Н1: Центар Београда окован ланцима и стубићима - стручњаци тврде да више ометају пешаке него што их штите

Спроведени инфраструктурни радови током претходне године допринели су томе да центар града изгледа другачије, а градоначелник Александар Шапић оцењује их као највеће у последњих неколико деценија. Пешаци су, захваљујући њима, "обезбеђени" оградама и стубовима који су повезани ланцима, а који су постављени на тротоарима код Народне скупштине, Трга републике и Васине улице. Оваква врста заштитних стубова је, како за портал Н1 каже професор Саобраћајног факултета Кристо Липовац, једна од последњих мера које се користе у циљу заштите пешака. Поставља се питање - зашто су постављени?

Комплетни радови у центру главног града завршени су током прошлог августа, а новом изгледу појединих деоница допринеле су нове коловозне конструкције, проширена аутобуска стајалишта, али и кружни ток који је на Тргу републике званично отворен у септембру претходне године. Промене, ипак, нису увидели само возачи, већ и пешаци, који не могу да избегну новопостављене заштитне ограде, већ их често прескачу приликом преласка улице, јер се налазе непосредно уз пешачке прелазе на поменутим локацијама, на деловима тротоара или су постављени на платоу, као што је то случај са простором испред хотела "Москва“.

Новине би, како је рекао градоначелник Александар Шапић на конференцији за медије одржаној протеклог августа, требало да допринесу да центар града буде "бољи и саобраћајно и естетски“. Иначе, оваква врста стубова поставља се искључиво из безбедносних разлога, иако се у документима доступним на званичној страници јавног предузећа "Београд пут“, у спроведеним јавним набавкама, помиње назив "декоративни барикадни стубићи“.

Важећи прописи у области безбедности саобраћаја и приступачности не познају естетску функцију као основ за постављање препрека на пешачким површинама. Према Правилнику о саобраћајној сигнализацији, саобраћајна опрема се поставља "ради безбедности учесника у саобраћају“ и мора бити јасно уочљива и функционална.

То потврђује и професор Саобраћајног факултета Кристо Липовац, који каже да се у циљу каналисања пешачких токова примењују различите мере, а да је једна од последњих управо "ограђивање“, односно постављање вештачких препрека, јер оне потенцијално могу проузроковати страдање пешака.

"Што се тиче пешачких препрека дуж тротоара, нажалост, оне често више ометају кретање него што га усмеравају. Сматрам да за сваки такав случај мора да постоји озбиљан разлог. Примарно оправдање може да се тражи у безбедности саобраћаја, уколико постоји ризик да се пешаци крећу мимо предвиђеног режима, на пример у зонама школа. У таквим ситуацијама постављање препрека може бити прихватљиво и оправдано. Међутим, када је реч о зонама попут простора око Скупштине, нисам сигуран да постоји таква врста оправдања, било у смислу безбедности саобраћаја или ефикасности његовог одвијања“, наводи професор Липовац у разговору за портал Н1.

Конкретно, зона око Народне скупштине, како каже професор, није била толико ризична да би угрожавала безбедност пешака, због чега оваква врста стубова може више ометати њихово кретање него што га унапређује.

Питања о овоме смо послали Секретаријату Града Београда и Служби за инспекцијски надзор, али одговоре нисмо добили.

На то упозорава и Стефан Симић из Покрета слободних грађана, који у разговору за портал Н1 потврђује да још није познато колико је Град Београд уложио средстава у овакве промене, као и да оваква врста стубова спречава нормално функционисање у прометним деловима града, попут центра.

"Стубови са ланцима су се и раније користили, али на местима где не пролазе пешаци. Од Нове године су их поставили свуда око Народне скупштине, где су више него небезбедни и пресецају природан правац кретања пешака“, оцењује Симић.

Да ли је безбедност пешака приоритет?

Градске власти већ годинама уназад у јавним наступима најављују промену начина кретања у граду, по којој би пешаци, бициклисти и јавни превоз требало да имају предност у односу на аутомобиле. Некадашњи градоначелник Зоран Радојичић говорио је о увођењу тзв. "зелене хијерархије“ у урбаној мобилности, која пешаке поставља на прво место на листи приоритета.

Пракса, ипак, не прати овакве најаве, а додатни проблем представља и то што је за остварење оваквих циљева неопходан јасан законски оквир, односно стратегија која још увек не постоји. Град Београд се последњих година развија у условима недостатка појединих обавезујућих планских докумената. Поједини планови, попут планова генералне регулације система зелених површина, у пракси су третирани као оријентациони, а не као доследно обавезујући документи приликом доношења одлука.

Према пре четири године усвојеном "развојном плану Београда до 2030. године", како је пренео РТС, као један од циљева наводи се и развој пешачко-бициклистичке инфраструктуре: изградња нових пешачко-бициклистичких мостова, више од 150 километара бициклистичких стаза, унапређење јавног превоза и прелазак на одрживе облике мобилности.

Овако постављени циљеви, ипак, не гарантују безбедност пешака, која мора бити узета у обзир још у фази пројектовања, како објашњава професор Липовац, наводећи шта су прве мере које је неопходно предузети ради њихове заштите.

"То подразумева да се не укида и не смањује ширина тротоара, да се тротоари штите од паркираних возила, али и од, можда оправданих захтева за садњу дрвећа насред тротоара који је широк метар или нешто више и кроз који се не може проћи. Ми се дивимо зеленилу, то јесте лепо, али треба имати у виду да оно може ометати пешачки саобраћај. Са друге стране, имате велики број државних путева који пролазе кроз Београд, а немају тротоаре, и једна од првих законских обавеза локалне самоуправе јесте изградња тротоара дуж свих државних путева који пролазе кроз насеље. То је прва мера заштите безбедности пешака“, наглашава он.

(Н1)