На данашњи дан 1946. стрељан је Драгољуб Дража Михаиловић; 1928. умро српски геолог Светолик Радовановић, 1995. умро аргентински аутомобилски ас Хуан Мануел Фанђо

На данашњи дан 1946 стрељан је Драгољуб Дража Михаиловић, командант Југословенске војске у Отаџбини (четнички покрет). У Други светски рат ушао је као пуковник а избегличка влада му је доделила чин генерала, као и место министра војног. Учествовао је у ослободилачким ратовима 1912-1918. У међуратном периоду извесно време био је војни аташе у Прагу и Софији. Након капитулације 1941. одлучио се на отпор окупатору, што је започео половином маја 1941. Одмазде које је спроводио окупатор временом су га приморале на тактизирање, што ће имати за последицу да су се Британци и Американци одлучили да подрже ефикаснији Партизански покрет (Народноослободилачка војска) који је предводио Јосип Броз Тито. Улазак совјетских јединица у Србију у јесен 1944. означио је и коначно слом Михаиловићевог покрета. Осуђен је с образложењем да је сарађивао са окупатором као и због злочина његових потчињених. Председник САД Хари Труман одликовао га је Легијом части, постхумно 1948, због спасавања америчких пилота. Рехабилитован је одлуком Скупштине Србије 2004. године.

Данас је среда, 17. јул 2024.

1453 - У бици код Кастијона Французи су потукли Енглезе. Ова француска победа означила је крај Стогодишњег рата.

1804 - Из београдске тврђаве су низ Дунав побегле старешине турских Јаничара, дахије Аганлија, Кучук Алија, Мула Јусуф и Мехмед Фочих, који су претходно током сече кнезова поубијали највиђеније и најугледније српске прваке, што је био непосредан повод Првог српског устанка. Намера им је била да се дочепају Видина у данашњој Бугарској, али их је похватао Миленко Стојковић, један од вођа Првог српског устанка.

1874 - Министарство просвете одобрило је Правилник (статут) Српског Лекарског друштва. Поред сталешких питања Друштво се бавило и стручним радом везаним за медицинске, здравствене и социјалне прилике у српском народу. Када је започело с радом Српско Лекарско друштво имало је девет редовних, једног почасног и 34 дописна члана из унутрашњости, као и 24 члана из других земаља. Оснивачи су били: Аћим Медовић, Јован Машин, Ђорђе Клинковски, Јован Валента, Панајот Папакостопулос, Јосиф Хољец, Бернард Брил, Сава Петровић, Јулијус Ленк, Марко Полак, Владан Ђорђевић, Петар Остојић и зубни лекар Илија Ранимир. Убрзо су им се придружили и Јосиф Панчић и Младен Јанковић.

1899 - Рођен је амерички филмски глумац Џејмс Кегни, уметник несвакидашње енергије и експресивности, који је у жанру криминалистичког филма био персонификација "анђела гарава лица", фолклорног хероја епохе прохибиције и велике економске кризе. Филмови: "Државни непријатељ", "Грешников одмор", "Пролаз за пакао", "Хук гомиле", "Победник узима све", "Анђели гарава лица", "Сан летње ноћи", "Оклахома Кид", "Јенки Дудл Данди" (Оскар), "Крв на сунцу", "Бело усијање", "Цена славе", "Човек са хиљаду лица", "Један, два, три", "Регтајм".

1928 - Умро је српски геолог Светолик Радовановић, члан Српске краљевске академије, професор Универзитета у Београду, министар. Реформисао је српско рударско и шумарско законодавство, а 1892. с геологом Јованом Жујовићем основао је Српско геолошко друштво. Као министар је донео прва правила рударско-братинске касе за осигурање рудара, установио недељно-празничне школе за шегрте и издао први годишњак рударског одељења министарства привреде. Дела: "Увод у геологију источне Србије", "О трусу", "Подземне воде", "Лијас код Рготине", "Лијас код Добре", "Црнајка с нарочитим обзиром на њен Догер", "Доњолијаска фауна са Вршке Чуке", "Келовеј код Вршке Чуке", "Белемнитес феррагиненсис нов. спец. из клауских слојева источне Србије", "О великом шаријажу у источној Србији".

1928 - Рођен је Џо Морело, амерички џез бубњар, члан прослављеног квартета Дејва Брубека. Морело је са Брубековим квартетом свирао нека од најзнаменитијих џез остварења уопште, попут "Таке Фиве". Њихов албум "Тиме Оут" први је џез албум продат у више од милион примерака. Морело је проглашен за најбољег бубњара у избору часописа "Даунбит" (Доwнбеат).

1959 - Умрла је америчка певачица Били Холидеј, названа "краљицом џеза и блуза". Према музичким критичарима, још се ни један џез певач није приближио њеним интерпретацијама. Били Холидеј остала је до данас у много чему синоним за те области музичког стваралаштва. Била је и велики борац против расне сегрегације.

1975 - У орбити око Земље спојили су се совјетски и амерички васионски бродови "Сојуз 19" и "Аполо 18", а команданти летелица Алексеј Леонов и Том Стафорд руковали су се и разменили честитке, при чему је Рус говорио енглески, а Американац руски.

1994 - Бразил је на светском фудбалском првенству у САД освојио четврту шампионску титулу, што до тада никоме није успело.

1995 - Умро је аргентински аутомобилски ас Хуан Мануел Фанђо, петоструки светски шампион у "Формули-1". Био је првак света 1951, 1954, 1955, 1956. и 1957.

1998 - На конференцији у Риму усвојен је Римски статут, чиме је омогућено оснивање Међународног кривичног суда. Идеја конференције у Риму на којој је усвојен статут суда била је да свака земља донесе законе на основу којих би било могуће судити и политичарима и високим официрима уколико почине злочине. Међународни кривични суд у Хагу устројен је четири године доцније.

2005 - Умро је бивши премијер Велике Британије сер Едвард Хит, за чијег је мандата од 1970. до 1974, Британија ушла у Европску економску заједницу, данашњу Европску унију.

2008 - Тужилаштво за ратне злочине Србије поднело је захтев за спровођење истраге против Фатмира Љимаја и још 27 припадника терористичке тзв. Ослободилачке војске Косова. Осумњичени се терете да су од јуна до октобра 1998. На подручју општина Липљан, Штимље и Глоговац на Косову и Метохији, делујући у саставу тада формиране 121. бригаде тзв. ОВК, противправно затворили 35 цивила, од којих су 22 лишили живота. Хашки трибунал је крајем 2005. године ослободио Фатмира Љимаја кривице.

2019 - Преминуо је Никола Хајдин, професор и декан Грађевинског факултета у Београду, члан и председник САНУ. Предавао је као гостујући професор на Савезној високој школи (ЕТН) у Цириху. Био је члан пет иностраних академија, Словеначке академије знаности и уметности, Националне академије Атине, Европске академије наука, уметности и литературе, Париз, Европске академије наука, Салцбург, Европске академије наука, Лијеж. Дао је изузетан допринос у примени нумеричких метода у Теорији еластичности и Теорији конструкција, као и из области Теорије танкозидних носача. Последњих година посебно се бавио нелинеарним динамичким проблемима механике. Аутор је преко 230 стручних радова, од чега је приближно половина објављена у иностраним часописима. Главна дела: железнички мост преко Саве у Београду (са Љ. Јевтовићем, 1979), друмски мост преко Дунава у Новом Саду (1981), лучна брана "Глажње" у Македонији (1967), мост преко Висле у Пољској.

(РТВ)