране, није било струје и било је мало воде када се њена српска заједница сакривала под непријатељским бомбардовањем, али она је преживела. Сада госпођа Хрка, 48, опет је без хране — овога пута по избору, увод је у опширан текст Њујорк Тајмса о њеном штрајку глађу испред скупштине Србије где тражи правду за смрт 16 људи, укључујући и свог 27-годишњег сина Стефана. Њих је, подсећа њујоршки лист, смрскала бетонска надстрешница која се срушила на недавно реновираној железничкој станици, на северу Србије прошлог новембра.

Та катастрофа је подстакла јавни бес због владиног немара и корупције, покренувши неке од највећих антивладиних демонстрација у Србији још од пада бившег диктатора Слободана Милошевића 2000. године.

Пре урушавања надстрешнице, госпођа Хрка, разведена мајка двоје деце и куварица у ресторану брзе хреане, имала је мало интересовања или времена за политику или протесте против председника Александра Вучића, чију владу, како су упозорили званичници Европске уније, чека ризик од демократског назадовања.

Али откако се догодила трагедија на железничкој станици у Новом Саду, госпођа Хрка је толико присутна на студентским протестима да је постала неочекивани симбол једног покрета.

„Спремна сам да умрем за ово, спремна сам да живим за ово“, рекла је госпођа Хрка прошле недеље, склупчана у шатору који су она и њени присталице поставили испред зграде Народне скупштине у Београду, главном граду Србије. „Спремна сам да учиним све како бисмо се ујединили и решили се овог зла.“

Први новембар био је годишњица новосадске трагедије у којој је погинуо њен син. Следећег дана, како би истакла своје и захтеве других демонстраната за правдом за жртве и одговорношћу владе, престала је да једе.

„Пошто сам већ била гладна раније, мислим да могу да толеришем више него можда обични људи“, рекла је госпођа Хрка, која наставља да пије воду, чај и сок.

„Али опет“, рекла је, „не можеш то да подносиш тако дуго — можда 12 до 13 дана пре него што ће се нешто десити.“

Током њеног штрајка, будном су је држали ласерски зраци и заглушујућа музика усмерена на њен шатор од стране контрапротестаната који подржавају господина Вучића. Њихов сопствени камп испред Скупштине, постављен пре неколико месеци, удаљен је свега неколико метара од њеног.

Србија је дубоко подељена земља, расцепљена растућим бесом и неповерењем које појачава дезинформисање. Растрзана је између жеље да се придружи Европској унији и одржавања дугогодишњег савезништва са Русијом. Многи Срби и даље су огорчени због НАТО бомбардовања Србије 1999. године због њених агресија на Косову, током година сукоба на Западном Балкану које су уследиле после распада Југославије.

Оптужбе и контраоптужбе о прању новца, уличним пребијањима и лагању рутински су део политичког дискурса, чак и на највишим нивоима власти.

Одобрење за изградњу луксузног Трамп хотела на месту бомбардованог архитектонског споменика у Београду, које је прошло кроз Скупштину овог месеца, повећало је сумњу у владину корупцију и подстакло протесте.

У вези са катастрофом на железничкој станици, српско тужилаштво је оптужило најмање 13 људи, укључујући двојицу високих државних званичника, за корупцију у вези са неквалитетним реновирањем које су радили кинески извођачи.

Али судови још нису осудили ниједног од осумњичених месецима након подизања оптужница, подстичући широко распрострањени страх да смрт жртава неће бити кажњена.

У недељама после катастрофе на железничкој станици, госпођа Хрка каже да је била превише шокирана да реагује. Али онда, гледајући телевизију у свом дому у Београду, видела је како млади људи које је сматрала само „децом“ излазе на улице и траже правду за погинуле.

„Одједном сам их само пратила на улицу“, рекла је госпођа Хрка током једног од четири интервјуа за Њујорк тајмс прошле недеље у њеном шатору. „И ево ме опет, на улици.“

Њен син, Стефан, радио је као радник на одржавању у једној фирми у Новом Саду када је погинуо.

„Били смо веома блиски и увек смо желели да гледамо ствари позитивно, јер смо живели у тешкој ситуацији“, рекла је госпођа Хрка. „Он је почео да ради и помагао ми је да не морам да радим толико послова. Рекли смо једно другом да ћемо увек бити срећни са оним што имамо, и били смо.“

Када је била млађа, желела је да буде козметичарка, и чак током штрајка глађу, њени нокти били су налакирани у нијанси светлуцаво ружичасте боје. „У будућности, ако све ово буде добро“, рекла је, „волела бих да направим фондацију која ће носити Стефаново име, и та фондација ће онда помагати свој деци.“

Добронамерници, укључујући свештенике, доносили су молитвенике, цвеће, верске иконе и друге поклоне у њен шатор. Али госпођа Хрка признаје да не види јасан крај протеста. „Не знам — шта год Бог каже“, рекла је. „У Божјим је рукама.“

Госпођа Хрка не жели да говори о свом млађем сину из страха да ће га безбедносне службе таргетирати, али себе види као мајку студентима који воде протесте.

„Ако морам да умрем да би сва деца могла да живе слободно и да Србија буде слободна, спремна сам“, рекла је.

Ако госпођа Хрка умре од штрајка глађу, „то би могла бити преломна тачка“ након године тињајућих, али углавном мирних протеста, рекао је Раша Недељков, програмски директор Црте у Београду.

Госпођа Хрка и остали демонстранти такође позивају на ванредне изборе како би се заменио господин Вучић, који је на власти као премијер, а затим председник од 2014. године. Он не показује никакву намеру да одступи.

Вучић: „Ја сам забринут за госпођу Хрку, а они нису“

У једносатном интервјуу у његовој канцеларији у четвртак, господин Вучић се заклео да ће „показати да правда постоји у земљи“ и да ће позвати на одговорност свакога ко је одговоран за малверзације у изградњи железничке станице. Али рекао је да је на судовима, а не на њему, да воде истраге како би се избегао било какав изглед владиног мешања.

Такође је негирао да безбедносне службе застрашују и произвољно притварају демонстранте, како су навели званичници ЕУ.

Господин Вучић је био пажљив да не критикује госпођу Хрку. Али је сугерисао да се она користи као најновија фигура у годинама протеста политичких противника који траже његово свргавање. (Госпођа Хрка је рекла да је одлука да ступи у штрајк искључиво њена. „Нико ме није натерао на ово“, рекла је.)

„Надали су се да ће Дијана Хрка умрети и онда ће сви кривити мене“, рекао је господин Вучић. „Бринем о њој“, додао је. „Забринут сам за њу, а они нису.“

Господин Вучић је рекао да је прошле недеље звао госпођу Хрку да покуша да је убеди да поново једе. Уместо тога, разговор је још више продубио њихове поделе.

Чак су и званичници који подржавају госпођу Хрку тражили од ње да прекине штрајк.

„Ако настави, ово је као самоубиство“, рекао је Драган Ђилас, опозициони лидер у Скупштини. „Веома сам тужан због тога.“

Други кажу да их инспирише. Још један антивладин демонстрант и његов тинејџерски син започели су штрајк глађу, мада је дечак у међувремену наставио да једе.

„Дијана је мајка која је много претрпела и хтела је да буде са читавим покретом јер је изгубила дете“, рекао је Владимир Штимац, бивши професионални кошаркаш који је недавно био приведен од стране полиције због учешћа на протестима.

„Заиста сам забринут за њено здравље, али нико од нас не може да јој одузме аутономију“, рекао је.

"Деца гледају у мене, заједно смо јачи"

Једанаесте ноћи њеног штрајка глађу, госпођа Хрка је одведена у медицинску клинику од стране њених присталица и лечена због дехидрације након што се осетила слабо и пао јој је притисак.

Неколико стотина присталица окупило се испред њеног шатора у тихој бдењу са свећама које је трајало најмање 15 минута. Затим је маса почела да скандира „Дијана Хрка“ — жамор који је прерастао у повик.

Госпођа Хрка се вратила неколико сати касније. Следећег јутра у свом шатору, дванаестог дана штрајка, деловала је испијено и бледо, али је звучала снажније него дан раније.

Рекла је да неће одустати.

„Деца гледају у мене“, рекла је. „Када су започели протесте, полиција је покушавала да их угуши, да угуши протесте. Али онда, са мном, заједно, ми смо јачи.“

(Њујорк тајмс)