„Проглас“: Листа минималних услова за нове изборе - У називу листе не сме бити име онога ко није кандидат. Ревизија постојећег и састављање тачног бирачког списка

 Иницијатива "Проглас" изнела је списак минималних услова за одржавање наредних изборних процеа. Судија Апелационог суда Миодраг Мајић рекао је да су две речи кључне за излазак из постизборне, уставне и политичке кризе, а то су минимални услови и одговорност. Професор Правног факултета Миодраг Јовановић напомиње да би учешће на сваким следећим изборима било бесмислено уколико се не испуне предложени минимални услови.

„Без одговорности за ово што се догодило, без одговорности за ситуацију у коју смо доведени, дубоко смо уверени ми нећемо ићи даље, и овакве ствари ће се пре или касније понављати. Без минималних услова било какво формирање власти на различитим нивоима би било нелегитимно, а било какви наредни избори би били бесмислени“, рекао је Мајић на конференцији за медије инцијативе „Проглас“ на којој ће бити представљена платформа са сетом минималних услова за одржавање будућих избора.

Професор Миодраг Јовановић изнео је четири минимална услова да одржавање наредних изборних процеса без којих, како је рекао, ниједан изборни поступак нема смисла.

1. Ревизија постојећег и састављање тачног бирачког списка

„Неопходно је да независна комисија сачињена од међунродних и домаћих експерата спроведе ревизију бирачког списка у складу са међународним стандардима и препорукама ОДИХР-а и после утврђивања чињеничног стања приступи успостављању тачног бирачког списка и успостављању механизама који осигуравају његов интегритет“, рекао је Јовановић на конференцији за медије „Прогласа“.

Он је истакао да су модалитети, односно технички облици овог решења у нешто што припада раду и налазима експерата и релевантних политичких субјеката.

„Овај начелни став који Проглас заступа је становиште на којем стоји и организација ЦРТА“, навео је професор Јовановић.

2. Одржавање свих преосталих избора у исто време

3. Овера потписа за подршку кандидатури само код нотара и суду

Јовановић је подсетио да су уочи избора „на бруталан“ начин фалсификовани потписи подршке кадидатуре одређених листа.

„Оно што је било дефинитино утврђено је да је највећи број тих фалсификата дошао од општинских оверитеља. Захтев је да се у сваком наредном циклуса подршка кандидатури мора бити јавно-бележнички, односно судски оверена. Апел јавно-бележничкој комири је да се она стара о томе да ако се утврди икада да неко од јавних бележника фалсификује потпис, постоји члан закона који установљава одговорност, практично одузимање правао о јавно-бележничкој делатности јер је реч о тешком преступу“, објаснио је професор Правног факултета.

4. У називу листе не сме бити име онога ко није кандиат

„Захтева се да у свим изборним поступцима називи листа не смеју садржавати имена лица кој инису на листи кандидата. Овом кампањом је доминирао председник Републике, иако се није појављивао нигде у улози кандидата, што је довело до бесмислене ситуацјие да је не мали број грађана веровао да је учествовао на председничким изборима“, подсетио је Јовановић.

5. Медијски плурализам

„Када је реч о медијском плурализму, неопходно је преузети што пре и што брже конкретне мере да би се медијска заступљеност различитих политичких опција и уравнотеженост извештавања о њима колико-толико поправила. Медија слика је катастрофална и не обезбеђује минимум једнакости политичких актера“, истакнуто је на конференцији „Прогласа“.

6. Правна и политичка одговорност за изборни инжењеринг

„Последњи услов тиче се онога што је судија Мајић поменуо, да је неопходно успостављање правовремене и неселективне одговорности због кршења закона у претходном и наредним изборним процесима“, казао је Јовановић.

Он је истакао да је на „Прогласу да инсистира начелно, а на политичким актерима да ту борбу конретизују и усмере да ондређена лица.

Представљајући платформу минималних изборних услова, професор Јовановић је рекао да је режим Александра Вучић на изборима одржаним 17. децембра послао јасну поруку да оно што је организовао и назвао изборима је нешто на чему нико други сем њега не може да освоји власт.

(Н1)