Forbs: Trampov zet DŽared Kušner tražio izuzeće od srpskog zakona u slučaju Generalštaba

Među brojnim ustupcima, uključujući i one koji na najdirektniji način derogiraju srpski pravni poredak u slučaju projekta Generalštab, našao se i ovaj. Naime, u ugovoru između firme Trampovog zeta DŽareda Kušnera i države Srbije stoji i zahtev da buduće zajedničko preduzeće dve strane bude izuzeto iz primene Zakona o upravljanju privrednim društvima u državnoj svojini.

Ne bi ovaj zahtev bio nikakvo iznenađenje, s obzirom na to na šta je država već na sve pristala, da se ne primenjuje na ona državna preduzeća u kojima Srbija ima najmanje 50 odsto udela. U ovom, čije osnivanje će tek uslediti precizira se da će američki partner imati udeo od 77,5 odsto. Srbija će, sa druge strane, biti vlasnik tek 22,5 odsto. Spram ovoga će se donositi i odluke, ali i deliti buduća dividenda.

S tim u vezi, čini se da Kušnera, preciznije njegove izaslanike u ovom poslu, primena ovog propisa ne bi trebalo da brine. Ugovor, naime, precizira da će buduće zajedničko preduzeće registrovano u Srbiji biti društvo sa ograničenom odgovornošću. Imaće skupštinu društva, nadzorni odbor i direktora kao organe upravljanja.

Skupština će, opet, članove spram udela. Deo koji će zastupati interese američkog parnera sa uticajem spram udela i deo koji će predstavljati državu. Očigledno sa daleko manjim uticajem u donošenju odluka. Slično će biti i u Nadzornom odboru.

Šta propisuje Zakon

Član 3. ovog zakona kaže da se on odnosi na preduzeća, bilo doo ili akcionarska društva, u kojem Srbija ima svojstvo člana. Drugim rečima, akcionara sa više od 50 odsto osnovnog kapitala, kao i privredno društvo u kojem Srbija ima kontrolno vlasništvo po drugom osnovu.

Ipak, u stavu 2. navodi se da se pojedine odredbe ovog zakona primenjuju na privredno društvo u kojem Srbija ima 50 odsto ili manje učešća u osnovnom kapitalu.

U jednom drugom članu navodi se, međutim, da predstavnik Srbije u skupštini preduzeća zastupa interese Srbije. I dužan je da izvršava svoje poslove stručno i savesno. Takođe, predstavnik Srbije bira se na četiri godine i razrešava aktom ministra. I to nakon prethodno dobijene saglasnosti Vlade.

„U ispunjavanju svojih obaveza i odgovornosti predstavnik Srbije dužan je da postupa u skladu sa zakonima, podzakonskim aktima i aktima društva kapitala. Takođe, i da vrši redovne konsultacije sa Ministarstvom i drugim nadležnim organima…“, kaže se, između ostalog, u pomenutom propisu.

Čega se plaši Kušner

Zahtev da se buduće preduzeće izuzme iz primene ovog propisa prvobitno nameće zaključak da DŽared Kušner želi da izbegne mogućnosti koje nosi imenovanje predstavnika Srbije u upravnim organima. Ipak, ugovor o osnivanju zajedničkog preduzeća to podrazumeva.

Sagovornici sa kojima je Forbes Srbija razgovarao veruju da Kušner zapravo želi da izbegne bilo kakvu mogućnost da se u budućnosti neko pozove na odredbe ovog zakona. I to u smislu zaštite prava manjinskog vlasnika. Još veća verovatnoća je da želi da izbegne da eventualne izmene ovog propisa koje bi mogle da uslede u budućnosti na bilo koji način ugroze njegov biznis.

Ukoliko se ovaj zakon ne bude primenjivao, predstavnik države u preduzeću zapravo neće biti u obavezi ni da poštuje domaće zakone. Niti da obavlja konsultacije sa ministrom. Na isti način, nikakve buduće izmene ovog zakona neće uticati na već sklopljeno partnerstvo u projektu Trump Tower.

Pogotovo ukoliko bi te izmene imale za cilj da država ima veću kontrolu u preduzećima u kojima ima makar i manjinsko vlasništvo.

Zakon usvojen iz drugog puta

Zakon o upravljanju privrednim društvima u državnoj svojini usvojen je 2023. I to nakon brojnih polemika, pa i prvobitnog njegovog povlačenja iz skupštinske procedure na doradu. Njegova primena počela je tokom 2024. Usvajanju je prethodio dogovor sa MMF-om. Srbija se, naime, obavezala da će doneti pomenuti propis.

Deo javnosti protivio se njegovom usvajanju navodeći da će promena pravne forme javnih preduzeća zapravo omogućiti njihovu lakšu privatizaciju. Kao ključni argument istican je EPS, odnosno svojevremena namera mađarske kompanije MVM da zajedno sa EPS-om osnuje zajedničko preduzeće. Podsetimo, tim predlogom EPS bi u zajedničko preduzeće uneo drinsko-limske hidroelektrane.

Vlast je, sa jedne strane, isticala da zakon treba da poveća transparentnost u poslovanju državnih preduzeća i da ih korporativizuje. Kritičari su, opet, ukazivali da upravo slučaj EPS-a pokazuje da se to ne dešava. Njegova transformacija u akcionarsko društvo i pre nego što je ovaj zakon usvojen nije dovela ni do jednog ni do drugog. Niti je povećana transparetnost u poslovanju, niti je omogućeno reformisanje i korporativno upravljanje.

Pritom, ukidanje javnih preduzeća, odnosno njihova transformacija „skinula“ je direktore tih preduzeća sa spiska javnih funkcionera. U praksi oni više nisu u obavezi sa Agenciji za borbu protiv korupcije podnose izveštaj o svojoj imovini i prihodima.

(Forbs)