"Њујорк тајмс": Зашто се Трамп повукао око Гренланда?

 Чак и према његовим сопственим, често непредвлидивим стандардима, Трампово колебање око Гренланда последњих недеља било је изванредно и значајно, пише Њујорк тајмс.

Трамп је накратко инсистирао на највећем територијалном ширењу у америчкој историји, а затим је одустао без објашњења, претио савезницима и повукао се.

Трамп је, као и обично, почео са максималистичким захтевом. Овог пута је захтевао да мала европска земља уступи огроман, ледени регион у име америчке националне безбедности. Очигледно је тестирао границе атлантског савеза, сугеришући да је предаја територије мала цена коју „мање силе“ треба да плате за континуирану америчку заштиту.

Тржишта су пала, савезници су се отворено побунили

То је образац познат свакоме ко прати Трампов однос према моћи, изграђен у свету некретнина у Њујорку и пренет у Белу кућу – ослањање на застрашивање и стални нагон да се ривали држе ван равнотеже.

„Желимо комад леда да заштити свет, а они нам га неће дати“, пожалио се Трамп на Данску у говору светској елити у Давосу, у Швајцарској, додајући са нотом претње: „Можете рећи да, и бићемо вам веома захвални. Или можете рећи не, и запамтиц́емо.“

Међутим, Трамп се ове недеље нашао и на границама своје моћи принуде. Након претњи новим царинама, тржишта су пала, што је увек нешто што привлачи његову пажњу. Савезници су се побунили, овог пута отворено. А када се председник вратио у Вашингтон у четвртак увече, било је јасно да је за собом оставио значајну штету западном савезу.

Трамп је дао нејасно објашњење

Када је дошло до повлачења, Трамп је понудио само веома нејасно објашњење. У среду увече, објавио је на друштвеним мрежама да је постигнут „оквир за будући споразум“, који не укључује потпуно америчко власништво.

Дан касније, у разговору у председничком авиону, изнео је идеју сличну дугорочном закупу проширених војних база на Гренланду, где би „рок био бесконачан“ и САД би могле „да раде шта год желе“.

На питање како би такав аранжман проширио права САД у односу на постојећи споразум из 1951. године, који већ даје САД готово неограничена овлашћења за стационирање трупа, ракета, авиона и морнарице на Гренланду, Трамп га је описао као „много великодушнији договор“.

Наравно, постоји могућност да је Трампово повлачење из претензија само привремено. Али дугорочна цена је већ видљива иако је теже измерити је. Иако се Трамп повукао, нанео је озбиљну штету поретку успостављеном после Другог светског рата, који је сам Вашингтон осмислио.

Вашингтон је почео да изгледа као непријатељ унутар Европе

Упркос свим својим манама, овај систем је помогао у спречавању директних сукоба између суперсила током три четвртине века и у том процесу је донео огромне предности Сједињеним Државама, проширујући њихов домет и јачајући њихову моћ, пренео је Индеx.хр писање Њујорк тајмса.

После Гренланда, атлантски савез никада неће бити исти. Перцепција о томе како Америка намерава да користи своју војну и економску моћ се променила, можда трајно.

По први пут од краја Другог светског рата, земља која је створила модерни систем међународних односа недељама је претила да ће употребити војну и економску силу како би проширила сопствене границе. Европљанима је Вашингтон изненада почео да изгледа као непријатељ изнутра.

„Принцип који стоји иза ових претњи је дубоко узнемирујући. Забрана освајања је кључна карактеристика света после 1945. године и помогла је у одржавању мира међу великим силама. Жудња за Гренландом и претња да се он заузме, можда силом, то поткопава“, рекао је Ричард Фонтејн, директор Центра за нову америчку безбедност и бивши саветник покојног сенатора Џона Мекејна.

До краја недеље, европски савезници су постављали иста питања – зашто је Трамп изазвао толико драме само да би одустао? Да ли су потенцијални добици вредели ризика? И како је, у време вишеструких претњи – од кинеског притиска на Тајван до руских амбиција у Европи – Гренланд постао најхитније безбедносно питање Вашингтона?

„Отуђивање савезника је цена“, рекао је Фонтејн док користи од поседовања Гренланда „изгледају минималне“.

Канадски премијер био је изузетно директан

Отуђење је стварно, истиче Њујорк тајмс. Савезници су почели да разговарају о стратегијама преживљавања у свету у којем се Вашингтону више не може веровати. „Сада смо деескалирали. Али очигледно је да ово још није готово“, признао је фински председник Александар Стуб за ЦНН.

Неки су опрезно говорили о очувању „поретка заснованог на правилима“, избегавајући директну конфронтацију са Трампом. Али један лидер је био необично директан – канадски премијер Марк Карни, бивши гувернер Централне банке који је шокирао публику у Давосу својом отвореношћу.

„Сваког дана се подсећамо да живимо у ери ривалства великих сила. Да поредак заснован на правилима бледи. Да јаки раде шта могу, а слаби трпе оно што морају“, рекао је Карни.

Амерички савезници не могу да приуште самостални пут

Амерички савезници су остављени са непријатним избором. Једно је закључити да се Сједињеним Државама више не може веровати, а друго је пронаћи замену. Тешко је тврдити да највећи амерички савезници, укључујући Велику Британију, Француску и Немачку, могу себи приуштити самостални пут.

Они немају замену за систем у којем су Сједињене Државе у центру њихове одбрамбене стратегије, уз подршку америчког нуклеарног арсенала. Трамп ретко пропушта да их подсети на ту реалност. НАТО, како често каже, је „ништа“ без америчке моћи у својој сржи.

Али после Гренланда, европски лидери имају добар разлог да се питају где ће Трампови захтеви следећи пут пасти. Прошлог пролећа, тврдио је да Канада мора постати 51. држава САД. Није обновио тај захтев, али је отворено претио Карнију.

„Канада живи захваљујући Сједињеним Државама. Запамти то, Марк, следећи пут када будеш давао изјаву“, рекао је Трамп.

(Данас)