Ksenija Milenković: Ulazak u EU u ekonomskom i svakom drugom smislu je bolji, priznanje nezavisnosti Kosova je naša crvena linija

Građani prepoznaju reforme, nisu dovoljno informisani o evrointegracijama, a oktobar je realan datum za otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja.

To je gostujući u Kažiprstu B92 rekla v.d. direktora Kancelarije za evropske integracije Ksenija Milenković, još jednom napomenuvši da je priznavanje nezavisnosti Kosova crvena linija i uslov koji Srbija neće moći da ispuni.

“Mislim da je to dobar i ohrabrujuć rezultat i da pokazuje da građani apsolutno prepoznaju, ne samo članstvo u EU kao naš strateški cilj, već i da je neophodno sprovesti sve reforme bez obzira na to koliko su one teške“, navela je Milenkovićeva.

Prema ovakvim anketama, građani žele da budu deo EU, ali kao poslednji uslov navode priznavanje Kosova, tako da priča o uslovljavanju preuzima primat od priče o reformama.

“Ne bih rekla da građani ne prepoznaju reforme, istraživanja pokazuju da građani vide to kao deo integracija, a takođe prave razliku i između dijaloga Beograda sa Prištinom i priznavanja nezavisnosti koje je naša crvena linija i koje je uslov na koji mi ne bismo pristali“, objašnjava Milenkovićeva.

Dok jedni govore da žele u EU zarad boljeg života, drugi navode da nas u EU čeka siromaštvo i gubljenje identiteta.

“To su strahovi, građani se boje gubitka identiteta i siromaštva i da će Srbija da izgubi bitku sa bogatim zemljama zapada. To je legitiman strah, ali sve što mi radimo ima za cilj da objasni da kada se sve stavi na vagu da je ulazak u EU i u ekonomskom i svakom drugom smislu bolji“, dodaje Milenkovićeva.

U pojedinim istraživanjima 40% građana se protivi ulasku u EU.

“Nije zanemariva brojka, trend se ne razlikuje u mnogome u odnosu na druge zemlje kada su bile u našoj poziciji. U ovom delu je naš zadatak da objasnimo građanima šta znače evrointegracije jer je stepen informisanosti o tom procesu veoma nizak“, ističe Milenkovićeva.

Na samitu “Prijatelji Srbije“ održanom u ponedeljak, šef austrijske diplomatije Sebastijan Kurc je rekao da je ovo kritični momenat za Srbiju koja je pre godinu i po dana krenula u proces pripreme poglavlja za otvaranje.

“Ne bih rekla da je to vreme prazan hod, imali smo skrininge, završeni su krajem marta, a sve vreme smo imali i tehničke pripreme za otvaranje poglavlja. Cilj je da se što pre otvore prva poglavlja i u tom smislu je samit održan u ponedeljak veoma bitan, to je prvi sastanak na visokom nivou u formi “Srbija i 28 članica EU“, ističe Milenkovićeva.

U nezvaničnim izjavama pojavila se informacija da je Nemačka ublažila svoj stav prema Srbiji i da bi mogla da dozvoli otvaranje poglavlja ove godine. Ipak, ambasador Nemačke u Srbiji Hajnc Vilhelm nije mogao da potvrdi tu informaciju.

“Možda je ambasador preuranjeno kontaktiran, to bi značilo da informisanje deluje u realnom vremenu, a to je maltene nemoguće. Mislim da je oktobar realan datum za otvaranje pregovora, imajući u vidu dokle smo stigli u pripremi poglavlja 23 i 24, a do tada su mogući dodatni pomaci u dijalogu Beograda i Prištine“, kaže Milenkovićeva.

(B92)

"Cilj - do 2018. spremni za EU"

V.d. direktora Kancelarije za evropske integracije Ksenija Milenković izjavila je da očekuje da će među prvima biti otvorena pregovaračka poglavlja 23, 24 i 35.

Ona je dodala da je cilj da Srbija do kraja 2018. godine bude spremna za članstvo u EU.

Milenkovićeva je u Jutarnjem programu TV Pink rekla da je tehnički spremno i poglavlje 32, koje se odnosi na finansijsku i budžetsku kontrolu i da očekuje da će i to poglavlje biti u grupi poglavlja koja će biti otvorena u tom "prvom naletu".

Ona je podsetila da se poglavlja 23 i 24 odnose na osnovna prava, pravdu, slobodu i bezbednost, što se u slučaju Srbije odnosi i na poglavlje 35, koje se tiče dijaloga između Beograda i Prištine.

Milenkovićeva je objasnila da je drugo pitanje da li će Srbija ući 2018. godine u EU, jer je to politička odluka EU, ali da je za Srbiju važno da ima plan kako će da ispuni sve objektivne kriterijume na tom putu, pre svega u oblasti harmonizacije zakonodavstva.

Milenkovićeva je ocenila da je na konferenciji "Prijatelji Srbije", koja je održana u Briselu, pokazana volja EU koja Srbiju vidi ne samo kao partnera, nego kao budućeg člana.

Ona je ukazala da se sastanak fokusirao na tri osnovna elementa, od kojih se jedan odnosio na predstavljanje reformi koje Srbija sprovodi.

Drugi segment je bio dijalog između Beograda i Prištine, u kome je uloga Srbije bila konstruktivna, a treće pitanje je bila regionalna saradnja, gde je Srbija ostvarila dobre rezultate, istakla je Milenković.

Na pitanje o mogućim datumima otvaranja prvih poglavlja, Milenkovićeva je istakla da Srbija mora da ima za cilj da to bude u skorijem trenutku i da postoji nekoliko momenata u toku godine kada bi takve stvari mogle da se dese.

Upitana o poseti premijera Aleksandra Vučića Berlinu, Milenkovićeva je ukazala da je svaka komunikacija sa bilo kojom državom članicom EU važna, ali da su stavovi Nemačke u odnosu na napredak Srbije u evropskoj integraciji specifični u tom smislu da su nešto oštriji.

Razgovor sa svim akterima na nemačkoj političkoj sceni može samo da doprinese da i Nemačka brzo postane deo konsenzusa unutar EU, koji će dovesti do otvaranja poglavlja sa Srbijom, dodala je Milenkovićeva.

(Tanjug)