Ђорђе Вукадиновић у „Црвеној линији“: Нећу превише плакати због хрватских блокада на ЕУ путу; Народ који у свом колективном сећању има Јасеновац и Јадовно тешко ћете убедити у „хашку“ квалификацију злочина у Сребреници

Шта мислите о полемици између Колинде Грабар Китаровић и Бакира Изетбеговића?

Без обзира шта мислили о председници Хрватске, а она је једна од тренутно најнепопуларнијих особа у Србији (поготово после најновијег скандала са извињавањем због чоколадица пореклом из Србије), њено упозорење на опасност која прети од милитантних повратника из Сирије јесте нешто што је врло реално и тачно. Званично Сарајево је увек склоно да тај проблем маргинализује и минимализује, зато што сматрају да им то слаби политичке позиције у спору са Бањалуком и Хрватима. Но, тог проблема су сви свесни и он се не сме игнорисати, јер ту није у питању тек нека оштрија националистичка реторика, чега има на свим странама, већ претећи исламски тероризам, који је више него реална опасност, и што врло добро знају чак и бошњачки партнери у Бриселу и Вашингтону.

Да ли је Хрватска пријатељ или непријатељ на путу Србије у ЕУ?

Тешко да је пријатељ. Али нема ту много простора за чуђење. И Хрватска је на путу у ЕУ имала препрека од стране Словеније, које нису биле превише принципијелне. Мислим да ви (мисли се на водитеља емисије и саговорника из Загреба) сувише идеализовано гледате како на ЕУ, тако и на место Хрватске у њој. Што се тиче положаје хрватске мањине у Србији, он је, по мом мишењу, потпуно задовољавајући, поготово за балканске прилике, и веома бих волео када би положај Срба у Хрватској био макар приближно такав.

Грађани Србије су по питању пута у ЕУ амбивалентни, а понашање Брисела и Загреба додатно негативно утиче на то опредељење. На пример, мислим да Додик у одређеној мери жели ЕУ, али не по цену умањења надлежности Републике Српске. Исто тако, већина, мада све мања и тања већина, грађана Србије подржава европски пут, али не подржава уцене и условања. Генерално, што се утицаја Хрватске на српске евроинтеграције тиче, мислим да ће бити у потпуности неблагонаклона, осим уколико од Немачке не добије команду да се понаша другачије. Томе се Вучић нада. Ја се не надам, и, међу нама речено, нећу бити превише тужан због тога. 

Шта ће бити када се на столу нађе питање Косова?

Оно је већ на столу али наша власт то скрива и забија главу у песак. Дају телефонски број „Косову“, а онда кажу да је то телефонски број за „регију у Србији“, а не међународни број. Што је лоше и мислим да то обмањивање и самообмањивање не може дуго трајати. 

Какво је ваше виђење деловања Хашког трибунала и пресуде да је у Сребреници извршен геноцид?

Врло сам скептичан према раду те хашке институције, још од првог дана суђења Слободану Милошевићу. То суђење је било политизовано и накарадно, и све што се догађало у међувремену подтврђује ту моју почетну оцену. При чему је тешко рећи да ли су скандалозније биле поједине осуде или нека ослобођења. Чини ми се да још само у Сарајеву, односно да још само Бошњаци са одређеним ентузијазмом гледају на рад тог суда. За српски корпус с обе стране Дрине тај суд је неправедан и антисрпски, мада ми се чини да Хаг као такав више готово да и није тема српског јавног мњења. Такође, мислим да је Хашки трибунал лоше утицао на регионално помирење и да је срозао углед и идеју међународне правде.

Већинска српска јавност прихвата да се у Сребреници догодио злочин. Али народ који у свом колективном сећању има Јасеновац и Јадовно тешко ћете убедети да је квалификација Сребренице као „геноцида“ одговарајућа.

(Н1, НСПМ)