"Франкфуртер алгемајне цајтунг": Студентски протести у Србији не јењавају. Вучић делује уздрмано, доспео је у дефанзиву, али и даље ужива велику подршку, поготову старијих од 60 година

 Упркос масовним протестима, председник Србије и даље ужива велику подршку, поготову старијих од 60 година, пише Франкфуртер алгемајне цајтунг, наводећи резултате анкете у коју је имао увид.

„Студентски протести у Србији не јењавају. Председник Александар Вучић делује уздрмано, доспео је у дефанзиву. Насиље за њега није опција – само стрпљење. Опозиција већ слави: Готов је. Ипак, ситуација за Вучића није толико безизлазна како је опозиција представља“, пише између осталог лист Франкфуртер агемајне цајтунг у уводу текста под насловом „Вучић може да рачуна на пензионере“.

Наиме, аутор чланка Михаел Мартенс наводи, како преноси Дојче веле, да је имао увид у истраживање јавног мњења које је у јануару спровео београдски институт Ипсос, а које није било намењено објављивању. Из истраживања се види да се „Вучић тренутно заиста суочава с највећим противљењем откако је 2017. изабран за председника, али да и даље има подршку значајног дела становништва“.

„Посебно је занимљив поглед на популацију старију од 60 година – она чини готово 30 одсто укупног становништва, 36 процената бирачког тела и око 40 одсто оних који заиста редовно излазе на изборе“, преноси франкфуртски лист и констатује: „У Србији је немогуће успешно водити политику против те групе“. Према поменутом истраживању Ипсоса, „тај део становништва највише поверења има у Вучића, а не у студенте“.

Аутор наводи да се „у опозиционим круговима у Србији, Ипсос често означава као наклоњен властима, што у извесној мери и јесте тачно. И Вучић и његова Српска напредна странка, као и његов претходник Борис Тадић и сада безначајна Демократска странка, плаћали су и плаћају огромне суме Ипсосу за детаљна истраживања јавног мњења“.

Међутим, „ни Тадићу ни Вучићу циљ није био да им се сервирају фризирани резултати о популарности – за то имају своје медије. Њима је битно да што прецизније разумеју расположење у земљи и да томе прилагоде своју политику и опстанак на власти.“

Шта је највећи проблем: корупција или студентски протести?

„Да Вучић не манипулише истраживањима у своју корист, јасно је из података последњих анкета Ипсоса који нису само позитивне за њега – напротив“, истиче аутор чланка и уједно наводи да на питање о највећим проблемима у Србији, 31 одсто испитаника на прво место ставља корупцију, више од 61 одсто има негативно мишљење о правосудном систему, а чак 43 процента анкетираних има негативан став о Вучићу.

„Међутим, целокупна слика јавног мњења показује и да су студентски протести други по важности проблем у земљи, одмах након корупције. Наиме, 22 одсто испитаника наводи их као највећи проблем у Србији. Међу старијом популацијом, изузетно важном за изборе, ситуација је још драстичнија – готово 60 одсто људи старијих од 60 година као главне проблеме наводи студентске протесте, Косово, понашање опозиције и страни утицај. То је управо наратив који пласира провладино медијско царство. У тој групи, само 15 одсто испитаника сматра да је корупција највећи проблем“, пише Франкфуртер алгемајне цајтунг.

У ком смеру иде Србија?

Аутор потом наводи да се тај дубоки јаз у друштву огледа и у одговору на питање у ком се смеру креће Србија. „У млађој генерацији (18 до 29 година), скоро 60 одсто сматра да земља иде у погрешном смеру. Насупрот томе, међу бројчано значајнијом и све већом групом старијих од 60 година, чак 72 одсто сматра да Србија иде у правом смеру. Занимљиво је да чак и међу декларисаним Вучићевим присталицама постоји значајан део оних који мисле да Србија иде у погрешном смеру, али као узрок не виде власт, већ студентске протесте“.

Немачки лист у вези с протестима истиче да „студенти, организовани у демократске пленуме, делују нестраначки и да су до сада стриктно избегавали свако зближавање с опозиционим партијама. Студенти на протестима захтевају успостављање правне државе и независних институција – хоће да државне институције, које су све под Вучићевом контролом, коначно раде свој посао“.

Једина опција су избори – на којима опозиција нема шансе

„Међутим, питање је да ли само снага протеста може трајно да промени заробљене институције“, пише даље аутор: „Уколико се не рачуна на револуционарни преврат – који би, с обзиром на Вучићеву још увек значајну подршку, тешко могао да прође без насиља – једина опција остаје смена власти путем избора.“

„Али, управо ту је посебно очигледна слабост партијске политичке опозиције“, сматра аутор позивајући се на анкету Ипсоса у јануару: „У случају ванредних парламентарних избора, 49 одсто испитаних гласало би за Вучићеву странку, док би најјача опозициона странка добила само седам процената. Чак и ако се узме у обзир да је Ипсос на прошлим изборима преценио популарност Вучићеве странке за око девет одсто, разлика је и даље огромна – упркос нестабилној ситуацији у земљи“, закључује Франкфуртер алгемајне цајтунг.

(Дојче веле-Н1)