Nenad Kulačin: Mama, tata vadite me iz blata

 Boli koliko je predmetna institucija spreman da u svom propadanju bude nedostojanstven i jadan. Nema šta nije spreman da uradi ne bi li se održao na površini. Poslednjih dana i nedelja se „vadi“ na roditelje, odnosno na majku i oca.

Gotovo da nema obraćanja gde ih ne ubaci u svoju pripremljenu patetiku. Beskonačno željan ljubavi i pažnje kuka na sav glas kako su mu majka i otac postali senke, bez osmeha na licu i da su propali od onoga šta proživljavaju. Koliko su propali, videlo se i na slici sa nedeljnog ručka u restoranu BSK gde se ide na „praseće bajadere“. Živi, zdravi, pravi, i jedva čekaju da sin završi sa snimanjem za društvene mreže kako bi mogli na miru da ručaju. Što se ručka tiče, naravno da su bile servirane bajadere, a cena je sitnica – 5.400 za kilogram.

Jasno je da je sve farsa. Prvo kuka, a onda pečenje. I tako unedogled. Ne znam da li ste imali priliku da gledate novu seriju na Netflixu po istinitom događaju – Apple Cider Vinegar. Glavna junakinja Bel Gibson dosta podseća na predmetnu instituciju. Pored želje da postanu poznati Instagram influenseri, oboje lažu, predmetna institucija kako zine, a Gibson o tome da ima rak na mozgu. Na lažima i zarađuje. Oboje lažima izazivaju empatiju kod publike, jer su duboko u sebi nesrećni zbog nedostatka ljubavi i pažnje. Zanimljivo je da i Gibson, poput predmetne institucije, omalovažava svoje najbliže saradnike.

Možda grešim, ali meni se čini da je Bel Gibsom, u stvari, neka australijska verzija naše predmetne institucije. Što se kraja serije tiče, neka se ne brinu Pink i Informer, glavna junakinja je živa i zdrava, poput predmetne institucije i njegovih roditelja.

Neko je primetio da predmetna institucija deluje kao neko ko nije imao mnogo pažnje i ljubavi u mladosti. Nije na nama da o tome sudimo, mada je mnogo toga očigledno. Zanimljivo je da je prilikom snimanja u BSK, predmetna institucija rekao da je majka više volela brata Andreja nego njega.

Sve to što radi, uključujući i svakodnevno iživljavanje nad Sinišom Malim, za cilj ima da se to njegovo biračko telo održi, da ne dođe do osipanja, i da pokuša da bude simpatičan svim ostalim građanima. Tako mesi kiflice, vesla na suvo, šiša se pred kamerama. Sve radi samo se pred novinarima više ne pojavljuje. Svakodnevno se obraća javnosti, ali strogo u kontrolisanim uslovima. Oko njega je mnoštvo kamera i mikrofona koji bi trebalo da dočaraju veliko interesovanje javnosti za ono što ima da kaže, ali nema nijedne ekipe koji bi mu postavila pitanje. Počeo je da primenjuje teoriju Elona Maska o direktnoj komunikaciji, bez posrednika.

Nisam od onih koji misle da bih uradio bolje intervju sa predmetnom institucijom nego što je to učinila Brankica Stanković, ali spadam u one koji ne bi sa njim ugovarali gostovanja i razgovarao o bilo čemu. Sa njim nema te novinarske forme koju možete da primenite ne biste li dobili konkretne odgovore. Vi ga pitate jedno, on tera svoje. Pomenete jedno, a on – Ranko Panić, mama, tata, deca. Čovek je bezobrazan, pogan i gazi preko mrtvih da bi ostvario svoje ciljeve. Sa takvima nema razgovora. Jedini pravi razgovor sa njim biće, nadam se i to u skorijoj budućnosti, onaj sa tužiocem.

Plašim se da je mnogo veća korist po njega nego po javnost u tim pokušajima razgovora novinara od integriteta i sa imenom i prezimenom. On gura svoju priču i za istinu ne mari. Sve zna, za sve se pita, u sve se meša poput margarina, i ni za šta nije odgovoran. I kakav je tu sada razgovor moguć.

Ali, kada zagusti, e onda – majka i otac. I kada ljudi na to skrenu pažnju, on odgovara – a, zašto mi dirate roditelje. Neki drugi očevi i majke nikada neće imati priliku da ih sinovi izvedu na praseća bajadere. Ne zato što je to skupo, već zato što su im deca mrtva. Predmetna institucija je Milovanu Milivojeviću, iz Gornjeg Milanovca svojevremeno poručio da mu sin nije radio na modnoj pisti već u namenskoj industriji gde je i izgubio život. Neka roditelji predmetne institucije budu presrećni što im se sin poput manekena šeta i snima po Srbiji. Nemaju razloga da brinu za njega. Jedino su mogli da „propadnu“ od celodnevnog gledanja televizije Informer, jer ako u sebi imaju makar mrvicu osećaja za slobodu i pravdu sigurno se sa pravom pitaju kakvom zlu, koje se emituje sa tog kanala, prisustvuju.

(Danas)