субота, 29. јун 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Марко Ђурић: Желимо да 2027. будемо потпуно спремни за наше пуноправно чланство у ЕУ. Србија значајно доприноси европској спољнобезбедносној политици, гласала је за све резолуције у УН o територијалном интегритету Украјине
Хроника

Марко Ђурић: Желимо да 2027. будемо потпуно спремни за наше пуноправно чланство у ЕУ. Србија значајно доприноси европској спољнобезбедносној политици, гласала је за све резолуције у УН o територијалном интегритету Украјине

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 24. јун 2024.

 Министар спољних послова Србије Марко Ђурић рекао је да се на састанку министара спољних послова ЕУ са министрима региона Западног Балкана разговарало о томе како да се убрза и да нови импулс европским интеграцијама, а да је његова порука била да је за Србију приоритет спровођење реформске агенде 2027. године.

„Моја порука је била врло јасна, за нову владу Србије спровођење реформске агенде 2027. године је европски приоритет, ми желимо до тада да будемо потпуно спремни и кад је реч о економији и демократији и владавини права и свим другим аспектима од значаја за наше пуноправно чланство у ЕУ“, рекао је Ђурић новинарима у Луксембургу после састанка министара спољних послова ЕУ и представника Западног Балкана.

Рекао је да је истовремено његова порука била да ЕУ има много тога да добије из чланства Србије, као и то да до би до тада грађани Србије требало да имају приступ европским фондовима, да студенти, пољопривредници и други грађани не би имали другоразредни статус у односу на оне из било које друге земље.

„Нисмо заинтересовани да будемо само секундарно тржиште и друго, ми хоћемо пуноправну столицу и равноправно место за столом“, рекао је Ђурич.

У одговору на питање о неусклађености спољне политике Србије са европском, Ђурић је рекао да ће са учлањењем ЕУ Србија имати заједничку спољну политику са њом, и да ће тада бити у позицији да утиче на спољну политику Уније.

„Ми хоћемо да подигнемо ниво нашег усаглашавања са европском спољном политиком, али тражимо и помоћ да решимо питања из прошлости за које садашње генерације у Србији нису одговорне, а не могу да буду решене на правичан начин без многих држава међународне заједнице“, рекао је он.

Ђурић је рекао да Србија и сада у значајној мери доприноси европској спољнобезбедносној политици, учествује у европским мировним мисијама, а што се тиче Украјине – да је гласала за све резолуције у УН које су подржавале територијални интегритет Украјине.

„Имамо специфичности због којих немамо исту спољну политику о овом питању као друге европске чланице, али очекујемо да помогну да се односи у региону нормализују у довољној мери и да напредује безбедносна ситуација у нашем региону на начин који ће омогућити вечи степен усклађења, а Србија ће тражити начин да штитећи своје националне интересе буде што је могуће више усклађена са спољном и безбедносном политиком ЕУ“, рекао је Ђурић.

Додао је да је говорио о кршењу колективних права Срба на Косову, али и о потреби да се на оштрији начин спроводи Бриселски споразум.

Рекао је да ће се Србија борити да ствара услове за што брже чланство у ЕУ уз остварење својих националних и државних интереса и указао колико је тежак положај српског народа на Косову.

„Рекао сам европским министрима ‘хајде да помогнемо једни дургима’, да се на-емо на пола пута да убрзамо причу, проширење ЕУ, и ви имате јако много да добијете из снажних балканских руку, не само из Србије него и из других земаља региона као нових чланова“, рекао је он.

Истакао је да се Србија веома радује мађарском председавању Саветом ЕУ, које почиње 1. јула, и да сматра да то може да пружи додатни импулс ЕУ интеграцијама целог региона.

Ђурић је рекао је да Србија има велико поверење у мађарског премијера Виктора Орбана и министра спољних послова Петера Сијарата и њихову „искрену жељу“ да се ЕУ прошири на овај регион.

(Бета)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер