Đorđe Vukadinović u „Crvenoj liniji“: Neću previše plakati zbog hrvatskih blokada na EU putu; Narod koji u svom kolektivnom sećanju ima Jasenovac i Jadovno teško ćete ubediti u „hašku“ kvalifikaciju zločina u Srebrenici

Šta mislite o polemici između Kolinde Grabar Kitarović i Bakira Izetbegovića?

Bez obzira šta mislili o predsednici Hrvatske, a ona je jedna od trenutno najnepopularnijih osoba u Srbiji (pogotovo posle najnovijeg skandala sa izvinjavanjem zbog čokoladica poreklom iz Srbije), njeno upozorenje na opasnost koja preti od militantnih povratnika iz Sirije jeste nešto što je vrlo realno i tačno. Zvanično Sarajevo je uvek sklono da taj problem marginalizuje i minimalizuje, zato što smatraju da im to slabi političke pozicije u sporu sa Banjalukom i Hrvatima. No, tog problema su svi svesni i on se ne sme ignorisati, jer tu nije u pitanju tek neka oštrija nacionalistička retorika, čega ima na svim stranama, već preteći islamski terorizam, koji je više nego realna opasnost, i što vrlo dobro znaju čak i bošnjački partneri u Briselu i Vašingtonu.

Da li je Hrvatska prijatelj ili neprijatelj na putu Srbije u EU?

Teško da je prijatelj. Ali nema tu mnogo prostora za čuđenje. I Hrvatska je na putu u EU imala prepreka od strane Slovenije, koje nisu bile previše principijelne. Mislim da vi (misli se na voditelja emisije i sagovornika iz Zagreba) suviše idealizovano gledate kako na EU, tako i na mesto Hrvatske u njoj. Što se tiče položaje hrvatske manjine u Srbiji, on je, po mom mišenju, potpuno zadovoljavajući, pogotovo za balkanske prilike, i veoma bih voleo kada bi položaj Srba u Hrvatskoj bio makar približno takav.

Građani Srbije su po pitanju puta u EU ambivalentni, a ponašanje Brisela i Zagreba dodatno negativno utiče na to opredeljenje. Na primer, mislim da Dodik u određenoj meri želi EU, ali ne po cenu umanjenja nadležnosti Republike Srpske. Isto tako, većina, mada sve manja i tanja većina, građana Srbije podržava evropski put, ali ne podržava ucene i uslovanja. Generalno, što se uticaja Hrvatske na srpske evrointegracije tiče, mislim da će biti u potpunosti neblagonaklona, osim ukoliko od Nemačke ne dobije komandu da se ponaša drugačije. Tome se Vučić nada. Ja se ne nadam, i, među nama rečeno, neću biti previše tužan zbog toga. 

Šta će biti kada se na stolu nađe pitanje Kosova?

Ono je već na stolu ali naša vlast to skriva i zabija glavu u pesak. Daju telefonski broj „Kosovu“, a onda kažu da je to telefonski broj za „regiju u Srbiji“, a ne međunarodni broj. Što je loše i mislim da to obmanjivanje i samoobmanjivanje ne može dugo trajati. 

Kakvo je vaše viđenje delovanja Haškog tribunala i presude da je u Srebrenici izvršen genocid?

Vrlo sam skeptičan prema radu te haške institucije, još od prvog dana suđenja Slobodanu Miloševiću. To suđenje je bilo politizovano i nakaradno, i sve što se događalo u međuvremenu podtvrđuje tu moju početnu ocenu. Pri čemu je teško reći da li su skandaloznije bile pojedine osude ili neka oslobođenja. Čini mi se da još samo u Sarajevu, odnosno da još samo Bošnjaci sa određenim entuzijazmom gledaju na rad tog suda. Za srpski korpus s obe strane Drine taj sud je nepravedan i antisrpski, mada mi se čini da Hag kao takav više gotovo da i nije tema srpskog javnog mnjenja. Takođe, mislim da je Haški tribunal loše uticao na regionalno pomirenje i da je srozao ugled i ideju međunarodne pravde.

Većinska srpska javnost prihvata da se u Srebrenici dogodio zločin. Ali narod koji u svom kolektivnom sećanju ima Jasenovac i Jadovno teško ćete ubedeti da je kvalifikacija Srebrenice kao „genocida“ odgovarajuća.

(N1, NSPM)