Горан Радосављевић: Експо 2027 је једна велика перионица новца, као и Београд на води

 Експо 2027 је једна велика перионица новца, као што је то и Београд на води, изјавио је за Н1 еконимиста и продекан ФЕФА факултета Горан Радосављевић, коментаришући за викенд најављен пројекат власти "Скок у будућност - Србија ЕКСПО 2027".

Председник Србије Александар Вучић је заједно са представницима Владе Србије, у суботу најавио да ће до одржавања специјализоване ЕКСПО изложбе 2027. године у Београду, у различите пројекте широм земље бити уложено 17,8 милијарди евра.

Бруто домаћи производ ће, према пројекцијама власти, до 2027. године порасти на 92,7 милијарди евра, просечна плата би требало да досегне 1.400 евра, а пензија 650 евра.

Стручњаци, међутим, не деле оптимизам представника власти. Горан Радосављевић је догађај у суботу оценио као део „константне изборне кампање“.

„И ја сам то видео као нову кампању, имамо изборе за неколико месеци“, подсетио је Радосављевић у Новом дану ТВ Н1.

Говорећи о организацији Експа 2027, Радосављевић је оценио да се ради о „перионици новца“.

„Неко опет покушава да отвори једно велико градилиште које је према мени једна велика перионица новца, као што је и Београд на води перионица новца. Овој власти требају велики пројекти који доносе велике провизије“, истакао је.

Радосављевић је притом изнео тврдњу да је изградња ауто-путева најскупља у Србији, као и да ће Национални стадион у Сурчину, чија је изградња такође планирана до 2027, вероватно коштати дупло више него што је првобитно планирано.

Подсетио је и да лекс специјалис који је донет за потребе изградње објеката за Ескпо, целу ствар чини потпуно нетранспарентном.

„То је та матрица Београда на води, један закон који дерогира све друге, и можемо да радимо шта хоћемо“, упозорио је гост Новог дана.

Поручио је и да би опозиција морала да понуди алтернативу, будући да се ближе локални избори, а можда и понављање избора у Београду. Примера ради, да каже да ће све то изградити за осам милијарди евра, а остатак новца уложити у нешто друго, предложио је Радосављевић.

Рекао је и да подржава изградњу инфраструктуре, али да је питање да ли је свуда потребан пун профил ауто-пута и да ли њихова изградња мора да кошта колико кошта.

Притом, подсетио је Радосављевић, сваке две године имамо најаве нових „Маршалових планова“, а мало тога се реализује.

„Сведоци смо многих ствари – где је Тиршова 2“, упитао је.

Животни стандард: „Храна се купује на чекове, а станови за кеш“

Подсетио је и да је на Светском економском форуму у Давосу речено да се квалитет живота у једној землљи не може мерити само макроекономским показатељима.

Чак и да просечна плата у Србији досегне 1.400 евра, питање је шта ће моћи да се купи за тај новац, предочио је Радосевљевић истичући и да бројне анализе данас показују да је за номинално мању плату пре десетак година могло да се купи више ствари него данас.

„Имамо парадоксалну ситуацију да се храна купује на чекове – дакле, на кредит – а станови за кеш. У Европи када се деси да за 2,3 процентна поена скочи продаја за кеш, отвара се питање одакле је тај новац стигао“, истакао је.

Литијум у Србији: „Европа губи трку са Кином, али то није наша шанса за развој“

Говорећи о изјави председника Вучића да је ископавање литијума „наша обавеза и посао“, и да ће одлуку о томе морати да донесе нова влада, Радосављевић је указао да је аутомобилска индустрија једна од најзначајнијих у Европи, а да „Стари континент“ већ годинама губи трку са Кином на тржишту електро-аутомобила.

„Мени смета да се у савременом периоду ниједна земља није развила на рударству, у Европи. Ми смо и даље заглављани са руралном пољопривредом, са рударством из средњег века, уместо да причамо о високим технологијима за које имамо компетитивне предности. Чак и да је тај пројекат супер, а није, то није наша шанса за развој“, оценио је Радосављевић.

Проблем види у томе што у ЕУ нема више визионара, и лидери на проблеме гледају краткорочно. Уверен је притом да ће технологија литијумских батерија у блиској будућности бити замењена ефикаснијим решењима.

Казао је и да би ЕУ требало јасније да се одреди према Западном Балкану, истичући да Црна Гора, на пример, испуњава све услове да већ сутра постане чланица ЕУ.

(Н1)