Na današnji dan 1946. streljan je Dragoljub Draža Mihailović; 1928. umro srpski geolog Svetolik Radovanović, 1995. umro argentinski automobilski as Huan Manuel Fanđo

Na današnji dan 1946 streljan je Dragoljub Draža Mihailović, komandant Jugoslovenske vojske u Otadžbini (četnički pokret). U Drugi svetski rat ušao je kao pukovnik a izbeglička vlada mu je dodelila čin generala, kao i mesto ministra vojnog. Učestvovao je u oslobodilačkim ratovima 1912-1918. U međuratnom periodu izvesno vreme bio je vojni ataše u Pragu i Sofiji. Nakon kapitulacije 1941. odlučio se na otpor okupatoru, što je započeo polovinom maja 1941. Odmazde koje je sprovodio okupator vremenom su ga primorale na taktiziranje, što će imati za posledicu da su se Britanci i Amerikanci odlučili da podrže efikasniji Partizanski pokret (Narodnooslobodilačka vojska) koji je predvodio Josip Broz Tito. Ulazak sovjetskih jedinica u Srbiju u jesen 1944. označio je i konačno slom Mihailovićevog pokreta. Osuđen je s obrazloženjem da je sarađivao sa okupatorom kao i zbog zločina njegovih potčinjenih. Predsednik SAD Hari Truman odlikovao ga je Legijom časti, posthumno 1948, zbog spasavanja američkih pilota. Rehabilitovan je odlukom Skupštine Srbije 2004. godine.

Danas je sreda, 17. jul 2024.

1453 - U bici kod Kastijona Francuzi su potukli Engleze. Ova francuska pobeda označila je kraj Stogodišnjeg rata.

1804 - Iz beogradske tvrđave su niz Dunav pobegle starešine turskih Janičara, dahije Aganlija, Kučuk Alija, Mula Jusuf i Mehmed Fočih, koji su prethodno tokom seče knezova poubijali najviđenije i najuglednije srpske prvake, što je bio neposredan povod Prvog srpskog ustanka. Namera im je bila da se dočepaju Vidina u današnjoj Bugarskoj, ali ih je pohvatao Milenko Stojković, jedan od vođa Prvog srpskog ustanka.

1874 - Ministarstvo prosvete odobrilo je Pravilnik (statut) Srpskog Lekarskog društva. Pored staleških pitanja Društvo se bavilo i stručnim radom vezanim za medicinske, zdravstvene i socijalne prilike u srpskom narodu. Kada je započelo s radom Srpsko Lekarsko društvo imalo je devet redovnih, jednog počasnog i 34 dopisna člana iz unutrašnjosti, kao i 24 člana iz drugih zemalja. Osnivači su bili: Aćim Medović, Jovan Mašin, Đorđe Klinkovski, Jovan Valenta, Panajot Papakostopulos, Josif Holjec, Bernard Bril, Sava Petrović, Julijus Lenk, Marko Polak, Vladan Đorđević, Petar Ostojić i zubni lekar Ilija Ranimir. Ubrzo su im se pridružili i Josif Pančić i Mladen Janković.

1899 - Rođen je američki filmski glumac DŽejms Kegni, umetnik nesvakidašnje energije i ekspresivnosti, koji je u žanru kriminalističkog filma bio personifikacija "anđela garava lica", folklornog heroja epohe prohibicije i velike ekonomske krize. Filmovi: "Državni neprijatelj", "Grešnikov odmor", "Prolaz za pakao", "Huk gomile", "Pobednik uzima sve", "Anđeli garava lica", "San letnje noći", "Oklahoma Kid", "Jenki Dudl Dandi" (Oskar), "Krv na suncu", "Belo usijanje", "Cena slave", "Čovek sa hiljadu lica", "Jedan, dva, tri", "Regtajm".

1928 - Umro je srpski geolog Svetolik Radovanović, član Srpske kraljevske akademije, profesor Univerziteta u Beogradu, ministar. Reformisao je srpsko rudarsko i šumarsko zakonodavstvo, a 1892. s geologom Jovanom Žujovićem osnovao je Srpsko geološko društvo. Kao ministar je doneo prva pravila rudarsko-bratinske kase za osiguranje rudara, ustanovio nedeljno-praznične škole za šegrte i izdao prvi godišnjak rudarskog odeljenja ministarstva privrede. Dela: "Uvod u geologiju istočne Srbije", "O trusu", "Podzemne vode", "Lijas kod Rgotine", "Lijas kod Dobre", "Crnajka s naročitim obzirom na njen Doger", "Donjolijaska fauna sa Vrške Čuke", "Kelovej kod Vrške Čuke", "Belemnites ferraginensis nov. spec. iz klauskih slojeva istočne Srbije", "O velikom šarijažu u istočnoj Srbiji".

1928 - Rođen je DŽo Morelo, američki džez bubnjar, član proslavljenog kvarteta Dejva Brubeka. Morelo je sa Brubekovim kvartetom svirao neka od najznamenitijih džez ostvarenja uopšte, poput "Take Five". Njihov album "Time Out" prvi je džez album prodat u više od milion primeraka. Morelo je proglašen za najboljeg bubnjara u izboru časopisa "Daunbit" (Downbeat).

1959 - Umrla je američka pevačica Bili Holidej, nazvana "kraljicom džeza i bluza". Prema muzičkim kritičarima, još se ni jedan džez pevač nije približio njenim interpretacijama. Bili Holidej ostala je do danas u mnogo čemu sinonim za te oblasti muzičkog stvaralaštva. Bila je i veliki borac protiv rasne segregacije.

1975 - U orbiti oko Zemlje spojili su se sovjetski i američki vasionski brodovi "Sojuz 19" i "Apolo 18", a komandanti letelica Aleksej Leonov i Tom Staford rukovali su se i razmenili čestitke, pri čemu je Rus govorio engleski, a Amerikanac ruski.

1994 - Brazil je na svetskom fudbalskom prvenstvu u SAD osvojio četvrtu šampionsku titulu, što do tada nikome nije uspelo.

1995 - Umro je argentinski automobilski as Huan Manuel Fanđo, petostruki svetski šampion u "Formuli-1". Bio je prvak sveta 1951, 1954, 1955, 1956. i 1957.

1998 - Na konferenciji u Rimu usvojen je Rimski statut, čime je omogućeno osnivanje Međunarodnog krivičnog suda. Ideja konferencije u Rimu na kojoj je usvojen statut suda bila je da svaka zemlja donese zakone na osnovu kojih bi bilo moguće suditi i političarima i visokim oficirima ukoliko počine zločine. Međunarodni krivični sud u Hagu ustrojen je četiri godine docnije.

2005 - Umro je bivši premijer Velike Britanije ser Edvard Hit, za čijeg je mandata od 1970. do 1974, Britanija ušla u Evropsku ekonomsku zajednicu, današnju Evropsku uniju.

2008 - Tužilaštvo za ratne zločine Srbije podnelo je zahtev za sprovođenje istrage protiv Fatmira Ljimaja i još 27 pripadnika terorističke tzv. Oslobodilačke vojske Kosova. Osumnjičeni se terete da su od juna do oktobra 1998. Na području opština Lipljan, Štimlje i Glogovac na Kosovu i Metohiji, delujući u sastavu tada formirane 121. brigade tzv. OVK, protivpravno zatvorili 35 civila, od kojih su 22 lišili života. Haški tribunal je krajem 2005. godine oslobodio Fatmira Ljimaja krivice.

2019 - Preminuo je Nikola Hajdin, profesor i dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu, član i predsednik SANU. Predavao je kao gostujući profesor na Saveznoj visokoj školi (ETN) u Cirihu. Bio je član pet inostranih akademija, Slovenačke akademije znanosti i umetnosti, Nacionalne akademije Atine, Evropske akademije nauka, umetnosti i literature, Pariz, Evropske akademije nauka, Salcburg, Evropske akademije nauka, Lijež. Dao je izuzetan doprinos u primeni numeričkih metoda u Teoriji elastičnosti i Teoriji konstrukcija, kao i iz oblasti Teorije tankozidnih nosača. Poslednjih godina posebno se bavio nelinearnim dinamičkim problemima mehanike. Autor je preko 230 stručnih radova, od čega je približno polovina objavljena u inostranim časopisima. Glavna dela: železnički most preko Save u Beogradu (sa Lj. Jevtovićem, 1979), drumski most preko Dunava u Novom Sadu (1981), lučna brana "Glažnje" u Makedoniji (1967), most preko Visle u Poljskoj.

(RTV)