Goran Radosavljević: Ekspo 2027 je jedna velika perionica novca, kao i Beograd na vodi

 Ekspo 2027 je jedna velika perionica novca, kao što je to i Beograd na vodi, izjavio je za N1 ekonimista i prodekan FEFA fakulteta Goran Radosavljević, komentarišući za vikend najavljen projekat vlasti "Skok u budućnost - Srbija EKSPO 2027".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je zajedno sa predstavnicima Vlade Srbije, u subotu najavio da će do održavanja specijalizovane EKSPO izložbe 2027. godine u Beogradu, u različite projekte širom zemlje biti uloženo 17,8 milijardi evra.

Bruto domaći proizvod će, prema projekcijama vlasti, do 2027. godine porasti na 92,7 milijardi evra, prosečna plata bi trebalo da dosegne 1.400 evra, a penzija 650 evra.

Stručnjaci, međutim, ne dele optimizam predstavnika vlasti. Goran Radosavljević je događaj u subotu ocenio kao deo „konstantne izborne kampanje“.

„I ja sam to video kao novu kampanju, imamo izbore za nekoliko meseci“, podsetio je Radosavljević u Novom danu TV N1.

Govoreći o organizaciji Ekspa 2027, Radosavljević je ocenio da se radi o „perionici novca“.

„Neko opet pokušava da otvori jedno veliko gradilište koje je prema meni jedna velika perionica novca, kao što je i Beograd na vodi perionica novca. Ovoj vlasti trebaju veliki projekti koji donose velike provizije“, istakao je.

Radosavljević je pritom izneo tvrdnju da je izgradnja auto-puteva najskuplja u Srbiji, kao i da će Nacionalni stadion u Surčinu, čija je izgradnja takođe planirana do 2027, verovatno koštati duplo više nego što je prvobitno planirano.

Podsetio je i da leks specijalis koji je donet za potrebe izgradnje objekata za Eskpo, celu stvar čini potpuno netransparentnom.

„To je ta matrica Beograda na vodi, jedan zakon koji derogira sve druge, i možemo da radimo šta hoćemo“, upozorio je gost Novog dana.

Poručio je i da bi opozicija morala da ponudi alternativu, budući da se bliže lokalni izbori, a možda i ponavljanje izbora u Beogradu. Primera radi, da kaže da će sve to izgraditi za osam milijardi evra, a ostatak novca uložiti u nešto drugo, predložio je Radosavljević.

Rekao je i da podržava izgradnju infrastrukture, ali da je pitanje da li je svuda potreban pun profil auto-puta i da li njihova izgradnja mora da košta koliko košta.

Pritom, podsetio je Radosavljević, svake dve godine imamo najave novih „Maršalovih planova“, a malo toga se realizuje.

„Svedoci smo mnogih stvari – gde je Tiršova 2“, upitao je.

Životni standard: „Hrana se kupuje na čekove, a stanovi za keš“

Podsetio je i da je na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu rečeno da se kvalitet života u jednoj zemllji ne može meriti samo makroekonomskim pokazateljima.

Čak i da prosečna plata u Srbiji dosegne 1.400 evra, pitanje je šta će moći da se kupi za taj novac, predočio je Radosevljević ističući i da brojne analize danas pokazuju da je za nominalno manju platu pre desetak godina moglo da se kupi više stvari nego danas.

„Imamo paradoksalnu situaciju da se hrana kupuje na čekove – dakle, na kredit – a stanovi za keš. U Evropi kada se desi da za 2,3 procentna poena skoči prodaja za keš, otvara se pitanje odakle je taj novac stigao“, istakao je.

Litijum u Srbiji: „Evropa gubi trku sa Kinom, ali to nije naša šansa za razvoj“

Govoreći o izjavi predsednika Vučića da je iskopavanje litijuma „naša obaveza i posao“, i da će odluku o tome morati da donese nova vlada, Radosavljević je ukazao da je automobilska industrija jedna od najznačajnijih u Evropi, a da „Stari kontinent“ već godinama gubi trku sa Kinom na tržištu elektro-automobila.

„Meni smeta da se u savremenom periodu nijedna zemlja nije razvila na rudarstvu, u Evropi. Mi smo i dalje zaglavljani sa ruralnom poljoprivredom, sa rudarstvom iz srednjeg veka, umesto da pričamo o visokim tehnologijima za koje imamo kompetitivne prednosti. Čak i da je taj projekat super, a nije, to nije naša šansa za razvoj“, ocenio je Radosavljević.

Problem vidi u tome što u EU nema više vizionara, i lideri na probleme gledaju kratkoročno. Uveren je pritom da će tehnologija litijumskih baterija u bliskoj budućnosti biti zamenjena efikasnijim rešenjima.

Kazao je i da bi EU trebalo jasnije da se odredi prema Zapadnom Balkanu, ističući da Crna Gora, na primer, ispunjava sve uslove da već sutra postane članica EU.

(N1)