Форбс: Трампов зет Џаред Кушнер тражио изузеће од српског закона у случају Генералштаба

Међу бројним уступцима, укључујући и оне који на најдиректнији начин дерогирају српски правни поредак у случају пројекта Генералштаб, нашао се и овај. Наиме, у уговору између фирме Трамповог зета Џареда Кушнера и државе Србије стоји и захтев да будуће заједничко предузеће две стране буде изузето из примене Закона о управљању привредним друштвима у државној својини.

Не би овај захтев био никакво изненађење, с обзиром на то на шта је држава већ на све пристала, да се не примењује на она државна предузећа у којима Србија има најмање 50 одсто удела. У овом, чије оснивање ће тек уследити прецизира се да ће амерички партнер имати удео од 77,5 одсто. Србија ће, са друге стране, бити власник тек 22,5 одсто. Спрам овога ће се доносити и одлуке, али и делити будућа дивиденда.

С тим у вези, чини се да Кушнера, прецизније његове изасланике у овом послу, примена овог прописа не би требало да брине. Уговор, наиме, прецизира да ће будуће заједничко предузеће регистровано у Србији бити друштво са ограниченом одговорношћу. Имаће скупштину друштва, надзорни одбор и директора као органе управљања.

Скупштина ће, опет, чланове спрам удела. Део који ће заступати интересе америчког парнера са утицајем спрам удела и део који ће представљати државу. Очигледно са далеко мањим утицајем у доношењу одлука. Слично ће бити и у Надзорном одбору.

Шта прописује Закон

Члан 3. овог закона каже да се он односи на предузећа, било доо или акционарска друштва, у којем Србија има својство члана. Другим речима, акционара са више од 50 одсто основног капитала, као и привредно друштво у којем Србија има контролно власништво по другом основу.

Ипак, у ставу 2. наводи се да се поједине одредбе овог закона примењују на привредно друштво у којем Србија има 50 одсто или мање учешћа у основном капиталу.

У једном другом члану наводи се, међутим, да представник Србије у скупштини предузећа заступа интересе Србије. И дужан је да извршава своје послове стручно и савесно. Такође, представник Србије бира се на четири године и разрешава актом министра. И то након претходно добијене сагласности Владе.

„У испуњавању својих обавеза и одговорности представник Србије дужан је да поступа у складу са законима, подзаконским актима и актима друштва капитала. Такође, и да врши редовне консултације са Министарством и другим надлежним органима…“, каже се, између осталог, у поменутом пропису.

Чега се плаши Кушнер

Захтев да се будуће предузеће изузме из примене овог прописа првобитно намеће закључак да Џаред Кушнер жели да избегне могућности које носи именовање представника Србије у управним органима. Ипак, уговор о оснивању заједничког предузећа то подразумева.

Саговорници са којима је Форбес Србија разговарао верују да Кушнер заправо жели да избегне било какву могућност да се у будућности неко позове на одредбе овог закона. И то у смислу заштите права мањинског власника. Још већа вероватноћа је да жели да избегне да евентуалне измене овог прописа које би могле да уследе у будућности на било који начин угрозе његов бизнис.

Уколико се овај закон не буде примењивао, представник државе у предузећу заправо неће бити у обавези ни да поштује домаће законе. Нити да обавља консултације са министром. На исти начин, никакве будуће измене овог закона неће утицати на већ склопљено партнерство у пројекту Трумп Тоwер.

Поготово уколико би те измене имале за циљ да држава има већу контролу у предузећима у којима има макар и мањинско власништво.

Закон усвојен из другог пута

Закон о управљању привредним друштвима у државној својини усвојен је 2023. И то након бројних полемика, па и првобитног његовог повлачења из скупштинске процедуре на дораду. Његова примена почела је током 2024. Усвајању је претходио договор са ММФ-ом. Србија се, наиме, обавезала да ће донети поменути пропис.

Део јавности противио се његовом усвајању наводећи да ће промена правне форме јавних предузећа заправо омогућити њихову лакшу приватизацију. Као кључни аргумент истицан је ЕПС, односно својевремена намера мађарске компаније МВМ да заједно са ЕПС-ом оснује заједничко предузеће. Подсетимо, тим предлогом ЕПС би у заједничко предузеће унео дринско-лимске хидроелектране.

Власт је, са једне стране, истицала да закон треба да повећа транспарентност у пословању државних предузећа и да их корпоративизује. Критичари су, опет, указивали да управо случај ЕПС-а показује да се то не дешава. Његова трансформација у акционарско друштво и пре него што је овај закон усвојен није довела ни до једног ни до другог. Нити је повећана транспаретност у пословању, нити је омогућено реформисање и корпоративно управљање.

Притом, укидање јавних предузећа, односно њихова трансформација „скинула“ је директоре тих предузећа са списка јавних функционера. У пракси они више нису у обавези са Агенцији за борбу против корупције подносе извештај о својој имовини и приходима.

(Форбс)