Ђорђе Вукадиновић: 35,6% грађана Црне Горе се изјашњавају као Срби, а 51,6% каже да говори српски. Чак 60,9% подржава иницијативу покојног митрополита Амфилохија да се Његошева капела врати на врх Ловћена

Да је Црна Гора држава у којој већина грађана прича језиком који није службени, потврдило је истраживање Нове Српске политичке мисли урађено за потребе РТ Балкан, које је показало да српским говори више од половине становништва – односно 51, 6 одсто, што је знатно више у односу на податке са последњег црногорског потписа, по којима је српским језиком причало 43 процента становништва.

Званични, службени језик, односно црногорски, користи само трећина становништва, 33 одсто (у односу на некадашњих 37 одсто), док се бошњачким и албанским служи 6,3 односно 4,3 одсто становништва. Интересантно је и да 3,8 процената грађана није заборавило некадашњи српско-хрватски језик.

Истраживање, чији резултати долазе у тренутку док у Црној Гори још траје попис становништва који су до сад обележиле политичке уцене, пиши-бриши оловке, па и уписивање нетачних података у формуларе, даје увид у то какав би могао бити и национални пејзаж ове државе, након што се заврши пребројавање грађана.

"У оквиру сваког истраживања, рутински се на крају, учесници питају и за демографске податке, између осталог образовање, па и националну и верску припадност. Али, у Црној Гори та елементарна и рутинска демографска питања су већ дуже време тема за себе, атрактивна и контроверзна политичка и државна питања. Немамо никакву намеру да прејудицирамо резултате пописа, нити да их оспоравамо", појашњава координатор истраживања Ђорђе Вукадиновић, наводећи да упркос томе што се попис спроводи на потпуно другачији начин него њихове анкете, не очекује одступања већа од два одсто.

По овим подацима, Црна Гора се изгледа полако присећа свог порекла – у односу на попис из 2011. године када је Срба у земљи било једва 29 одсто Срба, истраживање их је детектовало знатно више - 35, 6 одсто.

Црногорци су релативна већина са 42,7 одсто. Бошњака је 12 одсто, Албанаца 4,5, Хрвата 0,9  одсто док се као припадници осталих националних група изјаснило 0,8 одсто испитаних. Своју националност анкетарима није желело да саопшти око 3,5 одсто учесника истраживања.

"Наталитет је и код једних и код других подједнак, јер су то исти људи, често припадници истих породица, најближи сродници… Једино објајшење је да нису смели да се изјашњавају током претходног потписа, а да сада смеју. То, дакле, показује  слободнију политичку и међунационалну климу него у последњих 30-ак година, иако не кажем да ће тако бити и на попису", указује Вукадиновић. 

За нашег саговорника је важно и индикативно питање језика, које је у Црној Гори постало "нажалост нека врста политичког и идеолошког лакмуса".

"Део људи кажу да су Црногорци јер ту живе, али говоре српски језик. Њих је око 16 одсто, што говори о једном етничко-језичком инжењерингу и компромису који неки испитаници праве. То је једна врста реакције на притисак да се изјасне као чисти Срби или Црногорцима јер велики број грађана сматра да је то исто, па осећају нелагоду када им се тражи да се одреде у једном или другом правцу. То је једна врста идентитетског двојства. Све нам то говори да је концепт агресивног црногорчења које је себе разумевало као антисрпство сломљен и пропао прво на литијама, а онда и на изборима", истиче Вукадиновић.

"Конгрегација" коју је до јуче предводио распоп Мираш Дедеић има свега 10,5 одсто грађана Црне Горе и то упркос свим настојањима пређашег, односно режима Мила Ђукановића, да од ове неканонске цркве направи званичну веру.

Готово две трећине грађана издржало је покушаје прогона, и и даље су припадници Српске православне цркве, односно канонске Митрополије црногорско-приморске. Ислам исповеда 16,3 одсто становништва, католика је 1,5 одсто.

Неки би рекли, да, с обзиром на циркус који је режим Мила Ђукановића направио дајући једној невладиној организацији функцију цркве, донекле је и разумљиво што се број атеиста готово удвостручио у односу на попис из 2011. године. Данас их је 3,3 одсто насупрот некадашњих 1,7 одсто.

Занимљиво је да на питање вероисповести, које обично није спорно, није хтело да одговори чак девет одсто испитаника.

Симптоматично је да је институција према којој Црногорци имају најпозитивнији став – Митрополија црногорско-приморска СПЦ. Веома позитиван став према њој (оцена пет) изражава 48 одсто становништва, док 12,5 одсто испитаника оцењује оценом четири.

Црногорци цркви верују више него држави – јер када су у задатак добили да оценама од један до пет оцене Митрополита Јоаникија, председника Црне Горе Јакова Милатовића и премијера Милојка Спајића, митрополит је добио оцену "врлодобар" – 4,01. Милатовић је добио 3,62 док је Спајић оцењен са 3,18 – уз напомену многих испитаника да је „још рано за оцењивање новог премијера и владе“.

Чак 60,9 одсто грађана Црне Горе подржава иницијативу покојног митрополита Амфилохија да се Његошева капела врати на врх Ловћена. Против ове идеје је троструко мање, односно 20,3 одсто,  а 18,8 одсто нема став.

(РТ-НСПМ)