Емануел Макрон допутовао у Нову Kаледонију, француску прекоморску територију на којој су одржани протести: Поредак ће поново бити успостављен. 3.000 полицајаца остају докле год то буде потребно

 Француски председник Емануел Макрон допутовао је у Нову Kаледонију, француску прекоморску територију погођену насилним протестима, где је најавио да ће 3.000 француских полицајаца остати на том острву докле год то буде потребно.

Емануел Макрон је на састанку са политичким и пословним вођама острва рекао да су наредних сати и дана планиране нове велике операције "где то буде неопходно", истакавши да ће поредак бити поново успостављен у потпуности јер "нема другог избора".

Макрон је додао да ће 3.000 француских полицајаца остати на том острву, ако буде потребно, и за време Олимпијских игара у Паризу.

"Лично верујем да ванредно стање не треба да буде продужено", истакао је Макрон, као и да оно треба да буде укинуто када демонстранти уклоне барикаде са путева.

На састанку са Макроном је био премијер Нове Kаледоније Луј Мапу, али и председник Kонгреса Рош Вамјтан, потписник Нумеанског споразума из 1998. године којом је утрт пут постепеној независности Нове Kаледоније, преноси Ројтерс.

Споразум је истекао 2021. године, до кад су пропала три референдума о независности, чије резултате не признају припадници домородачког народа Kанак.

Вамјтан је лидер Kаледонијског синдиката, највеће странке у коалицији за независност ФЛНKС у чијем се саопштењу пре састанка наводи да се надају да ће Макрон "удахнути нови живот" у преговоре свих страна некадашњег споразума.

Макрон је напоменуо да "смиривање не може да значи занемаривање" већинског става на Новој Kаледонији.

Протести на острву трају више недеља, а постали су насилни пошто је је француски парламент усвојио измене закона о гласачком праву на Новој Kаледонији 14. маја.

Промена би подразумевала проширење права гласа у Новој Kаледонији на француске грађане који живе на том острву више од 10 година, што је противно Нумеанском споразуму према којем нико ко се доселио на острво после 1998. године нема право гласа.

Француска влада сматра да је искључење једне петине људи из гласања "апсурдно", али сепаратисти Нове Kаледоније сматрају да би проширење гласачког списка погодовало профранцуским политичарима, наводи британска агенција.

Пошто је реч о уставној реформи, за њено усвајање је потребно изгласавање у оба дома француског парламента, за шта Макрон и даље није најавио датум.

ФЛНKС је у саопштењу затражила од Макрона да пружи више времена за постизање политичког договора о будућности острва.

Француска је анектирала Нову Kаледонију 1853. године, а из статуса колоније је прешла у статус прекоморске територије 1946. године.

Нова Kаледонија је трећи највећи произвођач никла на свету, али је тај сектор у кризи и око 20 одсто њених становника живи у сиромаштву, пише Ројтерс.

Француски званичници су саопштили да је од почетка нереда до суботе шест особа погинуло, а да су две повређене током размене ватре на барикади на северу острва.

Власти су прогласиле ванредно стање које укључује ноц́ни полицијски час, као и забрану јавних окупљања, продају алкохола и ношења оружја.

На острву је остало више хиљада туриста због затварања јединог аеродрома за комерцијалне летове, а Француска, Аустралија и Нови Зеланд су организовали летове за извођење тих туриста из Нове Kаледоније.

(РТС)