Професор Правног факултета у Београду Зоран Р. Томић: Што пре иницирати нови уставни спор како би се побила најновија Уредба владе Србије о Просторном плану за пројекат „Јадар“

Професор Правног факултета у Београду Зоран Р. Томић изјавио је данас да би заинтересована лица, посежући за расположивим уставно-правним путем, требало што пре да иницирају нови уставни спор како би се побила најновија Уредба владе Србије о Просторном плану за пројекат "Јадар".

Томић је агенцији Бета казао да на темељу кредибилних елабората компетентних лица и меродавних институција, а позивајући се и на респектабилна инострана искуства, требало што пре иницирати нови уставни спор да би се побила "најсвежија" Уредба владе Србије, како процесно, формално, тако и суштински, садржински.

Осврћући се на недавну одлуку Уставног суда о укидању, као неуставне, уредбе којом је заустављена примена уредбе у погледу пројекта "Јадар", Томић је казао да Уставни суд није, наводно не мешајући се у надлежност владе, правно "оживео" првобитну уредбу.

"Само је напречац, без јавне расправе и ваљаног образложења, то и такво стопирање, позивајући се на процесне пропусте доносиоца, ставио ван снаге. Та друга уредба о укидању Просторног плана за пројекат 'Јадар', већ у старту планирана да буде ограниченог домета и краткога даха, вероватно је била само изнуђени политички маневар да би се привремено сузбио пожар растућег народног незадовољства намераваним опсежним рударењем озбиљних последица", сматра професор.

Првобитној уредби, додао је, Суд је у образложењу, које не задобија својство правне обавезности своје одлуке, а не у изреци, будући да она и није била предмет спора, одрекао било каква правна дејства.

"Али у њу, кобајаги, није правно дирао, није је укинуо. Опет, констатовао је, не трепнувши, заправо сасвим супротно. Наиме, вели Суд, она 'не оживљава', као да је та прва уредба, укидањем оне друге, тобоже 'постала' правно непостојећа, нормативно мртва. Незнање, заваравајући наум? Свеједно: посреди је чиста правна бесмислица, јер када судски ставиш ван снаге једно стопирање, њиме до тада заустављени правни саобраћај наставља несметано да тече", објаснио је Томић.

Према његовим речима, Уставни суд је нескривено и експлицитно, "ваљда смишљено ради неке вештачке равнотеже и привида правде", оставио "отворена врата" да влада Србије новом уредбом стави у правни погон ону прву.

"Све то, да би се на основу ње, даље, доносили појединачни правни акти и радње, што је било апсолутно сувишно и добрано сумњиво. Влада је тај прећутни налог или 'подсећање', брже-боље и услишила, не мењајући ниједно словце првобитне уредбе", казао је он.

Професор Томић поставља питање откуд сада уредба о "примени" оне првобитне, а не нова уредба идентичне садржине првој, "с обзиром да је та прва уредба, по речима Суда, његовом одлуком постала нормативно безвредна, тако рећи покојна, тј. 'неоживљена'"?

"Притом, најновија уредба бива донета, односно 'продужено дејствујућа' она стара, без обазирања на трајајуће узнемирење овдашње јавности и упркос још од раније озбиљно поткрепљеним научним и стручним наводима да тај и такав правни акт, следствено и дугорочно, води у еколошку катастрофу на одређеном подручју", рекао је професор и истакао да правна битка не сме овом "провидном квази правничком", а у бити политичко-финансијском "фарсом" да буде и окончана, већ да се иницира нови уставни спор.

Професор сматра да би на Уставном суду сада било да се, овога пута, не држи безбедног и диригованог "плићака", него да храбро и темељно, на подлози квалификоване јавне расправе, загази у дубљу правничку и матичну еколошку "воду".

"Да би се Уставни суд правоснажно изјаснио да ли је предметна уредба можда у свему сагласна, или је пак флагрантно супротна начелу из члана 74. Устава који гласи:'Свако има право на здраву животну средину и на благовремено и потпуно обавештавање о њеном стању'. Став 1: 'Свако, а посебно Република Србија и аутономна покрајина, одговоран је за заштиту животне средине'. Став 2: 'Свако је дужан да чува и побољшава животну средину'. Став 3: према одредби члана 194. Устава: 'Сви закони и други општи акти донети у Републици Србији морају бити сагласни са Уставом'", навео је.

Томић истиче да би при уставно-судском оцењивању и одлучивању, морало би да се нарочито води рачуна да ли су најновијом, "хипотетички оспореном уредбом" поштовани и прописи Закона о заштити животне средине - посебно одредбе члана 35: "Стратешка процена утицаја на животну средину", као и о одредбе члана 81: "Учешће јавности у одлучивању".

(Бета)