N1: Centar Beograda okovan lancima i stubićima - stručnjaci tvrde da više ometaju pešake nego što ih štite

Sprovedeni infrastrukturni radovi tokom prethodne godine doprineli su tome da centar grada izgleda drugačije, a gradonačelnik Aleksandar Šapić ocenjuje ih kao najveće u poslednjih nekoliko decenija. Pešaci su, zahvaljujući njima, "obezbeđeni" ogradama i stubovima koji su povezani lancima, a koji su postavljeni na trotoarima kod Narodne skupštine, Trga republike i Vasine ulice. Ovakva vrsta zaštitnih stubova je, kako za portal N1 kaže profesor Saobraćajnog fakulteta Kristo Lipovac, jedna od poslednjih mera koje se koriste u cilju zaštite pešaka. Postavlja se pitanje - zašto su postavljeni?

Kompletni radovi u centru glavnog grada završeni su tokom prošlog avgusta, a novom izgledu pojedinih deonica doprinele su nove kolovozne konstrukcije, proširena autobuska stajališta, ali i kružni tok koji je na Trgu republike zvanično otvoren u septembru prethodne godine. Promene, ipak, nisu uvideli samo vozači, već i pešaci, koji ne mogu da izbegnu novopostavljene zaštitne ograde, već ih često preskaču prilikom prelaska ulice, jer se nalaze neposredno uz pešačke prelaze na pomenutim lokacijama, na delovima trotoara ili su postavljeni na platou, kao što je to slučaj sa prostorom ispred hotela "Moskva“.

Novine bi, kako je rekao gradonačelnik Aleksandar Šapić na konferenciji za medije održanoj proteklog avgusta, trebalo da doprinesu da centar grada bude "bolji i saobraćajno i estetski“. Inače, ovakva vrsta stubova postavlja se isključivo iz bezbednosnih razloga, iako se u dokumentima dostupnim na zvaničnoj stranici javnog preduzeća "Beograd put“, u sprovedenim javnim nabavkama, pominje naziv "dekorativni barikadni stubići“.

Važeći propisi u oblasti bezbednosti saobraćaja i pristupačnosti ne poznaju estetsku funkciju kao osnov za postavljanje prepreka na pešačkim površinama. Prema Pravilniku o saobraćajnoj signalizaciji, saobraćajna oprema se postavlja "radi bezbednosti učesnika u saobraćaju“ i mora biti jasno uočljiva i funkcionalna.

To potvrđuje i profesor Saobraćajnog fakulteta Kristo Lipovac, koji kaže da se u cilju kanalisanja pešačkih tokova primenjuju različite mere, a da je jedna od poslednjih upravo "ograđivanje“, odnosno postavljanje veštačkih prepreka, jer one potencijalno mogu prouzrokovati stradanje pešaka.

"Što se tiče pešačkih prepreka duž trotoara, nažalost, one često više ometaju kretanje nego što ga usmeravaju. Smatram da za svaki takav slučaj mora da postoji ozbiljan razlog. Primarno opravdanje može da se traži u bezbednosti saobraćaja, ukoliko postoji rizik da se pešaci kreću mimo predviđenog režima, na primer u zonama škola. U takvim situacijama postavljanje prepreka može biti prihvatljivo i opravdano. Međutim, kada je reč o zonama poput prostora oko Skupštine, nisam siguran da postoji takva vrsta opravdanja, bilo u smislu bezbednosti saobraćaja ili efikasnosti njegovog odvijanja“, navodi profesor Lipovac u razgovoru za portal N1.

Konkretno, zona oko Narodne skupštine, kako kaže profesor, nije bila toliko rizična da bi ugrožavala bezbednost pešaka, zbog čega ovakva vrsta stubova može više ometati njihovo kretanje nego što ga unapređuje.

Pitanja o ovome smo poslali Sekretarijatu Grada Beograda i Službi za inspekcijski nadzor, ali odgovore nismo dobili.

Na to upozorava i Stefan Simić iz Pokreta slobodnih građana, koji u razgovoru za portal N1 potvrđuje da još nije poznato koliko je Grad Beograd uložio sredstava u ovakve promene, kao i da ovakva vrsta stubova sprečava normalno funkcionisanje u prometnim delovima grada, poput centra.

"Stubovi sa lancima su se i ranije koristili, ali na mestima gde ne prolaze pešaci. Od Nove godine su ih postavili svuda oko Narodne skupštine, gde su više nego nebezbedni i presecaju prirodan pravac kretanja pešaka“, ocenjuje Simić.

Da li je bezbednost pešaka prioritet?

Gradske vlasti već godinama unazad u javnim nastupima najavljuju promenu načina kretanja u gradu, po kojoj bi pešaci, biciklisti i javni prevoz trebalo da imaju prednost u odnosu na automobile. Nekadašnji gradonačelnik Zoran Radojičić govorio je o uvođenju tzv. "zelene hijerarhije“ u urbanoj mobilnosti, koja pešake postavlja na prvo mesto na listi prioriteta.

Praksa, ipak, ne prati ovakve najave, a dodatni problem predstavlja i to što je za ostvarenje ovakvih ciljeva neophodan jasan zakonski okvir, odnosno strategija koja još uvek ne postoji. Grad Beograd se poslednjih godina razvija u uslovima nedostatka pojedinih obavezujućih planskih dokumenata. Pojedini planovi, poput planova generalne regulacije sistema zelenih površina, u praksi su tretirani kao orijentacioni, a ne kao dosledno obavezujući dokumenti prilikom donošenja odluka.

Prema pre četiri godine usvojenom "razvojnom planu Beograda do 2030. godine", kako je preneo RTS, kao jedan od ciljeva navodi se i razvoj pešačko-biciklističke infrastrukture: izgradnja novih pešačko-biciklističkih mostova, više od 150 kilometara biciklističkih staza, unapređenje javnog prevoza i prelazak na održive oblike mobilnosti.

Ovako postavljeni ciljevi, ipak, ne garantuju bezbednost pešaka, koja mora biti uzeta u obzir još u fazi projektovanja, kako objašnjava profesor Lipovac, navodeći šta su prve mere koje je neophodno preduzeti radi njihove zaštite.

"To podrazumeva da se ne ukida i ne smanjuje širina trotoara, da se trotoari štite od parkiranih vozila, ali i od, možda opravdanih zahteva za sadnju drveća nasred trotoara koji je širok metar ili nešto više i kroz koji se ne može proći. Mi se divimo zelenilu, to jeste lepo, ali treba imati u vidu da ono može ometati pešački saobraćaj. Sa druge strane, imate veliki broj državnih puteva koji prolaze kroz Beograd, a nemaju trotoare, i jedna od prvih zakonskih obaveza lokalne samouprave jeste izgradnja trotoara duž svih državnih puteva koji prolaze kroz naselje. To je prva mera zaštite bezbednosti pešaka“, naglašava on.

(N1)