Есад Дураковић: Ако се не искорени вехабизам у БиХ , прети међубошњачки сукоб

Дураковићеве изјаве о вехабизму и људима који мотиве налазе у оквирима верског фанатизма нису са потпуним одобравањем дочекане у бошњачким политичким круговима, јер појединци који на тај проблем гледају сасвим другачије сматрају да су његови ставови предимензионирани. Један од оних који тако размишљају је и Сафет Софтић, заменик председавајућег Дома народа Парламента БиХ и бивши председник Сабора Исламске заједнице у БиХ.

„Не мислим да је проблем вехабизма у тој мери присутан у БиХ. Он јесте нешто чиме треба да се баве и Исламска заједница и целокупно друштво, али не мислим да је тај проблем у БиХ у узлазној путањи, него у силазној. Не предвиђам тако црн сценарио. Наравно, свако има право на свој став, па и према овом питању, али ми се те оцене чине предимензионираним”, рекао је он за један сарајевски портал. 

Софтић, који је и потпредседник најмногољудније бошњачке странке у БиХ (СДА) у једној ранијој изјави за медије навео је како је „тешко одговорити на питање у којој мери вехабијски покрет представља опасност за Бошњаке и за БиХ”, али је и тада недвосмислено потврдио да је вехабијско „практиковање ислама, или такав однос према исламу, страно тело у БиХ”.

Гостујући на сарајевској телевизији ТВ1, професор Дураковић је подсетио да је он и „пре више година упозоравао на опасност вехабизма”, који је „усмерен против интереса Бошњака, а тиме и против БиХ”, изражавајући при том и уверење да је „инсталирање вехабизма међу муслимане у БиХ међународни пројекат”.

„Бивши поглавар Исламске заједнице у БиХ Мустафа Церић је тетошио те људе и називао их новим муслиманима, што је афирмативно. Или, сетимо се терористичког напада на полицијску станицу у Бугојну, када је он (Церић) рекао да ту нема посла за Исламску заједницу у БиХ и да она неће интервенисати”, додао је Дураковић.

Критиковао је и рад безбедносних служби у БиХ, рекавши да оне не реагују адекватно и да је несхватљиво да може постојати нека енклава, село (Горња Маоча – највеће вехабијско упориште, прим. аут.) у које не могу ући полицијски органи када хоће.

„То значи да безбедносне службе, прећутно, то толеришу и не чине оно што би морале”, констатовао је Дураковић и закључио да, „уколико се не реши проблем вехабизма, БиХ прети међубошњачки сукоб”.

На незаинтересованост свих бошњачких политичара да решавају проблем вехабизма у БиХ, који је подлога радикализму и тероризму који је у успону, указао је пре два дана и некадашњи потпредседник Федерације БиХ Мирсад Кебо. Директно је прозвао лидера СДА Бакира Изетбеговића и политичаре око њега.

„Садашња структура СДА нема снаге за ову борбу јер је део њих уплетен у довођење радикалних исламиста у БиХ. Они вербално и практично стварају веома снажну структуру која веру и припадност народу тумаче на радикалан начин”, рекао је Кебо, наглашавајући да су „многи од политичких представника бошњачког народа повезани са радикалним исламистичким круговима”.

Недавно је и председник Републике Српске Милорад Додик изјавио да бошњачки политичари у Сарајеву „немају политичке воље за борбу против радикалног ислама” и да ће време показати да су пред том најездом затварали „и очи и уста”.

Кавазовић: Најпознатији терористички акт јесте убиство Франца Фердинанда

Актуелни врховни поглавар Исламске заједнице у БиХ Хусеин Кавазовић је, објашњавајући у једном интервјуу појам тероризма и начин његовог квалификовања, а доводећи то у контексту терористичког чина који је у Зворнику извео Нердин Ибри, када је убио једног полицајца и ранио двоје његових колега, рекао да тероризам у БиХ није од јуче.

„Ми смо имали терористички акт који је као најпознатији забележен у историји. То је Гаврило Принцип и убиство престолонаследника Фердинанда, а онда читав низ терористичких аката. Деведесете године показале су насиље, геноцид, злочин... Након тога, убиства повратника. Све су то били терористички акти, ако већ хоћемо да дајемо квалификације. И овај последњи у Зворнику”, казао је реис Бошњака у БиХ. 

Душанка Станишић

(Политика)