Ненад Кулачин: Мама, тата вадите ме из блата

 Боли колико је предметна институција спреман да у свом пропадању буде недостојанствен и јадан. Нема шта није спреман да уради не би ли се одржао на површини. Последњих дана и недеља се „вади“ на родитеље, односно на мајку и оца.

Готово да нема обраћања где их не убаци у своју припремљену патетику. Бесконачно жељан љубави и пажње кука на сав глас како су му мајка и отац постали сенке, без осмеха на лицу и да су пропали од онога шта проживљавају. Колико су пропали, видело се и на слици са недељног ручка у ресторану БСК где се иде на „прасеће бајадере“. Живи, здрави, прави, и једва чекају да син заврши са снимањем за друштвене мреже како би могли на миру да ручају. Што се ручка тиче, наравно да су биле сервиране бајадере, а цена је ситница – 5.400 за килограм.

Јасно је да је све фарса. Прво кука, а онда печење. И тако унедоглед. Не знам да ли сте имали прилику да гледате нову серију на Нетфлиxу по истинитом догађају – Аппле Цидер Винегар. Главна јунакиња Бел Гибсон доста подсећа на предметну институцију. Поред жеље да постану познати Инстаграм инфлуенсери, обоје лажу, предметна институција како зине, а Гибсон о томе да има рак на мозгу. На лажима и зарађује. Обоје лажима изазивају емпатију код публике, јер су дубоко у себи несрећни због недостатка љубави и пажње. Занимљиво је да и Гибсон, попут предметне институције, омаловажава своје најближе сараднике.

Можда грешим, али мени се чини да је Бел Гибсом, у ствари, нека аустралијска верзија наше предметне институције. Што се краја серије тиче, нека се не брину Пинк и Информер, главна јунакиња је жива и здрава, попут предметне институције и његових родитеља.

Неко је приметио да предметна институција делује као неко ко није имао много пажње и љубави у младости. Није на нама да о томе судимо, мада је много тога очигледно. Занимљиво је да је приликом снимања у БСК, предметна институција рекао да је мајка више волела брата Андреја него њега.

Све то што ради, укључујући и свакодневно иживљавање над Синишом Малим, за циљ има да се то његово бирачко тело одржи, да не дође до осипања, и да покуша да буде симпатичан свим осталим грађанима. Тако меси кифлице, весла на суво, шиша се пред камерама. Све ради само се пред новинарима више не појављује. Свакодневно се обраћа јавности, али строго у контролисаним условима. Око њега је мноштво камера и микрофона који би требало да дочарају велико интересовање јавности за оно што има да каже, али нема ниједне екипе који би му поставила питање. Почео је да примењује теорију Елона Маска о директној комуникацији, без посредника.

Нисам од оних који мисле да бих урадио боље интервју са предметном институцијом него што је то учинила Бранкица Станковић, али спадам у оне који не би са њим уговарали гостовања и разговарао о било чему. Са њим нема те новинарске форме коју можете да примените не бисте ли добили конкретне одговоре. Ви га питате једно, он тера своје. Поменете једно, а он – Ранко Панић, мама, тата, деца. Човек је безобразан, поган и гази преко мртвих да би остварио своје циљеве. Са таквима нема разговора. Једини прави разговор са њим биће, надам се и то у скоријој будућности, онај са тужиоцем.

Плашим се да је много већа корист по њега него по јавност у тим покушајима разговора новинара од интегритета и са именом и презименом. Он гура своју причу и за истину не мари. Све зна, за све се пита, у све се меша попут маргарина, и ни за шта није одговоран. И какав је ту сада разговор могућ.

Али, када загусти, е онда – мајка и отац. И када људи на то скрену пажњу, он одговара – а, зашто ми дирате родитеље. Неки други очеви и мајке никада неће имати прилику да их синови изведу на прасећа бајадере. Не зато што је то скупо, већ зато што су им деца мртва. Предметна институција је Миловану Миливојевићу, из Горњег Милановца својевремено поручио да му син није радио на модној писти већ у наменској индустрији где је и изгубио живот. Нека родитељи предметне институције буду пресрећни што им се син попут манекена шета и снима по Србији. Немају разлога да брину за њега. Једино су могли да „пропадну“ од целодневног гледања телевизије Информер, јер ако у себи имају макар мрвицу осећаја за слободу и правду сигурно се са правом питају каквом злу, које се емитује са тог канала, присуствују.

(Данас)