Слободан Зечевић: Рат у Украјини не би трајао оволико да није било САД и њихове огромне логистичке помоћи Кијеву

 Директор Института за европске студије Слободан Зечевић, поводом три године рата у Украјини, каже за Н1 да је Кијев у том рату учествовао захваљујући помоћи САД.

„Значи, тај рат да није било Сједињених Америчких Држава не би сигурно трајао оволико и да није било те логистичке, војне, економске помоћи Американаца и Европљана, не би трајао. И у том смислу ја разумем да (амерички председник Доналд) Трамп говори да (председник Украјине) Володимир Зеленски није неки за њих партнер у закључивању мира. Можда рата не би ни било да су испоштовани они договори, два договора из Минска који су закључили Европљани са Владимиром Путином. Међутим, једноставно, мој утисак је да су Американци тада, пошто нису учествовали у том договору, једноставно нису хтели да га испоштују“, оцењује Зечевић.

Додаје да је Трампова администрација одлучила да ту причу заврши из својих разлога, јер има огромне трошкове у вези са ратом у Украјини.

Истиче да ће примирје де факто бити закључено између САД и Русије.

„Европљани ће бити информисани и добиће један део, можда да одраде, значи у смислу да се говори да (француски) председник (Емануел) Макрон иде у Вашингтон да би уговорио учешће француско-британских трупа у одржавању примирја“, наводи.

Сматра да у овом рату нема победника.

„Ја мислим да ни Русија није победила, а није ни Украјина. Нико није постигао своје циљеве до краја. И реч је о неком компромису између те две стране, Русија ће задржати територије које је узела, Украјина неће бити у НАТО, али вероватно ће омогућити да учествује у руским интеграцијама и то је то“, оцењује Зечевић.

Упитан како коментарише јучерашњу изјаву Зеленског да је спреман да оде са власти, ако ће то донети мир или ако ће донети улазак Украјине у НАТО, он каже да је улазак у НАТО у овом тренутку немогућ.

„Значи јасно је стављено до знања да није у пакету преговора улазак Украјине у НАТО, бар овај део који остаје под контролом украјинске владе“, наводи.

Избори у Немачкој: Немци угрожени миграцијама – зато јачање деснице

А на питање како коментарише резултате избора у Немачкој, са рекордном излазношћу од 82 одсто и добрим резлтатима једне крајње десне и умерено десне странке, оцењује да то значи да се Немци осећају угроженим миграцијама, исламизацијом земље.

„Ако погледате одличне резултате које су постигли и Фридрих Мерц, који се залаже за једну оштрију миграциону политику, као и АфД, који се залаже за врло, врло оштру миграциону политику. Према томе, десило се три атентата – Магдебург, Берлин, Минхен. Немци се вероватно не осећају сигурно у својој земљи, имају проблем интеграције исламског становништва које је дошло, углавном из Сирије, у оном тренутку када их је Ангела Меркел 2015. позвала, ту је дошло око милион, милион и по људи, не знам сад ни тачно. И мислим да су Немци гласали за ове десне странке због тога и тако ја објашњавам и овај одличан резултат АфД-а. Мислим да нема тих миграција сигурно да крајња десница не би прешла три-четири посто.“, сматра он.

Подсећајући да је АфД дуплирао свој број гласова, наводи да је иста ствар и у Француској и у другим земљама, зашто расте крајња десница.

„Основни узрок су миграције, делимична економска криза због рата у Украјини“, закључује.

Сматра и да нова америчка администрација није толико помогла АфД, јер је он био на истом нивоу, према испитивањима јавног мњења, и пре подршке Илона Маска, Трампа и потпредседника Венса.

Додаје да се Америка надала коалицији демохришћана и Алтернативе за Немачку.

„Сада то није случај, значи говори се као о најреалнијој варијанти у овом тренутку о коалицији између демохришћана и социјалдемократа, с тим што су ту толико различити економски програми између те две странке, чак је и ближи економски програм АФД-а програму демохришћана, и онда се питам како ће успети да се договоре, а циљ им је да се договоре, односно Мерц је рекао морамо брзо да направимо владу, најкасније до половине априла“, наводи Зечевић.

Каже и да бивши канцелар Олаф Шолц није имао резултата.

„Економска криза траје у Немачкој две године, значи у рецесији је Немачка, отпуштају се радници, ослабљена је немачка индустрија… Мислим да су се урушили неки елементи немачког просперитета. Прво, Кина се појавила као велики конкурент у аутомобилској индустрији, она производи електричне аутомобиле, нешто су јефтинији од немачких. И исто тако Кина се појављује као конкурент у области производње тих машина, где је Немачка увек била лидер. С друге стране, изгубили су ове јефтине енергенте, увели су санкције Русији, подржали Украјину, изгубили су огромно руско тржиште, плус енергенте које су добијали из Русије и сад им још Америка прети увођењем нових царина. Према томе, тај њихов просперитет је угрожен са свих страна“, закључује Зечевић.

На питање колико ће се Мерцова политика разликовати од Шолцове, он оцењује да Мерц хоће да води другачију политику, „класичну десну политику, да смањи порезе на предузећа, чак за 25 одсто, да смањи порезе и за грађане, у смислу да ће више да троше“.

„Што се тиче спољне политике, ту је много ближи Макрону него Шолцу. Зна се да су Шолц и Макрон имали јако лоше односе, генерално нису могли да се договоре ни око чега. Овде са Мерцом се можда отвара нека друга перспектива, у смислу да Мерц говори да се и он залаже за војну аутономију Европске уније. То је сад потпуно нешто ново у немачком дискурсу, јер су се они стално ослањали на Сједињене Америчке Државе“, примећује.

(Н1)