Раде Мароевић: Окупација Минесоте, или зашто Американци пуцају сами на себе?

Група агената сакрила се иза петогодишњег дечака, док је, када се вратио из школе, куцао на врата своје куће у Минеаполису. У тренутку када је његов отац отворио, заскочили су га агенти имиграционе службе и заједно са дечаком потерали у притворски центар у Тексасу. То је био шести случај да су агенти ”Ајса” ухапсили децу млађу од пет година. У серији инцидената, ватреним оружјем убили су две особе и ранили још једну. У кошкању, учесник протеста одгризао је прст агенту. Још неколико је добило батине.

”Федерална окупација Минесоте одавно је престала да буде питање решавања проблема имиграната. Ово је кампања организоване бруталности против становника наше државе… Доналде Трампе, уклони ове снаге”, упозорио је гувернер Минесоте Тим Волц, чија се држава последњих седмица налази на ивици отвореног сукоба између локалног становништва и федералних агената.

Тешко наоружани маскирани агенти у камуфлажним униформама виновници су два од укупно три убиства у Минеаполису од почетка године. Прво су, без претерано јасног разлога, устрелили Рене Никол Гуд (37), мајку троје деце и америчку држављанку, беле боје коже, коју је агент "Ајса" Џонатан Рос убио током протеста против полицијске акције.

Утеривање безбедности или страха

У суботу, после физичког сукоба, убили су Алекса Претија, медицинског техничара, у кога су за свега пет секунди испалили укупно десет метака.

Федералне службе тврде да су агенти покушавали да разоружају Претија, који је за појасом носио деветомилиметарски ”сиг сауер”. На снимку, на којем се не види шта је тачно довело до сукоба, јасно је, ипак, може видети да је убијени у руци држао мобилни телефон, а не оружје.

И становници Минеаполиса су одмах изашли на улице и називајући федералне агенте ”убицама”, затражили да се ова ”безумна” акција одмах оконча.

Сукоби на улицама Минеаполиса

Ни они нису пуно боље прошли, јер су их припадници ”Ајса” побацали на земљу и засули бибер-спрејом.

Архитекта Трамповог плана да Америку очисти од нелегалних имиграната Стивен Милер је, одмах, објавио да је Прети ”покушао да убије федералне агенте”, оптужујући демократе да су се ставили на страну ”терориста”.

Милерове речи на најбољи начин показују дубину подела у САД после серије акције федералних агената, пред којима је амбициозни циљ да сваке године Трамповог мандата из земље избаце милион имиграната.

Против Ајса

Чак 64 одсто Трампових гласача сматра да овакве акције чине улице америчких градова безбеднијим, док 80 одсто људи који су на претходним изборима подржали Камалу Харис сматра да имају потпуно супротан ефекат.

Додатни проблем представља чињеница да локалној полицији, ни у једном од спорних случајева, није био дозвољен приступ местима на којима су се догађали инциденти, што је Трамповим противницима послужило као доказ да су истраге федералних агената о поступцима других федералних агената пристрасне.

Лов на имигранте почео је безмало истог тренутка када се Трамп, јануара прошле године, поново уселио у Белу кућу. На чело операције Стивена Милера, који је на улице америчких градова пустио до зуба наоружане, маскиране агенте "Ајса", који су јурили нелегалне имигранте и сукобљавали се са Американцима којима се њихово делање није допадало.

Подршка депортацијама

Буџет "Ајса" одмах је подигнут на 170 милијарди долара за четири године, што је много више него што је добила било која савезна полицијска агенција у историји Сједињених Држава.

После годину дана агресивних акција "Ајса", тачан број пуцњава у којима су учествовали њени агенти немогуће је тачно утврдити. Њујорк тајмс их је избројао девет, Вол стрит џорнал 13, Тајм магазин 16. У овим инцидентима рањено је најмање девет особа, од којих су пет држављани САД. Најмање две особе, укључујући Рене Гуд, убијене су. Амерички портал Трејс тврди да је стваран број жртава "Ајса" двоструко већи.

У још 13 инцидената агенти "Ајса" су пуцали "мање убитачним средствима“ попут гумених метака и "бибер-куглица“. Министарство унутрашњих послова је саопштило да су агенти "Ајса" у свих 13 случајева с правом отворили ватру јер су на њих јурили аутомобилима.

На нишану

Сви су због нечега бесни и сви су наоружани, упозорење је које су амерички аналитичари покушавали да добаце до остатка народа још пре него што је Трамп поново постао председник.

Поделе у САД су засноване на другачијим погледима на проблеме економије, имиграције, вечно присутних расних питања и последњих година жучних дебата око сексуалних и полних опредељења, што ову велику, моћну и сложену државу неминовно увлачи у зачарани круг самоизолације.

Скоро 160 година откако је окончан Грађански рат, Американце поново прогони могућност да најнаоружанија нација на планети, безнадежно посвађана због бројних подела, поново почне да пуца сама на себе. И то не због економије, вере или неке националне идеје, већ пре свега због ерозије политичког система.

(РТС)