Ксенија Миленковић: Улазак у ЕУ у економском и сваком другом смислу је бољи, признање независности Косова је наша црвена линија

Грађани препознају реформе, нису довољно информисани о евроинтеграцијама, а октобар је реалан датум за отварање првих преговарачких поглавља.

То је гостујући у Кажипрсту Б92 рекла в.д. директора Канцеларије за европске интеграције Ксенија Миленковић, још једном напоменувши да је признавање независности Косова црвена линија и услов који Србија неће моћи да испуни.

“Мислим да је то добар и охрабрујућ резултат и да показује да грађани апсолутно препознају, не само чланство у ЕУ као наш стратешки циљ, већ и да је неопходно спровести све реформе без обзира на то колико су оне тешке“, навела је Миленковићева.

Према оваквим анкетама, грађани желе да буду део ЕУ, али као последњи услов наводе признавање Косова, тако да прича о условљавању преузима примат од приче о реформама.

“Не бих рекла да грађани не препознају реформе, истраживања показују да грађани виде то као део интеграција, а такође праве разлику и између дијалога Београда са Приштином и признавања независности које је наша црвена линија и које је услов на који ми не бисмо пристали“, објашњава Миленковићева.

Док једни говоре да желе у ЕУ зарад бољег живота, други наводе да нас у ЕУ чека сиромаштво и губљење идентитета.

“То су страхови, грађани се боје губитка идентитета и сиромаштва и да ће Србија да изгуби битку са богатим земљама запада. То је легитиман страх, али све што ми радимо има за циљ да објасни да када се све стави на вагу да је улазак у ЕУ и у економском и сваком другом смислу бољи“, додаје Миленковићева.

У појединим истраживањима 40% грађана се противи уласку у ЕУ.

“Није занемарива бројка, тренд се не разликује у многоме у односу на друге земље када су биле у нашој позицији. У овом делу је наш задатак да објаснимо грађанима шта значе евроинтеграције јер је степен информисаности о том процесу веома низак“, истиче Миленковићева.

На самиту “Пријатељи Србије“ одржаном у понедељак, шеф аустријске дипломатије Себастијан Курц је рекао да је ово критични моменат за Србију која је пре годину и по дана кренула у процес припреме поглавља за отварање.

“Не бих рекла да је то време празан ход, имали смо скрининге, завршени су крајем марта, а све време смо имали и техничке припреме за отварање поглавља. Циљ је да се што пре отворе прва поглавља и у том смислу је самит одржан у понедељак веома битан, то је први састанак на високом нивоу у форми “Србија и 28 чланица ЕУ“, истиче Миленковићева.

У незваничним изјавама појавила се информација да је Немачка ублажила свој став према Србији и да би могла да дозволи отварање поглавља ове године. Ипак, амбасадор Немачке у Србији Хајнц Вилхелм није могао да потврди ту информацију.

“Можда је амбасадор преурањено контактиран, то би значило да информисање делује у реалном времену, а то је малтене немогуће. Мислим да је октобар реалан датум за отварање преговора, имајући у виду докле смо стигли у припреми поглавља 23 и 24, а до тада су могући додатни помаци у дијалогу Београда и Приштине“, каже Миленковићева.

(Б92)

"Циљ - до 2018. спремни за ЕУ"

В.д. директора Канцеларије за европске интеграције Ксенија Миленковић изјавила је да очекује да ће међу првима бити отворена преговарачка поглавља 23, 24 и 35.

Она је додала да је циљ да Србија до краја 2018. године буде спремна за чланство у ЕУ.

Миленковићева је у Јутарњем програму ТВ Пинк рекла да је технички спремно и поглавље 32, које се односи на финансијску и буџетску контролу и да очекује да ће и то поглавље бити у групи поглавља која ће бити отворена у том "првом налету".

Она је подсетила да се поглавља 23 и 24 односе на основна права, правду, слободу и безбедност, што се у случају Србије односи и на поглавље 35, које се тиче дијалога између Београда и Приштине.

Миленковићева је објаснила да је друго питање да ли ће Србија ући 2018. године у ЕУ, јер је то политичка одлука ЕУ, али да је за Србију важно да има план како ће да испуни све објективне критеријуме на том путу, пре свега у области хармонизације законодавства.

Миленковићева је оценила да је на конференцији "Пријатељи Србије", која је одржана у Бриселу, показана воља ЕУ која Србију види не само као партнера, него као будућег члана.

Она је указала да се састанак фокусирао на три основна елемента, од којих се један односио на представљање реформи које Србија спроводи.

Други сегмент је био дијалог између Београда и Приштине, у коме је улога Србије била конструктивна, а треће питање је била регионална сарадња, где је Србија остварила добре резултате, истакла је Миленковић.

На питање о могућим датумима отварања првих поглавља, Миленковићева је истакла да Србија мора да има за циљ да то буде у скоријем тренутку и да постоји неколико момената у току године када би такве ствари могле да се десе.

Упитана о посети премијера Александра Вучића Берлину, Миленковићева је указала да је свака комуникација са било којом државом чланицом ЕУ важна, али да су ставови Немачке у односу на напредак Србије у европској интеграцији специфични у том смислу да су нешто оштрији.

Разговор са свим актерима на немачкој политичкој сцени може само да допринесе да и Немачка брзо постане део консензуса унутар ЕУ, који ће довести до отварања поглавља са Србијом, додала је Миленковићева.

(Танјуг)