понедељак, 27. јануар 2025.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > „Њујорк тајмс“: Колико стварно кошта Гренланд? Потенцијална цена могла би да се креће од 12,5 милијарди долара до чак 77 милијарди долара
Хроника

„Њујорк тајмс“: Колико стварно кошта Гренланд? Потенцијална цена могла би да се креће од 12,5 милијарди долара до чак 77 милијарди долара

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 27. јануар 2025.

Интерес новоизабраног председника САД Доналда Трампа за преузимање Гренланда, аутономне територије Данске, покренуо је питање вредности острва. Према Дејвиду Баркеру, инвеститору за некретнине и бившем економисти у Федералним резервама Њујорка, потенцијална цена Гренланда могла би да се креће од 12,5 милијарди долара до чак 77 милијарди долара.

Ова процена, коју је објавио Њујорк тајмс, заснована је на трошковима повезаним са Америчким Девичанским Острвима и Аљаском, прилагођеним за инфлацију и економски раст. Баркер, који има искуство у процењивању великих трансакција некретнинама, користио је ове територије као репер да би дошао до ове процене.

Стратешка и економска привлачност

Гренланд, који поседује огромна природна богатства и заузима стратешки важну позицију у северном Атлантику, дуго је био предмет интересовања САД. Са локацијом од виталног значаја за одбрамбену инфраструктуру САД и богатством неискоришћених ресурса, укључујући минерале и фосилна горива, Гренланд је важна предност у глобалном геополитичком пејзажу.

Гренланд се може похвалити резервама минерала, нафте и природног гаса, иако су ти ресурси и даље недовољно развијени због спорог напретка у развоју инфраструктуре. Економија острва тренутно зависи од рибарства, које чини преко 95 одсто његовог извоза, и годишњих субвенција из Данске које покривају половину јавног буџета Гренланда. Данска троши скоро милијарду долара годишње на Гренланд, или отприлике 17.500 долара по становнику.

Недавно истраживање је открило да се 25 од 34 минерала које је Европска комисија идентификовала као "критичне сировине" налазе на Гренланду, укључујући елементе ретких земаља неопходних за електрична возила и ветротурбине, као и материјале попут графита и литијума који се користе у батеријама, пише Ливе минт.

Према Дејвиду Баркеру, инвеститору за некретнине и бившем економисти у Федералним резервама Њујорка, потенцијална цена Гренланда могла би да се креће од 12,5 милијарди долара до чак 77 милијарди долара

Тренутно присуство САД на Гренланду

САД одржавају стално војно присуство на Гренланду преко ваздушне базе Питуфик, која се налази на северозападу. Овај аранжман произилази из споразума између САД и Данске из 1951. године, који даје САД право да се слободно крећу и успостављају војне базе на Гренланду све док Данска и Гренланд буду обавештени.

Статус Гренланда и жеља за аутономијом

Гренланд, бивша данска колонија, постао је формална територија Данске 1953. и подлеже данском уставу. Међутим, острво је добило значајну аутономију 2009. године, са правом да прогласи независност путем референдума.

У прошлости, САД су покушале да купе Гренланд током Хладног рата, нудећи 100 милиона долара у злату 1946. године, али је Данска одбила понуду. Трампов предлог за куповину острва из 2019. такође су одбили и Гренланд и Данска.

Премијер Гренланда Муте Егеде, који се залагао за независност, нагласио је да Гренланд није на продају и да о његовој будућности треба да одлучује народ.

Шта ако Гренланд постане независан?

Уколико Гренланд изабере независност, могао би да уђе у "слободну асоцијацију" са Сједињеним Државама, слично аранжманима са Маршаловим Острвима, Микронезијом и Палауом. Ово би заменило данске субвенције уз подршку и заштиту САД у замену за војна права.

Међутим, Гренланђани нису заинтересовани да буду под контролом нове стране силе и вероватно би дали приоритет обезбеђивању свог благостања пре него што теже независности, наводи се у извештајима.

Данска је одлучно одбила Трампову понуду за куповину Гренланда из 2019, а премијерка Мете Фредериксен назвала је "апсурдном". Што се тиче Трамповог обновљеног интересовања, Фредериксен је поновио да ће Данска наставити блиску сарадњу са САД, али је нагласио да Гренланд треба да има последњу реч у одређивању њене будућности.

(Телеграф.рс)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер