"Njujork tajms": Zašto se Tramp povukao oko Grenlanda?

 Čak i prema njegovim sopstvenim, često nepredvlidivim standardima, Trampovo kolebanje oko Grenlanda poslednjih nedelja bilo je izvanredno i značajno, piše Njujork tajms.

Tramp je nakratko insistirao na najvećem teritorijalnom širenju u američkoj istoriji, a zatim je odustao bez objašnjenja, pretio saveznicima i povukao se.

Tramp je, kao i obično, počeo sa maksimalističkim zahtevom. Ovog puta je zahtevao da mala evropska zemlja ustupi ogroman, ledeni region u ime američke nacionalne bezbednosti. Očigledno je testirao granice atlantskog saveza, sugerišući da je predaja teritorije mala cena koju „manje sile“ treba da plate za kontinuiranu američku zaštitu.

Tržišta su pala, saveznici su se otvoreno pobunili

To je obrazac poznat svakome ko prati Trampov odnos prema moći, izgrađen u svetu nekretnina u Njujorku i prenet u Belu kuću – oslanjanje na zastrašivanje i stalni nagon da se rivali drže van ravnoteže.

„Želimo komad leda da zaštiti svet, a oni nam ga neće dati“, požalio se Tramp na Dansku u govoru svetskoj eliti u Davosu, u Švajcarskoj, dodajući sa notom pretnje: „Možete reći da, i bićemo vam veoma zahvalni. Ili možete reći ne, i zapamtićemo.“

Međutim, Tramp se ove nedelje našao i na granicama svoje moći prinude. Nakon pretnji novim carinama, tržišta su pala, što je uvek nešto što privlači njegovu pažnju. Saveznici su se pobunili, ovog puta otvoreno. A kada se predsednik vratio u Vašington u četvrtak uveče, bilo je jasno da je za sobom ostavio značajnu štetu zapadnom savezu.

Tramp je dao nejasno objašnjenje

Kada je došlo do povlačenja, Tramp je ponudio samo veoma nejasno objašnjenje. U sredu uveče, objavio je na društvenim mrežama da je postignut „okvir za budući sporazum“, koji ne uključuje potpuno američko vlasništvo.

Dan kasnije, u razgovoru u predsedničkom avionu, izneo je ideju sličnu dugoročnom zakupu proširenih vojnih baza na Grenlandu, gde bi „rok bio beskonačan“ i SAD bi mogle „da rade šta god žele“.

Na pitanje kako bi takav aranžman proširio prava SAD u odnosu na postojeći sporazum iz 1951. godine, koji već daje SAD gotovo neograničena ovlašćenja za stacioniranje trupa, raketa, aviona i mornarice na Grenlandu, Tramp ga je opisao kao „mnogo velikodušniji dogovor“.

Naravno, postoji mogućnost da je Trampovo povlačenje iz pretenzija samo privremeno. Ali dugoročna cena je već vidljiva iako je teže izmeriti je. Iako se Tramp povukao, naneo je ozbiljnu štetu poretku uspostavljenom posle Drugog svetskog rata, koji je sam Vašington osmislio.

Vašington je počeo da izgleda kao neprijatelj unutar Evrope

Uprkos svim svojim manama, ovaj sistem je pomogao u sprečavanju direktnih sukoba između supersila tokom tri četvrtine veka i u tom procesu je doneo ogromne prednosti Sjedinjenim Državama, proširujući njihov domet i jačajući njihovu moć, preneo je Index.hr pisanje Njujork tajmsa.

Posle Grenlanda, atlantski savez nikada neće biti isti. Percepcija o tome kako Amerika namerava da koristi svoju vojnu i ekonomsku moć se promenila, možda trajno.

Po prvi put od kraja Drugog svetskog rata, zemlja koja je stvorila moderni sistem međunarodnih odnosa nedeljama je pretila da će upotrebiti vojnu i ekonomsku silu kako bi proširila sopstvene granice. Evropljanima je Vašington iznenada počeo da izgleda kao neprijatelj iznutra.

„Princip koji stoji iza ovih pretnji je duboko uznemirujući. Zabrana osvajanja je ključna karakteristika sveta posle 1945. godine i pomogla je u održavanju mira među velikim silama. Žudnja za Grenlandom i pretnja da se on zauzme, možda silom, to potkopava“, rekao je Ričard Fontejn, direktor Centra za novu američku bezbednost i bivši savetnik pokojnog senatora DŽona Mekejna.

Do kraja nedelje, evropski saveznici su postavljali ista pitanja – zašto je Tramp izazvao toliko drame samo da bi odustao? Da li su potencijalni dobici vredeli rizika? I kako je, u vreme višestrukih pretnji – od kineskog pritiska na Tajvan do ruskih ambicija u Evropi – Grenland postao najhitnije bezbednosno pitanje Vašingtona?

„Otuđivanje saveznika je cena“, rekao je Fontejn dok koristi od posedovanja Grenlanda „izgledaju minimalne“.

Kanadski premijer bio je izuzetno direktan

Otuđenje je stvarno, ističe Njujork tajms. Saveznici su počeli da razgovaraju o strategijama preživljavanja u svetu u kojem se Vašingtonu više ne može verovati. „Sada smo deeskalirali. Ali očigledno je da ovo još nije gotovo“, priznao je finski predsednik Aleksandar Stub za CNN.

Neki su oprezno govorili o očuvanju „poretka zasnovanog na pravilima“, izbegavajući direktnu konfrontaciju sa Trampom. Ali jedan lider je bio neobično direktan – kanadski premijer Mark Karni, bivši guverner Centralne banke koji je šokirao publiku u Davosu svojom otvorenošću.

„Svakog dana se podsećamo da živimo u eri rivalstva velikih sila. Da poredak zasnovan na pravilima bledi. Da jaki rade šta mogu, a slabi trpe ono što moraju“, rekao je Karni.

Američki saveznici ne mogu da priušte samostalni put

Američki saveznici su ostavljeni sa neprijatnim izborom. Jedno je zaključiti da se Sjedinjenim Državama više ne može verovati, a drugo je pronaći zamenu. Teško je tvrditi da najveći američki saveznici, uključujući Veliku Britaniju, Francusku i Nemačku, mogu sebi priuštiti samostalni put.

Oni nemaju zamenu za sistem u kojem su Sjedinjene Države u centru njihove odbrambene strategije, uz podršku američkog nuklearnog arsenala. Tramp retko propušta da ih podseti na tu realnost. NATO, kako često kaže, je „ništa“ bez američke moći u svojoj srži.

Ali posle Grenlanda, evropski lideri imaju dobar razlog da se pitaju gde će Trampovi zahtevi sledeći put pasti. Prošlog proleća, tvrdio je da Kanada mora postati 51. država SAD. Nije obnovio taj zahtev, ali je otvoreno pretio Karniju.

„Kanada živi zahvaljujući Sjedinjenim Državama. Zapamti to, Mark, sledeći put kada budeš davao izjavu“, rekao je Tramp.

(Danas)