Esad Duraković: Ako se ne iskoreni vehabizam u BiH , preti međubošnjački sukob

Durakovićeve izjave o vehabizmu i ljudima koji motive nalaze u okvirima verskog fanatizma nisu sa potpunim odobravanjem dočekane u bošnjačkim političkim krugovima, jer pojedinci koji na taj problem gledaju sasvim drugačije smatraju da su njegovi stavovi predimenzionirani. Jedan od onih koji tako razmišljaju je i Safet Softić, zamenik predsedavajućeg Doma naroda Parlamenta BiH i bivši predsednik Sabora Islamske zajednice u BiH.

„Ne mislim da je problem vehabizma u toj meri prisutan u BiH. On jeste nešto čime treba da se bave i Islamska zajednica i celokupno društvo, ali ne mislim da je taj problem u BiH u uzlaznoj putanji, nego u silaznoj. Ne predviđam tako crn scenario. Naravno, svako ima pravo na svoj stav, pa i prema ovom pitanju, ali mi se te ocene čine predimenzioniranim”, rekao je on za jedan sarajevski portal. 

Softić, koji je i potpredsednik najmnogoljudnije bošnjačke stranke u BiH (SDA) u jednoj ranijoj izjavi za medije naveo je kako je „teško odgovoriti na pitanje u kojoj meri vehabijski pokret predstavlja opasnost za Bošnjake i za BiH”, ali je i tada nedvosmisleno potvrdio da je vehabijsko „praktikovanje islama, ili takav odnos prema islamu, strano telo u BiH”.

Gostujući na sarajevskoj televiziji TV1, profesor Duraković je podsetio da je on i „pre više godina upozoravao na opasnost vehabizma”, koji je „usmeren protiv interesa Bošnjaka, a time i protiv BiH”, izražavajući pri tom i uverenje da je „instaliranje vehabizma među muslimane u BiH međunarodni projekat”.

„Bivši poglavar Islamske zajednice u BiH Mustafa Cerić je tetošio te ljude i nazivao ih novim muslimanima, što je afirmativno. Ili, setimo se terorističkog napada na policijsku stanicu u Bugojnu, kada je on (Cerić) rekao da tu nema posla za Islamsku zajednicu u BiH i da ona neće intervenisati”, dodao je Duraković.

Kritikovao je i rad bezbednosnih službi u BiH, rekavši da one ne reaguju adekvatno i da je neshvatljivo da može postojati neka enklava, selo (Gornja Maoča – najveće vehabijsko uporište, prim. aut.) u koje ne mogu ući policijski organi kada hoće.

„To znači da bezbednosne službe, prećutno, to tolerišu i ne čine ono što bi morale”, konstatovao je Duraković i zaključio da, „ukoliko se ne reši problem vehabizma, BiH preti međubošnjački sukob”.

Na nezainteresovanost svih bošnjačkih političara da rešavaju problem vehabizma u BiH, koji je podloga radikalizmu i terorizmu koji je u usponu, ukazao je pre dva dana i nekadašnji potpredsednik Federacije BiH Mirsad Kebo. Direktno je prozvao lidera SDA Bakira Izetbegovića i političare oko njega.

„Sadašnja struktura SDA nema snage za ovu borbu jer je deo njih upleten u dovođenje radikalnih islamista u BiH. Oni verbalno i praktično stvaraju veoma snažnu strukturu koja veru i pripadnost narodu tumače na radikalan način”, rekao je Kebo, naglašavajući da su „mnogi od političkih predstavnika bošnjačkog naroda povezani sa radikalnim islamističkim krugovima”.

Nedavno je i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio da bošnjački političari u Sarajevu „nemaju političke volje za borbu protiv radikalnog islama” i da će vreme pokazati da su pred tom najezdom zatvarali „i oči i usta”.

Kavazović: Najpoznatiji teroristički akt jeste ubistvo Franca Ferdinanda

Aktuelni vrhovni poglavar Islamske zajednice u BiH Husein Kavazović je, objašnjavajući u jednom intervjuu pojam terorizma i način njegovog kvalifikovanja, a dovodeći to u kontekstu terorističkog čina koji je u Zvorniku izveo Nerdin Ibri, kada je ubio jednog policajca i ranio dvoje njegovih kolega, rekao da terorizam u BiH nije od juče.

„Mi smo imali teroristički akt koji je kao najpoznatiji zabeležen u istoriji. To je Gavrilo Princip i ubistvo prestolonaslednika Ferdinanda, a onda čitav niz terorističkih akata. Devedesete godine pokazale su nasilje, genocid, zločin... Nakon toga, ubistva povratnika. Sve su to bili teroristički akti, ako već hoćemo da dajemo kvalifikacije. I ovaj poslednji u Zvorniku”, kazao je reis Bošnjaka u BiH. 

Dušanka Stanišić

(Politika)