Форбс: Ово је листа готово 200 подизвођача и добављача на пројекту модернизације пруге, коју је објавило Више јавно тужилаштво

Грађевински факултет у Београду јуче је саопштио која документација и даље недостаје међу свим документима које су објавили Министарство грађевинарства, Инфраструктура железнице Србије и Више јавно тужилаштво. Међу пет група документације која недостаје, посебно је истакнута тзв. уговорна документација односно уговори и анекси уговора са свим подизвођачима. Грађевински факултет код ове документације ставио је ознаку „није комплетно“.

Такође, у делу који су истакли као „Важне напомене“, факултет истиче да документација која се води електронски, а није оверена електронским потписом, не може се временски одредити, „па је могуће да се не ради о коначним верзијама те документације или да документација није аутентична.

Грађевински факултет као прву напомену је истакао табеларни приказ подизвођача.

„У документацији је табеларно приказано више од 130 подизвођача. Њихови подизвођачи нису приказани. Нису доступни уговори са свим учесницима у реализацији пројекта“, наводи се у саопштењу Грађевинског факултета.

Како изгледа табела

Форбес Србија у документацији је нашао табелу која би могла да одговара овом опису (ниједну сличну нисмо пронашли). Она се води под називом „462 Списак подизвођача и добављача“. У њој је дуга листа фирми и предузетника.

Када се документ отвори, приметно је да нема меморандум или било какву ознаку која би открила чији је ово документ, односно ко га је саставио. А потом и доставио Вишем јавном тужилаштву у Новом Саду у оквиру истраге.

Изнад табеле стоји само кратки опис: „Списак подизвођача и добављача који су добили сагласност Инвеститора и Финансијера“. У наставку је и назив пројекта – Пројекат „Модернизација и реконструкција мађарско-српске жел-пруге на територији РС, деоница Нови Сад-Суботица-Келебија“.

Испод је табела и реч је о табели у којој се на левој страни воде подизвођачи радова, а десно добављачи материјала и опреме.

Листа подизвођача је нешто краћа и има 89 редова док су код добављача 132 реда (што би могло одговарати опису који даје Грађевински факултет).

Поред колона са називима компанија, налазе се и колоне коју врсту радова су изводили подизвођачи односно коју опрему и материјале су испоручивали добављачи. Такође, ту су и колоне када су добили сагласност Инвеститора (Инфраструктура железнице Србије) и Финансијера (Министарство грађевинарства). Добијање сагласности ове две инстанце била је уговорна обавеза и у досад објављеној документацији могу се наћи део сагласности.

Недоследности

Оно што се може видети јесте да су сагласности за подизвођаче и добављаче издаване од новембра 2021. па све до јуна 2024.

Међутим, ипак остаје питање да ли је ово комплетни списак. Најпре, види се да за неке компаније стоји напомена да се „и даље чека сагласност“ док код неких стоји да се чека „допуна документације“. То не одговара самом називу изнад табеле где стоји да је ово списак оних који су добили сагласност.

Како су компаније распоређене углавном хронолошки по датуму добијања сагласности, може се приметити да је код појединих остала напомена да се чека сагласност иако су сврстане међу компаније које су сагласност добијале нпр. у 2022. Да ли та сагласност никада није стигла или да табела није редовно ажурирана, остаје засад непознато.

С друге стране, код неколицине фирми наводи се да се од њих одустало што сугерише да ипак нису били ангажовани на овом пројекту.

Друге нејасноће

Једна од недоследности односи се, рецимо, на компанију ГАТ код које се води да су радили на реновирању станичне зграде у станици Нови Сад, перона и надстрешнице (што је неко и обележио маркером). У табели за сагласност стоји датум 26.01.2022. С друге стране, компанија ГАТ демантовала је да је радила на овом конкретном послу односно да га нису добили.

Такође, друга недоследност јесте и то што у табели, на страни подизвођача, нема кинеске компаније Шандонг. Како је Форбес Србија недавно писао, бивша помоћница министра грађевинарства Анита Димоски у два наврата се жалила управо на ову компанију и лош квалитет радова које су изводили код Суботице.

Оно што се може закључити јесте да у табели нема подизвођача које су ангажовали подизвођачи. На то је указао и Грађевински факултет. Тако, рецимо, нема фирми Боб и Деко-тим које је ангажовао Стартинг.

Приметно је да се и у неколико имена ова табела подизвођача разликује од листе која је објављена на сајту Владе.

Колико има компанија у табели

Оно што се још може видети из табеле јесте да се имена појединих компанија понављају. То је зато што су наводно добијали више послова. Било да су изводили више радова или су били добављачи у више наврата.

Када се ова понављања елиминишу (и када се раздвоје они који су наступали као конзорцијуми и водили се под једном ставком), долази се до бројке од укупно 192 компаније и предузетника који се помињу у табели. Када се одбаце они од којих се одустало листа је за неколико имена краћа.

На страни табеле где су подизвођачи помиње се 81 назив компанија и предузетничких радњи док је код добављача 111.

Погледајте табелу коју је објавило Више јавно тужилаштво у Новом Саду:

Документација се може пронаћи на овом линку. 

Оно што се још може видети јесте да се 14 компанија појављује и као подизвођач и као добављач. Без ових дуплирања списак броји нешто мање од 180 привредних субјеката.

Такође, приметно је да већину компанија и предузетника из ове табеле чине домаћа лица. Али, има и оних из Кине, БиХ, Немачке, Италије, Пољске…

Све у свему, како је један од захтева студената објављивање уговора са подизвођачима као и обављених плаћања, како би се анализирали финансијски токови на овом пројекту и вредност плаћених радова и материјала, ова табела сугерише да ће, уколико држава икада испуни тај захтев, јавност добити на увид веома обимну документацију имајући у виду број потенцијално ангажованих привредних субјеката.

(Форбс)